Pre par dana pojavila se vest da predsednik Donald Tramp želi da odloži novembarske izbore. Koliko god da je ova vest čudna i pomalo nerealna, Tramp, u svom maniru, i dalje uspeva da svojim Tviter objavama i izjavama pokrene velike spekulacije ma o kojoj temi da je reč. Aktuelni predsednik kao objašnjenje ovog zahteva navodi problematičnu situaciju sa virusom korona koja je zbilja dosta nepovoljna, ali i činjenicu da je glasanje poštom lako podložno manipulaciji. Razlozi nisu izmišljeni i imaju realnog utemeljenja, ali loša situacija sa virusom nije juče počela. Ona traje već mesecima. Zašto predsednik 96 dana pred izbore odlučuje da su izbori nesigurni i da bi, kako on kaže, bila „potpuna propast“ održati ih?

Proteklih nedelja i meseci možemo videti ankete koje na ruku idu pretpostavljenom demokratskom kandidatu i bivšem potpredsedniku Džozefu Bajdenu. Da li je Tramp procenio da će mu više vremena doneti bolji rejting? I ako stvarno to misli, kako je došao do tog zaključka, s obzirom na to da ako se izbori odlože to tek onda unosi mnogo komplikacija i prostora za manipulisanje u ovogodišnju izbornu trku.

Poznato je da se, kada je u pitanju reizbor predsednika SAD, često na te izbore gleda kao na referendum o radu predsednika u protekle četiri godine, a manje kao izbor novog šefa države. Zato pomalo i jeste čudno da predsednik Sjedinjenih Američkih Država koji čeka da dobije drugi mandat traži da se izbori odlože. Istina, Trampova popularnost je dosta opala od marta ove godine, počevši pandemijom virusa korona, ekonomskim problemima, recesijom i velikim porastom nezaposlenosti, pa sve do masovnih nemira i protesta protiv rasne nejednakosti koji su oživeli širom Amerike. Neke od tih problema Tramp je uspešno počeo da rešava, ali problem sa virusom korona će se rešiti jedino pojavom vakcine na koju se još mora čekati.

Nova anketa agencije AP i Centra za istraživanje javnosti NORC pokazuje da način na koji se predsednik bori sa virusom korona podržava samo 32% Amerikanaca, dok i njegov odnos prema ekonomiji sada ima smanjenu podršku u odnosu na pre, prenosi VOA.

Ne samo u Americi, virus korona ogolio je mnoge političke sisteme i ukazao na njihove manjkavosti. Sistemi koji su poznati kao najdemokratskiji i najefikasniji, kao što je američki, po prvi put posle Drugog svetskog rata se suočavaju sa problemom koji je mač sa dve oštrice. Jedno je sigurno, Trampove šanse za reizbor postaju sve više poistovećene sa njegovom borbom protiv trenutne pandemije i ekonomskih izazova, a možda je upravo to njegov razlog za strepnju.

Nepredvidljivost je reč koja najbolje opisuje aktuelnog predsednika Trampa. Ta osobina se najbolje vidi u njegovim, najblaže rečeno, čudnim izjavama. Tramp je prvobitno bio vrlo skeptičan kada je nošenje maski u pitanju, tek od nedavno je počeo da poziva ljude na njihovo nošenje. Predsednik je najavio da će se od septembra škole i univerziteti otvoriti, uz posebne mere koje će morati da se poštuju. Pa se onda postavlja logično pitanje – kako škole mogu da se otvore i da sve funkcioniše koliko toliko normalno, a izbori ipak nisu najbolja i najsigurnija ideja? Isto tako, njegova čuvena rečenica „razmisliću da li ću priznati izborne rezultate“ je poprilično neobična uzimajući u obzir da dolazi od prvog čoveka najrazvijenije demokratije sveta – Amerike. Takođe, interesantno je to da unutar Republikanske partije njegov predlog o pomeranju izbora nije naišao na odobravanje, dok u republikanskim redovima njegov način borbe sa virusom korona podržava svega 68% pristalica.

Retorika koju Tramp koristi dosta ukazuje na to da će ukoliko ne bude zadovoljan izbornim rezultatima osporiti čitav izborni proces. Naročito sada nakon što je direktno dao do znanja da izbore treba pomeriti. Mada opet, znajući Trampa možda se predomisli i vrlo brzo promeni trenutnu retoriku.

Odlaganje izbora koji su zakazani za 3. novembar ove godine nije ni opcija i vrlo je nerealan zahtev, pa čak ni za vreme pandemije sa 155.000 slučajeva preminulih građana. Sve ovo izgleda kao da Tramp želi maksimalno da smanji legitimitet predstojećih izbora u slučaju da ih izgubi. S obzirom na to da sumnja u regularnost izbora kada je u pitanju glasanje poštom na pitanje da li sugeriše da neće priznati izborne rezultate predsednik je samo kratko odgovorio – „Ne. Moram još da vidim“ , prenosi CNN.

Na prošlim predsedničkim izborima 2016. godine od ukupnog broja obrađenih glasova tek 25% glasova pristiglo je poštom. Međutim, Tramp smatra da je ovo glavni način prevare. Sa druge strane, generalni javni tužilac Vilijam Bar je bez ikakvog dokaza sugerisao da bi glasanje poštom moglo da bude sredstvo stranog uplitanja u izborni proces. Ipak, studije pokazuju da je stopa prevare putem glasačkih listića minimalna i iznosi svega 0,0025%, prenosi CNN.

Teško je upoređivati ovu situaciju sa nekim situacijama iz istorije jer, niti je Amerika pre imala predsednika kao što je Tramp, niti su SAD od sredine prošlog veka bile u nekoj velikoj krizi kao što je ova. Dodatno, ni u jednoj prošloj krizi svet nije bio ovoliko globalizovan, tako ni komunikacione mogućnosti i načini za prenošenje informacija nisu bili razvijeni kao što su danas. Svakako da elektronsko glasanje otvara put mnogim manipulacijama i problemima pod kojima bi ovi izbori mogli da izgube integritet i demokratičnost na koju su Amerikanci izuzetno ponosni.

Tramp raspolaže velikim sredstvima kao aktuelni predsednik, ima i dalje većinu u Senatu i ono najvažnije – mogućnost za reizbor. Neko bi rekao da je sve to dovoljno za naredne četiri godine na istoj funkciji. Na drugoj strani nalazi se Bajden koji ima ogroman prostor za kritiku, kako direktno Trampa, koji mu i te kako daje razloga za to, tako i celu njegovu administraciju. Takođe, svaki problem koji zadesi Trampovu administraciju daje Bajdenu mogućnost kritike, trenutno bez neke veće odgovornosti. Bajdenu na ruku, takođe, ide i činjenica da će ova izborna trka proći bez velikih mitinga i prepunih arena, na koje se Tramp dosta oslanjao.

Koliko je Tramp spreman da ide daleko i da li će uspeti Amerikancima da razbije veru u demokratiju ostaje da vidimo. Ono što je sigurno je da Amerikanci nisu navikli na ovakvu izbornu trku i da sve što remeti proces demokratičnosti sigurno neće dobiti podršku. Ipak, šanse za odlaganje izbora su zaista vrlo male. Prvi utorak posle prvog ponedeljka u novembru – ove godine 3. novembar – je još uvek izborni dan. Ostaje samo da vidimo koga će Amerikanci nagraditi predsedničkim mandatom.

Minja Rogan