Pre tri dana kandidat Demokratske partije Džo Bajden je na jednom virtuelnom sastanku izjavio kako bi predsednik Donald Tramp možda mogao da iskoristi situaciju sa virusom korona kao dobar izgovor za odlaganje predsedničkih izbora koji su zakazani za 03. novembar 2020. godine. Ipak, šanse za pomeranje predsedničkih izbora u SAD su vrlo male.
Opšti izbori nisu kao unutarstranački koje je moguće pomerati i usklađivati sa trenutnim okolnostima. Prajmarisi i kokusi se održavaju na nivou saveznih država i vlasti ovih entiteta imaju mogućnost da pomere i prilagode datum onako kako dozvoljava situacija. Ove godine smo svedoci pomeranja velikog broja unutarstranačkih nadmetanja, pa čak i Demokratske nacionalne konvencije, usled rapidnog širenja virusa korona.
S druge strane, opšti izbori su regulisani američkim zakonikom u kom se navodi da se predsednički izbori održavaju svake četiri godine „prvog utorka posle prvog ponedeljka u novembru“. Pored predsedničkih, istog dana se održavaju izbori za Predstavnički dom, trećinu Senata i veliki broj drugih pozicija unutar saveznih država. To znači da Amerikanci izlaze na birališta između drugog i osmog dana u novembru.
Bez obzira na to što Ameriku odlikuje predsednički politički sistem, predsednik nema mogućnost da izmeni datum održavanja izbora. Nadležnost za određivanje vremena, mesta i načina izbora – u skladu sa Ustavom – pripada Kongresu. Ukoliko Tramp zaista želi da odloži izbore, što nikada nije potvrdio, to neće biti lako ostvarivo. Izvesno mu ne bi na ruku išla činjenica da Predstavnički dom većinski čine demokrate na čelu sa predsedavajućom Nensi Pelosi.
Šta ako se izbori ipak nekako pomere?
Ukoliko dođe do pomeranja izbora stvari se dosta komplikuju. Naime, ova mogućnost bi mogla da se obistini jedino ako bi Kongres izglasao izmenu akta koji definiše održavanje izbora. U tom slučaju izbori bi bili zakazani tek za pet meseci tj. za pri utorak u martu mesecu 2021. godine. Imajući u vidu to da 20. amandman na Ustav SAD predviđa da predsednikov i potpredsednikov mandat traje tačno četiri godine. – u trenutnoj situaciji do 20. januara 2021. u podne – Tramp i Pens od tada više ne bi bili na svojim trenutnim pozicijama.
U tom slučaju predsedavajući Predstavničkog doma, počinje da vrši dužnost predsednika. Međutim, s obzirom to da svih 435 članova ovog doma ima dvogodišnje mandate koji se završavaju 03. januara 2021. godine, predsedavajuća Nensi Pelosi tu funkciju ne bi mogla da obavlja. Sledeća osoba koja bi mogla da dobije funkciju vršilaca dužnosti predsednika u naredna dva meseca je najstariji senator i član većinske partije u Senatu. U kontekstu trenutne situacije ovde se stvari dodatno komplikuju jer trećini senatora, takođe, početkom januara ističe mandat.
Trenutno većinu u Senatu imaju republikanci, ali bi nakon isticanja mandata trećini senatora, većinu imale demokrate. To bi značilo da bi izabrani predsednik bio iz redova Demokratske partije. Po sadašnjoj konstelaciji američki predsednik pro tempore bio bi demokratski senator iz Vermonta, Partik Lihi (Patrick Leahy).
Komplikacijama ni ovde nije kraj jer 17. amandman dozvoljava guvernerima da privremeno imenuju senatore na upražnjena mesta u Senatu. Opet, to pravo ne bi imali svi guverneri jer su izbori za 11 saveznih država zakazani upravo za 3. novembar. S obzirom da Amerikanci puno polažu na legitimitet i demokratičnost izbornog procesa, teško je očekivati da će osoba koju izabere dve trećine ili nešto više Senata moći sebe da zove predsednikom.
Da li će biti odloženi? Izbori nisu pomerani ni za vreme Američkog građanskog rata, Španske groznice ili Drugog svetskog rata. Uprkos svim stradanjima koje virus korona donosi, situacija zaista nije uporediva sa navedenim primerima. Dodatno, ukoliko se uzme u obzir da bi odlaganje dobrano narušilo demokratičnost izbornog procesa, možemo sa velikom izvesnošću reći da je pomeranje izbora gotovo nezamisliv scenario.
Minja Rogan
