Dok se odlazeći predsednik SAD, Donald Tramp, priprema za mirnu predaju vlasti, u stručnoj a i široj javnosti, su već počele polemike oko Trampove političke sudbine. Dok jedan mali deo, mahom ideološki suprotstavljenih predviđa njegov politički kraj, njegove političke pristalice, ali i protivnici, vide ga kao novog/starog republikanskog predsedničkog kandidata.
Svakako, za osobu kojoj je 74 miliona građana ukazalo poverenje na izborima se ne može reći da je politički poražena. Naprotiv, to govori o činjenici da su njegove političke ideje i politički postupci imali veliku uporište među glasačima. Ono sa čim bi se većina stručnih, ali i prosečnih posmatrača složila jeste da je nadošla COVID-19 kriza značajno umanjila Trampove šanse za reizbor imajući u vidu da je ekonomija SAD beležila konstantan rast, te da je tendencija krive išla samo eksponencijalno na gore. Mada je i sama COVID-19 kriza bila šansa da se Tramp pokaže kvalitetnim liderom, njegov temperament i nonšalantan stav su ga u tome sprečili.
Kako navodi magazin The Politico, Predsednik Donald Trump je u utorak (1. decembar) na božićnoj zabavi u Beloj kući nagovestio svojim pristalicama da želi da se ponovo kandiduje 2024. godine, nakon neuspelog pokušaja na ovim izborima, što su oni dočekali velikim aplauzom.
Ukoliko zaista odluči da se kandiduje za predsedničke izbore 2024. imaće velike izglede da dobije poverenje delegata. Naime, Tramp je pred ove izbore bio najdominantnija ličnost u Republikanskoj partiji koja je imala dovoljno kapaciteta i podrške za borbu za najvišu funkciju u zemlji. O tome govori podatak da su druga dva kandidata koja su bila u trci za republikansku predsedničku nominaciju, Džo Volš i Bil Veld, već u februaru otpali kao realne opcija za predsedničkog kandidata republikanaca. Četvorogodišnja retorika i šefovanje republikancima učinilo je da se svi protivrečni glasovi unutar partije stave na marginu, te da partija postane jedinstvena celina.
Da li ima prostora za druge kandidate?
Ukoliko sagledamo trenutnu situaciju u Republikanskoj partiji, broj potencijalnih lidera za kandidaturu nije veliki. Čak su svi relevantni kandidati ideološki i politički jako bliski Trampu. Odlazeći potpredsednik, Majk Pens i bivši ambasador SAD u UN Niki Hejli, koji su bili vrlo bliski Trampovi saradnici, će verovatno “preskočiti” kandidaturu ukoliko se Tramp odluči za novu “trku”, znajući pri tom da mu ne mogu biti dostojni konkurenti. Sa druge strane, senatori iz Teksasa i Floride, Ted Kruz i Marko Rubio su se već “trkali” sa Trampom 2016. godine, te važe za respektabilne kandidate. Međutim znamo da su do aprila odustali od daljeg nadmetanja dajući javnu podršku Trampovoj kandidaturi, te slično možemo očekivati i sad s obzirom da su vrlo tesno sarađivali.
Trampa čak i sada u porazu dobija javnu podršku od uticajnih republikanaca koji bi se u budućnosti mogli naći na nekoj višoj funkciji u stranci. Čak i u porazu, Tramp snažno drži partiju pod svojim okriljem. Neki od republikanaca koji mu ukazuju podršku su: senator iz Mizurija, Džoš Holej; senator iz Ilinoisa, Rik Skot; kongresmen iz Floride, Met Gec; kongresmen iz Indijane, Džim Benks; senator iz Južne Karoline, Lindzi Grejem; senator iz Montane, Stiv Dejns; kongresmen iz Arizone, Pol Gozar i mnogi drugi uz već gore pomenute. I svi se slažu u jednom, bez razmišljanja bi mu dali podršku ukoliko bi odlučio da se ponovo kandiduje za republikanskog kandidata.
Među kandidatima koji su anti-Tramp nastrojeni, male su šanse da bi neko od njih mogao da odnese pobedu u nominaciji, bez obzira na činjenicu da li bi se Tramp ponovo kandidovao. Kao što sam naveo na početku teksta, 74 miliona građana je podržalo Trampovu politiku i to će vrlo verovatno biti pravac u kom će republikanci delovati kako bi zadržali biračko telo na okupu, tako da u novoj konstelaciji snaga unutar partije neće biti mesta za “disonantne tonove”.
Tramp je u poslednje četiri godine transformisao bazu Republikanske partije iz grupe ljudi koju su uglavnom povezivali slični pogledi na ekonomsku i socijalnu politiku (niži porezi, manja uloga vlade, imenovanje konzervativnih sudija) u ono što se najbolje razume kao politika pojedinca. Naravno, ovo treba razlikovati od autoritarnog upravljanja, kako su ga neki mediji kvalifikovali, ali politika pojedinca kojom se Tramp vodio, najbolje se oslikava kroz njegovu Tviter politiku koja je naročito došla do izražaja u njegovom kontaktu sa biračkim telom. Šta god da je Trump tvitnuo, pristalice su to prihvatala kao istinu. Koga on pohvali, pohvale ga i pristalice, a koga god napadne, napadnu i oni.
Česti “sukobi” sa Tviterom oko proverljivosti informacija koje iznosi na svom nalogu iskorišćene su da se stvori narativ o tome kako su mediji anti-Tramp nastrojeni, te da isti oni koji su ga dovodili u vezu sa ruskim mešanjem u izborni proces 2016. sada mu ograničavaju slobodu govora. Takođe, mala razlika sa kojom je izgubio u kolebljivim državama i činjenicom da su izborne ankete žestoko omašile u pogledu konačnih rezultata, dalo je povoda Trampu da istakne primetnu manipulaciju izbornom voljom, te da još više veže svoje pristalice za sebe pričom o izbornoj krađi (za koju su nadležni utvrdili da se nije desila).
Šta će Tramp preduzeti u pogledu kandidature?
U međuvremenu, odlazeći predsednik je razmišljao o zakazivanju konferencije za štampu na kojoj bi najavio početak svoje kampanje za 20. januar kada je predviđena inauguracija novog predsednika, Džozefa Bajdena. Sa jedne strane Tramp bi olakšao drugim republikancima, ukoliko bi objavio svoju kandidaturu odmah po napuštanju funkcije, s obzirom da bi to spasilo partiju od prepirki i podela. Međutim, posezanje za momentalnom kandidaturom odmah nakon Bajdenove inauguracije ne bi bilo korisno po Trampa, jer ako bi posle napuštanja Bele kuće odmah krenuo u kampanju protiv Bajdena samo bi skretao pažnju na sebe i Bajdenove greške u vođenju države bi u tom slučaju mogle ostati neopažene. Dakle, bilo bi korisno da ostavi prostor u kom bi mogao da kritikuje njegovu administraciju, kao što je to Bajden njemu činio.
Činjenica je da će se Trampova podrška malo osuti nakon njegovog odlaska iz Bele kuće, ali Tramp zasigurno neće sedeti skrštenih ruku, jer već planira da nastavi komunikaciju sa svojih 89 miliona pratilaca na Tviteru. Pored toga, Tramp razmišlja i o pokretanju TV mreže kojom bi konzervativnu publiku koja čini gro njegovog biračkog tela odvojio od Foks Njuza (Fox News), koji dominantno prati ova populacija. Naravno, ni odnosi sa uredništvom ovog kanala nisu više sjajni, s obzirom da Tramp nije bio zadovoljan izveštavanjem nakon završetka izbora, što je bio razlog više za pokretanjem svoje televizije
Na kraju, teško je odgovoriti na pitanje da li će se Trump zaista ponovo kandidovati 2024. godine. Tada će već imati 78 godina, a upitno je i da li će razne pravne zavrzlame sa kojima će se suočiti kada zvanično napusti mesto predsednika promeniti njegove planove. Ali ono što je jasno je da ukoliko republikanska baza birača ne bude drastično preispitala svoje mišljenje o Trampu, sledeća republikanska nominacija za predsednika biće njegova.
Lazar Subotić
