Ove nedelje imali smo priliku da pratimo Demokratsku konvenciju i Džozefa Bajdena koji je zvanično prihvatio demokratsku predsedničku nominaciju. Sada je pritisak na predsedniku Trampu kako će izgledati Republikanska nacionalna konvencija sledeće nedelje. Drugim rečima, kako da zaseni konvenciju demokrata i Bajdenov nastup na njoj.

Predsednik Tramp značajno je uključen u planiranje četvorodnevne Konvencije koja bi mogla da mu pruži priliku za novi pravac u kampanji. Osnovni cilj je da se stvori dinamičniji program nego što je bio onaj na Demokratskoj nacionalnoj konvenciji, sa više aktivnog programa i interakcije između govornika i publike, sve kako bi se Trampovi rezultati u anketama poboljšali. Prema trenutnim anketama koje prenosi FiveThirtyEight, Džozef Bajden ima prednost od skoro 9% (Bajden 51%, Tramp 42.2%).

Dan nakon finalne noći Demokratske konvencije, predsednik Tramp je optužio Džozefa Bajdena za širenje „ljutnje“ i „mržnje“, a izneo je i stav da su demokrate održale najmračniju i najsumorniju konvenciju u istoriji Amerike. Težeći da ojača svoj imidž pred konzervativnim grupama, Tramp se još jednom uporedio sa Abrahamom Linkolnom i pokušao da odbaci napore demokrata da ga predstave kao vođu koji je katastrofalno upravljao borbom protiv virusa korona.

Aktuelni predsednik se osvrnuo i na delove Bajdenovog govora sa Konvencije gde je nekadašnji potpredsednik optužio aktuelnog predsednika da je uveo zemlju u sezonu američkog mraka i da se nada da će se zemlja vratiti u svetlo. Tramp smatra da su demokrate četiri dana potrošile napadajući Ameriku kao rasističku i užasnu zemlju, ocenivši da je period njegovog predsednikovanja najuspešniji period od bilo kog drugog u istoriji Amerike. Na ocenu Bajdena o američkom mraku, odgovorio je jasnim stavom da on tu gde Džozef Bajden vidi američki mrak, vidi američku veličinu.

Pojavljuju se komentari kako je nadimak koji je predsednik Tramp često dodeljivao Džozefu Bajdenu  “uspavani Džo”, svojim govorom na konvenciji Bajden potpuno pobio i da Tramp na nacionalnoj konvenciji mora da pokaže novi pravac svoje kampanje i zaseni nekadašnjeg potpredsednika i senatora iz Delavera.

Jedna od presudnih tema ovih izbora je virus korona, pa će tako na konvenciji biti potrebno da republikanci ubede birače da je pandemija pod kontrolom i da je predsednik Tramp zabrinut za stanovništvo i da ostaje na tragu promenjenog stava od sredine jula, a da ta zabrinutost nije samo za svoje političke poene, kako neki smatraju. U prilog ovim naporima ide i tvrdnja predsednika Trampa da je Amerika na putu da razvije vakcinu, i to u rekordnom vremenu, što je potvrdio i Majkl Pens u svojom televizijskom nastupu, rekavši da će Sjedinjene Američke Države imati jednu ili više vakcina protiv virusa korona do kraja godine.

Dok je ova nedelja za demokrate prošla vrlo dobro, Bela kuća se susrela sa više skandala. Jedan od njih je da je bivši predsednikov strateg Stiv Banon optužen za prevaru donatora u stotinama hiljada dolara usmerenih na izgradnju Trampovog graničnog zida. Republikanci su takođe ove nedelje morali i da se distanciraju od teorije zavere poznate kao KAnon (QAnon), nakon što se stekao utisak kako je predsednik Tramp hvalio sledbenike ove teorije u toku nedelje.

Veliki pritisak je na predsedniku Trampu i republikancima kako da zasene Demokratsku konvenciju i da se izbore sa svim kritikama i optužbama koje su iznete na njihov rad. Republikanska nacionalna konvencija sledeće nedelje će biti najbolja prilika predsednika Trampa za uveravanje birača da zaslužuje drugi mandat.


Aleksandra Baklaja