Protesti građana u Sjedinjenim Državama, inicirani tragičnim stradanjem Afroamerikanca Džordža Flojda, ne jenjavaju već nedelju dana. Naprotiv, sve se više radikalizuju. Mnogi su u tome videli dobru priliku da iskoriste taj bezbednosni vakuum i umesto izražavanja nezadovoljstva demokratskim putem, okrenu se nasilju, pljački i izgredništvu. Lokalne vlasti, međutim, pokazale su se nedovoljno spremnim i sposobnim da spreče eskalaciju protesta.

Razjaren zbog vandalizma koji se dešava na ulicama SAD-a, Donald Tramp oštro je kritikovao nedovoljno odlučan pristup vlasti pojedinih gradova i država. Predsednik Tramp je već pozivao guvernere i gradonačelnike da angažuju Nacionalnu gardu u dovoljnom broju, kako bi mogli da održe red na ulicama. Pozivao je čak na desetogodišnju kaznu zatvora za nasilne demonstrante. Do danas su 23 savezne države aktivirale svoje Nacionalne garde, a CNN procenjuje da ih je trenutno 17 hiljada na ulicama širom SAD-a. Aparat sile nije bio blag prema protestantima, upotrebljeni su suzavci, dimne bombe i gumeni meci.

Međutim, pokazalo se da ova reakcija nije bila dovoljna da održi red na ulicama. Ovo je navelo Donalda Trampa da oštro zapreti angažovanjem vojske. ,,Ako vlasti u gradovima i državama odbijaju da preduzmu neophodne akcije kako bi zaštitile živote i imovinu građana, onda ću ja angažovati vojsku i brzo rešiti problem za njih“, rekao je Tramp. Stojeći ispred crkve i držeći Sveto pismo u svojim rukama, Tramp je izjavio: ,,Amerika je velika zemlja, najveća na svetu. Učinićemo je još većom. Neće nam biti potrebno puno. Vratićemo se snažniji i veći nego ikada pre“.

Da bi ovo učinio, Tramp se mora pozvati na Zakon o pobuni iz 1807. godine, koji dopušta predsedniku SAD-a da angužuje vojne trupe u cilju suzbijanja građanskih nemira, pobuna ili ustanka. Donald Tramp, gradio je reputaciju predsednika koji drži do reda i zakona, i po svoj prilici, spreman je da to uradi.

Neki od njegovih saradnika, već danima ga ohrabruju da se pozove na ovaj zakon, koji je poslednji put aktiviran 1992. godine, usled masovnih demonstracija u Los Anđelesu. Sekretarka za štampu Bele kuće, Kejli Mekejni, ostavila je mogućnost da dođe do aktiviranja Zakona o pobuni, izjavljujući da je to jedan od instrumenata koji su na raspolaganju predsedniku, ali je na njemu da odluči hoće li ga iskoristiti. Departman odbrane nije želeo da prokomentariše ovakve navode.

Guverneri samoinicijativno mogu zatražiti od federalnih vlasti da pošalju vojne trupe, kako bi smirili situaciju poput ove, ali do sada ni jedan guverner nije pokušao da iskoristi ovu mogućnost. Ipak, to ne sprečava predsednika da, pozivajući se na Zakon o pobuni, angažuje vojsku i bez zahteva guvernera. U tom slučaju, predsednik bi morao da prvo izda proklamaciju u kojoj bi naredio pobunjenicima da se u ograničenom roku mirno raziđu i povuku svojim kućama. Ako se pobunjeci ne bi povinovali ovoj naredbi, predsednik bi u tom slučaju imao odrešene ruke da iskoristi vojnu silu i suzbije proteste.

Iako su se u prošlosti, predsednici Sjedinjenih Država često pozivali na ovaj zakon, nakon snaženja Pokreta za građanska prava 1960-ih godina, to se retko činilo. Kada je u pobuni u Los Anđelesu 1992. godine upotrebljena vojska, na takav potez se tadašnji predsednik Džordž H.V. Buš nije odlučio samostalno, već tek nakon zahteva guvernera Kalifornije. Da li je Donald Tramp spreman da, u eri univerzalnih ljudskih prava i sloboda, u zemlji koja vekovina predstavlja oličenje liberalne demokratije, upotrebi vojnu silu, saznaćemo vrlo uskoro.

Sava Mitrović