Američki predsednik Donald Tramp u četvrtak je odobrio uvođenje ekonomskih sankcija i putnih ograničenja svim zaposlenima Međunarodnog krivičnog suda uključenih u istragu o mogućim ratnim zločinima američkih snaga u Avganistanu.

Kako prenosi Reuters, zvaničnici Trampove administracije saopštili su da Međunarodni krivični sud (MKS) preti da naruši američki suverenitet, ujedno optuživši Rusiju da ga zloupotrebljava u sopstvene svrhe.

Glavna tužiteljka Međunarodnog krivičnog suda Fatu Bensuda želi da istraži moguće zločine počinjene između 2003. i 2014. godine, među kojima su i masovna ubistva civila za koje su odgovorni Talibani, kao i potencijalna mučenje zatvorenika od strane avganistanskih vlasti i američkih snaga i CIA. Početak istrage je odobren u martu. Sud je odlučio da pokrene istragu nakon što su 2017. pronađeni opravdani razlozi za verovanje da su u Avganistanu počinjeni ratni zločini, kao i nakon ustanovljavanja nadležnosti Suda.

U uredbi koju je predsednik Tramp potpisao stoji da „svaki pokušaj Međunarodnog krivičnog suda da sprovodi istragu, hapsi ili sudi bilo kom članu američkog osoblja predstavlja neobičnu i vanrednu pretnju nacionalnoj bezbednosti i spoljnoj politici SAD“. U dokumentu je precizirano da se pod „američkim osobljem“ podrazumevaju kako fizička tako i pravna lica, bivši i sadašnji vojnici, državni službenici, ili bilo koje osobe koje su radile ili rade u ime vlade SAD.

Uredbom se daju ovlašćenja državnom sekretaru Majku Pompeu da, u saradnji sa sekretarom za finansije Stivenom Mnučinom, blokira imovinu u Americi pojedinaca uključenih u istragu i da spreči njihov ulazak u SAD, kao i članova njihovih porodica. To se navodi u pismu koje je Tramp tim povodom uputio predsedavajućoj Predstavničkog doma Nensi Pelosi.

Pompeo je Sud nazvao „kangaroo court“, naglašavajući da SAD neće stajati po strani dok se preti njihovim državljanima. „Imam poruku za naše bliske saveznike širom sveta – vaši državljani mogu biti sledeći, naročito oni iz država članica NATO koji su se zajedno sa nama borili protiv terorizma u Avganistanu“, istakao je Pompeo.

MKS je u svom odgovoru naveo da čvrsto stoji uz svoje osoblje i službenike, ostajući nepokolebljiv u nezavisnom i nepristrasnom izvršavanju mandata koji proističe iz Rimskog statuta. Aktivisti za ljudska prava oštro su kritikovali najnoviji potez Bele kuće. Human Rights Watch navodi da se time pokazuje „prezir prema globalnoj vladavini prava“ i da je reč o „otvorenom pokušaju opstrukcije“.

Portparol Kancelarije visokog komesara UN za ljudska prava, Robert Kolvil, rekao je da nezavisnost MKS i njegova sposobnost da deluje bez ometanja mora biti zagarantovana tako da može odlučivati bez ikakvog neprimerenog uticaja, pritiska ili pretnji, direktnih ili indirektnih, dodajući da žrtve grubog kršenja međunarodnog humanitarnog prava i prava ljudskih prava, kao i njihove porodice, imaju pravo na naknadu štete i istinu.

Međunarodni krivični sud počeo je s radom 2002. godine kada je na snagu stupio Rimski statut. Nadležan je da sudi za genocid, ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i agresiju. Može voditi krivične postupke protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da su izvršila najteža međunarodna krivična dela i njegova nadležnost je komplementarna s nadležnošću nacionalnih krivičnih sudova. Međutim, on neće biti nadležan ukoliko država sprovodi ili je sprovela krivični postupak, osim kada države nisu u stanju ili ne žele valjano da ga sprovedu. Personalna nadležnost postoji nad punoletnim licima koji su državljani države ugovornice Rimskog statute ili su prihvatile nadležnost Suda na ad hoc osnovi. Ipak, SAD nisu ratifikovale Statut, dok, s druge strane, Avganistan jeste.

Ivana Janković