Američki predsednik Donald Tramp potpisao je Zakon o pomoći, olakšicama i ekonomskoj sigurnosti u doba virusa korona (Coronavirus Aid, Relief, and Economic Security Act – CARES) 27. marta ove godine. Na taj način je i formalno stupio na snagu najveći paket ekonomske pomoći u kriznim situacijama koji je ikad donesen u ovoj državi i iznosi 2 biliona američkih dolara (2.000.000.000.000), što je čak za 831 milijardu dolara više od sume koju je propisao Zakon o oporavku u vreme Velike recesije 2009. godine. Odluke administracije jednog američkog predsednika možemo proceniti poređenjem sa odlukama njegovih prethodnika u sličnim okolnostima. Iako po svom obimu i broju preminulih epidemija SARS-CoV virusa (Severe acute respiratory syndrome- related coronavirus) iz 2003. godine i pandemija Svinjskog gripa (2009 H1N1), koja se odigrala u periodu od 2009. do 2010. godine, ne mogu da se porede sa virusom COVID-19, one nude važna iskustva i lekcije za administraciju Donalda Trampa, suočenu sa još većom opasnošću po javno zdravlje.

SARS-CoV spada u porodicu virusa koji prouzrokuju niz respiratornih problema poput otežanog disanja i kašlja. Prvi put je bio identifikovan krajem 2002. godine u južnoj kineskoj provinciji Guangdong, a široj javnosti je postao poznat u februaru naredne godine, kada je NR Kina obavestila Svetsku zdravstvenu organizaciju o 305 neobičnih slučajeva zapaljenja pluća u pomenutoj provinciji. Već u martu, SZO je aktivirala svoju Globalnu mrežu upozoravanja i odgovaranja (Global Outbreak Alert and Response Network –GOARN), mehanizam saradnje između postojećih institucija, oformljen radi pružanja pravovremenog i adekvatnog odgovora na širenje bolesti opasnih po međunarodnu zajednicu. Krajem jula iste godine je proglašena pobeda nad virusom SARS, uz bilans od 8096 zaražene osobe i 774 preminulih (stopa smrtnosti 9.6%)[i]. Postoji određena razlika u pogledu definisanja simptoma virusa između SAD i SZO, pa se i rezultati za ovu državu razlikuju od onih koji su ponuđeni u gore pomenutom izveštaju. Centri za kontrolu i prevenciju bolesti SAD (Centres for Disease Control and Prevention-CDC) govore o brojci od 70 slučajeva (27 stoji u izveštaju SZO) bez ijednog preminulog[ii]. Iako je zahvatio daleko manji broj država (29) i bio manjeg intenziteta i obima od novog virusa korona (COVID-19), zbog njegove sličnosti i preporuka koje je CDC uputio nakon epidemije, bilo bi korisno uporediti ga sa trenutnim odgovorom američke administracije na pandemiju COVID-19. CDC su, u svom ažuriranom dokumentu iz decembra 2003. godine, objavili smernice[iii] za nadzor, kliničku i laboratorijsku analizu i izveštavanje o budućim suočavanjima sa bolestima iz ove porodice virusa. Autori dokumenta smatraju da niko ne može da zna kada i gde može ponovo doći do širenja SARS virusa. Oni su ukazali na mogućnost brzog širenja virusa ukoliko se ne otkrije na vreme i ukoliko se blagovremeno ne preduzmu mere njegovog obuzdavanja. Svesni činjenice da SAD nisu bile naročito pogođene u vreme kada su pisali ove smernice, ipak su shvatili i naglasili da je stanovništvo njihove države ranjivo i da bi bilo u opasnosti ukoliko dođe do širenja bolesti u većim razmerama, kao u nekim drugim državama u tom trenutku. Može se slobodno reći da ova zdravstvena kriza nije predstavljala izazov u pravom smislu za tadašnjeg predsednika SAD, Džordža V. Buša i da se njegovi potezi povučeni tokom epidemije SARS, ne mogu porediti sa potezima sadašnjeg predsednika, zbog znatno kompleksnije situacije u kojoj se Donald Tramp nalazi.

Za razliku od prethodnog i narednog slučaja, Svinjski grip (H1N1) je prvi put otkriven u Meksiku i Sjedinjenim Američkim Državama. Skoro tri meseca nakon inauguracije, Barak Obama je bio suočen sa jednim od prvih velikih izazova na mestu predsednika SAD. Nulti slučaj je otkriven 15. aprila 2009. godine u Kaliforniji i od tada se proširio na druge savezne države i ostatak sveta. SZO je proglasila pandemiju 11. juna, kada je više od 70 država prijavilo zaražene slučajeve. CDC je procenio da je tokom prvih 12 meseci po izbijanju virusa u svetu obolelo oko 60.8 miliona ljudi, a preminulo između 151700 i 575400 ljudi (u SAD 12469 žrtava)[iv]. Svinjski grip se razlikuje od sličnih bolesti po tome što je ogroman udeo nastradalih bio kod populacije mlađe od 65 godina. Zbog takve prirode bolesti, tokom prolećne faze pandemije u SAD je početkom maja bilo zatvoreno 980 škola. Administracija za hranu i lekove (Food and Drugs Administration- FDA) je na samom početku odobrila novi test CDC-a, koji je omogućio brže detektovanje zaraženih. Nakon najvećeg porasta zaraženih početkom leta, završetkom sezone gripa, resorne agencije SAD su prionule na posao, kako bi napravile vakcinu za 2009 H1N1 u nadolazećoj sezoni gripa. Sredinom septembra je FDA odobrila 4 vakcine. Tokom narednih nekoliko meseci nije došlo do zatvaranja škola i preko 100 miliona vakcina su mogle da se poruče. Generalni direktor SZO je 11. avgusta 2010. godine objavio kraj pandemije 2009 H1N1 gripa.

Iako je pandemija H1N1 gripa od pre 10 godina povoljnija za analizu, zbog ukupnog broja zaraženih kao i zbog brzine kojom se bolest širila po svetu, postoji jedna ključna razlika – stopa smrtnosti je neuporedivo manja. Od 60.8 miliona zaraženih, svega 12 hiljada ljudi je preminulo, tj. na 5 hiljada zaraženih išla je jedna žrtva. Zato se može reći da predsednik Tramp greši kada upoređuje pandemiju iz 2009. godine sa trenutnom pandemijom COVID-19, pokušavajući da na taj način diskredituje svog glavnog političkog protivnika i najverovatnijeg suparnika na predstojećim predsedničkim izborima – Džozefa Bajdena. Tramp je u jednom svom tvitu rekao da je odgovor Obamine administracije (u kojoj je Bajden obavljao funkciju potpredsednika države) na H1N1 svinjski grip bila ogromna katastrofa sa hiljadama mrtvih.

Donald Tramp je tokom dva meseca eksponencijalnog rasta broja zaraženih virusom korona u svetu često menjao svoj narativ. Krajem januara meseca je nudio pomoć NR Kini u borbi protiv virusa i govorio je kako je on pod kontrolom u SAD. Na jednom od mitinga krajem februara je optužio demokrate da politizuju problem i da obmanjuju narod, kao što su, po njegovim rečima to činili i tokom procesa impičmenta. Nekoliko puta je virus nazivao „običnim gripom“ i na taj način uticao na percepciju javnosti i pogrešno shvatanje ozbiljnosti situacije. Od sredine marta, predsednik SAD menja svoj ton i počinje da traži krivce u drugima, a proglašava i vanredno stanje. Činjenice govore za sebe: krajem marta Tramp je imao najmanju podršku u poslednje tri godine, za 2 i po meseca u SAD je zaraženo 21344 ljudi i preminulo je 4513[v]. Najveći problem predstavlja eksponencijalni rast zaraženih koji je otpočeo u prvoj dekadi marta.


(Izvor: CDC)

Prethodni američki predsednici su se već suočili (sa promenjivim uspehom) sa najvećim izazovima tokom svojih mandata. Džordž V. Buš je otpočeo niz ratova na Bliskom istoku kao odgovor na teroristički napad 11. septembra 2001. godine, koji su obeležili njegov mandat. Njegov sukcesor je doneo od strane republikanaca temeljno osporavani Obamacare i imao niz manjih kriznih situacija poput svetske ekonomske krize, pomenute pandemije H1N1 tokom 2009. godine ili uragana Sendi (gde je reakcija države bila daleko bolja nego reakcija Bušove administracije na uragan Katrina). Čini se da se predsednik Tramp nalazi u nezavidnoj situaciji. Njegovo prvobitno potcenjivanje širenja virusa korona i zakasnele reakcije mogu imati dalekosežne posledice. Tramp je trenutno suočen sa posledicama svojih nepromišljenih iskaza, a stabilna ekonomija, koja je bila njegov glavni adut i doprinela dobrom rejtingu, nalazi se pred posrnućem. Pandemija COVID-19 je prourokovala strah širom sveta, pa i širom Sjedinjenih Američkih Država, i čini se da, u trenucima straha, građani najviše cene iskrenost i ozbiljnost – osobine koje nisu prva asocijacija na Donalda Trampa. Obuzdavanje virusa korona u Americi će biti Trampov njegov 9/11, Vijetnam i Obamacare.

Ivan Životić

[i] WHO, „Summary of probable SARS cases with onset of illness from 1 November 2002 to 31 July 2003“

 dostupno na https://www.who.int/csr/sars/country/table2004_04_21/en/

[ii] CDC, “Update: Severe Acute Respiratory Syndrome — United States, June 11, 2003”,

dostupno na https://www.cdc.gov/mmwr/preview/mmwrhtml/mm5223a5.htm

[iii] CDC, „In the Absence of SARS-CoV Transmission Worldwide: Guidance for Surveillance, Clinical and Laboratory Evaluation, and Reporting“

dostupno na https://www.cdc.gov/sars/surveillance/absence.html

[iv] CDC, „2009 H1N1 Pandemic (H1N1pdm09 virus)“

dostupno na https://www.cdc.gov/flu/pandemic-resources/2009-h1n1-pandemic.html

[v] CDC, „Cases in U.S.“

dostupno na https://www.cdc.gov/coronavirus/2019-ncov/cases-updates/cases-in-us.html