Spoljna politika je uvek jedna od ključnih tema u američkoj izbornoj trci. Stavovi o spoljnopolitičkim pitanjima znatno utiču na raspoloženje birača i na njihovu odluku kome će dati svoj glas.
Može se reći da je danas vodeće, najvažnije pitanje za američku spoljnu politiku i one koji je kroje pitanje kako se suočiti sa terorizmom Islamske države i iz te borbe izaći kao pobednik. Zato je to jedan od problema na koji svaki kandidat, bilo demokratski bilo republikanski, ima odgovor. Dok su stavovi predstavnika 2 vodeće partije očekivano međusobno različiti, kandidatima Republikanske partije mnogo je teže da unutar sopstvene stranke nametnu svoj stav kao ispravan. Dodatna teškoća je bila u tome što se o ovim pitanjima najviše raspravljalo dok su u trku bili uključeni i kandidati koji su se u međuvremenu povukli iz predsedničke trke kao što su Marko Rubio, Džeb Buš ili Ben Karson.
Po pitanju borbe sa Islamskom državom republikanski kandidati se u određenim pitanjima slažu. Svi imaju stav da je Barak Obama previše blag i popustljiv, da ga države Bliskog istoka smatraju slabim i neodlučnim i da ga zato, isto kao i Putin uostalom, ne poštuju. Svi se zalažu za radikalnije mere zarad totalne destrukcije ISIS-a, smatrajući da se trenutni predsednik SAD-a previše tolerantno odosio prema ovom problemu i da nije učinio dovoljno da se konstantna pretnja ove fundamentalističke islamske organizacije zaustavi.
Tramp i Kruz se posebno ističu u kritikama dosadašnjeg američkog odnosa prema ISIS-u i u predstavljanju adekvatnih rešenja, dok Kejsik kao i tokom cele kampanje, nastupa umerenije i racionalnije.
Milijarder i biznismen iz Njujorka, Donald Tramp se istakao tokom kampanje svojim radikalnim, ekstremnim izjavama i nuđenjem jednostavnih rešenja za kompikovane probleme. Ovu praksu nije promenio ni kada se radi o terorizmu. Nije propustio da naglasi da su Barak Obama i vodeća kandidatkinja Demokratske partije, bivša državna sekretarka SAD-a Hilari Klinton, praktično stvorili Islamsku državu svojim lošim odlukama. Predlagao je da se razmotri zatvaranje džamija posle terorističkih napada u Parizu, a njegovi stavovi o imigrantima, posebno islamske veroispovesti je dobro poznat. Tramp naglašava, a kao uspešni poslovan čovek to zna iz sopstvenog iskustva, važnost finansijskih izvora. On bi se zato koncentrisao na uništavanje rafinerija i naftnih bušotina koje su glavni izvor prihoda Islamske države. Koristeći kombinaciju bombardovanja i slanja kopnenih trupa lišio bi ISIS njihovog najvećeg bogatstva: nafte. Naravno, izvore nafte bi preoteo i koristio je za potrebe Sjedinjenih Američkih Država. Primetio je i da je naftu trebalo oteti i Iračanima nakon invazije te države, mada je i više puta naglašavao da, po njegovom mišljenju, do invazije na Irak nije ni trebalo da dođe i žestoko je kritikovao bivšeg predsednika Džordža Buša Mlađeg zbog toga.
Ted Kruz, senator iz Teksasa, posebno se istakao insistirajući u više prilika da se ISIS uništi koristeći tehniku “tepih bombardovanja”. Međutim nije izvesno i da li sam Kruz u potpunosti razume značenje ovog termina. Naime, kada je upitan da obrazloži šta pod tim misli, on je rekao da želi da gađa njihove komunikacije, štabove, rafinerije… Problem je u tome što to nije tepih bombardovanje. Ono podrazumeva neselektivno bombardovanje što većom količinom eksploziva kako bi se nanela što veća šteta.
Kruz smatra da bi umesto sopstvenih vojnika kao kopnene trupe trebalo da posluže Kurdi i ističe važnost finansijskog pomaganja i naoružavanja Kurda, kao glavnih protivnika islamista u tom regionu. Protivi se slanju američkih vojnika, ali bi ih, ako bi generali insistirali da je neophodno, poslao u sukob.
Džon Kejsik, guverner Ohaja, na kog se generalno gleda kao na najumerenijeg od preostalih kandidata Republikanske pratije, insisitira na slanju američkih trupa u borbu protiv terorista Islamske države uz nastavak vazdušnih udara kao i na formiranju široke međunarodne koalicije za borbu protiv ove organizacije. Isto kao i Hilari Klinton, zalaže se za uvođenje zone zabrane leta iznad Sirije. Ovaj poduhvat bi zahtevao značajno prisustvo kopnenih trupa kao i velike finansijske troškove i vojni stručnjaci su ga odbacili kao prezahtevan i nerealan. Naravno, ne sme se zanemariti činenjica da borci Islamske države ni nemaju avijaciju. Izuzetno je zanimljiva njegova ideja o osnivanju nove vladine agencije koja bi, kao što je to rađeno u vreme Hladnog rata protiv Sovjetskog saveza, odašiljala poruke o američkim i posebno Judeo-hrišćanskim vrednostima ka Bliskoistočnim zemljama kako bi se sprečio rast radikalizma među tamošnjim stanovništvom. Poruke o ljudskim pravima,toleranciji i slobodi govora bi, doduše, Kejsik upućivao i u Rusiju i Kinu.
Kada se zajednički pogleda predložena strategija republikanskih kandidata za borbu protiv ISIS-a može se reći da, neračunajući neke nerealne i neostvarljive predloge, ona ne donosi ništa preterano novo u odnosu na onu koju koristi Obama. SAD već sarađuju sa drugim državama u borbi protiv terorizma. Koriste vazdušne napade za selektivno bombardovanje strateških ciljeva, uključujući i naftne izvore. Iako ga žestoko kritikuju, Tramp, Kruz i Kejsik bi korisitli manje-više iste taktike.
Glavna razlika jeste po pitanju slanja kopnenih trupa. Obamina administracija je kategorično protiv takvog poteza. Međutim, niko od kandidata koji se za ovo zalažu nije precizno objasnio koliko bi trupa bilo neophodno poslati, gde bi ih rasporedio i šta bi one trebalo da čine ukoliko dođu u kontakt sa vojnicima Bašara el Asada. Ideja o slanju američkih vojnika u direktnu borbu sa teroristima Islamske države ipak više deluje kao demagogija nego kao predlog koji su kandidati ozbiljno razmotrili i za koji su sagledane sve moguće pozitivne i negativne posledice.
