Dok se virus korona širi Sjedinjenim Državama bez izgleda za usporavanjem, radnike u naftnoj industriji muči još jedna stvar – cena nafte. Nakon njenog naglog pada u prvoj polovini marta, mnogi radnici su se našli u opasnosti da izgube posao, a posebno je prašinu podigla aplikacija kompanije Whiting Petroleum-a  za program rekonstrukcije finansija pod pretnjom bankrota. Ipak, vesti koje je saopštio predsednik Donald Tramp mogu da budu ohrabrujuće za mnoge.

On je na svom Twitter nalogu objavio vest da je razgovarao sa princem i prestolonaslednikom Saudijske Arabije, Muhamedom Bin Salmanom, u vezi sa njegovim razgovorom sa Putinom i mogućim smanjenjem količine nafte koja se proizvodi na dnevnom nivou. Tramp je izneo očekivanja da bi situaciju smirilo smanjenje proizvodnje za 10 miliona barela nafte, dok je nešto kasnije promenio brojku u 15 miliona barela. Zajedno sa skokom cene nafte od 25%, ova izjava je izazvala olakšanje kod mnogih. Ipak, znaci da je olakšanje bilo preuranjeno brzo su izbili u prvi plan.

Prvi „kamen“ na Trampovu izjavu je bacio portparol Kremlja koji je izjavio da do poziva saudijskog princa ruskom predsedniku nije ni došlo. Sledeći su bili brojni ekonomisti koji su skeptični da će biti lakog rešenja koje će brzo popraviti štetu. Meniš Radž (Manish Raj) iz kompanije Velandera Enerdži smatra da, i ako bi došlo do najavljenog sporazuma, on neće dostići cifre kojima se Tramp nada. Smanjenje proizvodnje Saudijske Arabije i Rusije od 10 ili 15 miliona barela bi značilo da se Saudijska Arabija mora odreći skoro potpuno svoje proizvodnje nafte, a i propao bi plan Rusije da obori cenu velikom proizvodnjom i učini neisplativom američku proizvodnju nafte iz uljanih škriljaca. Predstavnici Saudijske Arabije i Rusije su jasno stavili do znanja da ovu krizu neće rešiti smanjenje proizvodnje samo dve države već je ovo problem koji će rešiti sve države OPEC+, ali i SAD sa njima. Bin Salman je pozvao članice OPEC+ na sastanak kako bi se postigao dogovor oko novih ograničenja na proizvodnju nafte.

Glavno pitanje za Trampa je koliko ovaj rat za cenu nafte može uticati na njegov reizbor. Procene stručnjaka su da bi, ukoliko dođe do sporazuma, cena mogla biti oko 30 dolara po barelu sirove nafte što bi na duge staze moglo ugroziti američku naftnu industriju i radna mesta i to je nešto što bi u ovom momentu trebalo da brine republikance. Ono što bi još više moglo da ih brine jeste činjenica da savezne države sa najvećom proizvodnjom nafte uglavnom podržavaju Trampa, a ozbiljniji problemi u ovoj industriji bi mogli da poljuljaju tu podršku. Problemi koje stvaraju virus korona i pad cene nafte, u kombinaciji sa Trampovim izjavama i reakcijama na njih, mogli bi da budu ozbiljno oružje demokratskom kandidatu u borbi za mesto u Beloj kući.


Aleksandar Bogićević