Prošle nedelje, imali ste priliku da čitate analizu koju je za naš portal uradio američki politikolog Rajan Bartli i iz nje saznate da, ukoliko margina greške ovogodišnjih istraživanja bude ista kao i 2016. godine, Tramp bi ponovo mogao da pobedi na izborima. U ovoj analizi ćemo se, ipak, držati najrelevantnijih istraživanja, ali takođe probati da povučemo paralelu sa izborima od pre četiri godine. Tada je Donald Tramp, uprkos manjem broju ukupno osvojenih glasova građana, pobedio Hilari Klinton i postao 45. predsednik Sjedinjenih Američkih Država.

Ovakav ishod, u kojem kandidat izgubi „glas naroda“ (popular vote), ali pobedi na izborima, biće moguć sve dok se predsednik SAD-a ne bira neposredno od strane građana, već posredstvom Izbornog koledža. Međutim, on nije bio tako čest u istoriji Sjedinjenih Država. Pre 2016. ovo se dogodilo 2000. godine, kada je Al Gor osvojio 500 hiljada više glasova od Džordža Buša, ali i 5 elektorskih glasova manje, te stoga izgubio izbore. Ovo se nikada nije desilo u 20. veku, ali jeste dva puta u 19. stoleću. Koliko je izvesno da se ponovo dogodi u 2020. godini?

Ono što se portalu FiveThirtyEight čini veoma izvesnim, to je da će Džo Bajden svakako osvojiti popular vote, za šta mu daju 88% šanse. Od 10 istraživanja na nacionalnom nivou koja navodi RealClearPolitics, samo jedno daje prednost aktuelnom predsedniku, i to za svega 1%. Ostala istraživanja predviđaju da će Bajden osvojiti između 5 i 9% više glasova od Donalda Trampa. Na osnovu ovoga, možemo da zaključimo da će Tramp, vrlo verovatno, ponovo izgubiti „glas naroda“. Međutim, znači li to da će Donald Tramp sigurno izgubiti izbore?

Za ponavljanje scenarija od pre 4 godine, u kome Tramp, uprkos manjem broju glasova osvaja više elektora, prema FiveThirtyEight-u, ima svega 11% šanse. Prema njihovim projekcijama, Bajden će pobedi Trampa za 7% i osvojiti 332 elektorskih glasova. Da podsetimo, Izborni koledž broji 538 elektora, te je za izbornu pobedu neophodno obezbediti najmanje 270 elektorskih glasova. Nedavna analiza NewYorkTimes-a, pokazala je da Džo Bajden u ovom momentu može da računa na sigurnih 212 elektora, dok će Tramp izvesno osvojiti njih 125. To nas dovodi do zaključka da, uprkos nesumnjivoj Bajdenovoj prednosti, i dalje je veliki broj elektorskih glasova u igri, njih čak 201. Da bi pobedio, od tih 201 elektorskih glasova, Tramp bi morao da osvoji čak 145, kako bi u zbiru imao magičnu cifru od 270 elektora.

,,Kolebljive  države“ koje će izvesno na Trampovu stranu

Kada sa kombinatorike pređemo na nivo realne politike, postavlja se pitanje, koje su to „kolebljive države“ (swing states) u kojima bi Tramp mogao da se nada o pobedi? U 125 elektorskih glasova za Trampa, NewYorkTimes nije ubrajao Teksas, koji je tradicionalno republikanski i nosi 38 elektora. Naime, u „Državi usamljene zvezde“, demokratski kandidat nije pobedio još od 1976. godine, kada je Džimi Karter pobedio svog protivkandidata Džeralda Forda. Od tada, Teksas je uvek glasao za republikanske kandidate, i uprkos demografskim promenama i urbanizaciji koje su svakako dovele do toga da Republikanci više ne mogu da računaju na tako ubedljive pobede u ovoj državi, ipak je za očekivati da Tramp pobediti u Teksasu. Sa druge strane, istraživanje portala FiveThirtyEight pokazuje da Tramp vodi za svega 0,8% u Teksasu u odnosu na Bajdena, a agregacija poslednjih anketa koju je izvršio RealClearPolitics daje Trampu ne tako ubedljivih 2,3% prednosti. U svakom slučaju, iako svi očekuju pobedu Trampa, ne tako nezamisliv poraz u Teksasu, objektivno bi značio i da je izborna trka rešena, a Bajden novi predsednik SAD-a.

Druga država koju NewYorkTimes u ovim izborima vidi kao ,,kolebljivu“, a Tramp verovatno već pripisuje sebi, sigurno je i Ajova. U ovoj državi, on je ubedljivo pobedio Hilari Klinton, sa skoro 10% razlike, te se sada nada da će i protiv Bajdena moći da računa na nju. Iako nosi samo 6 elektorskih glasova, svaki od njih može biti u Trampovoj računici do 270. Iako trenutna istraživanja favorizuju Trampa, u Ajovi je odnos još tesniji nego u Teksasu.

Treća ,,kolebljiva država“ od koje možemo očekivati da pretegne na Trampovu stranu, jeste Ohajo. Država koja nosi 18 elektora i u kojoj je bez većih problema u dva navrata pobedu odnosio Barak Obama, 2016. godine velikom većinom je glasala za Donalda Trampa. FiveThirtyEight trenutno daje prednost od 1,5% aktuelnom predsedniku, mada su istraživanja u Ohaju prava klackalica čitave godine i veoma je nezahvalno prognozirati ko će u ovoj državi odneti pobedu.

Da se ponovo vratimo matematici. Ako Donald Tramp pobedi u Teksasu, i u Ajovi, i u Ohaju, to bi mu donelo 62 elektorskih glasova i na prethodno navedenih „sigurnih“ 125, on bi imao 187, te mu i dalje nedostaje 83 kako bi pobedio na izborima. Gde im se Tramp može nadati?

„Kolebljive države“ koje će možda na Trampovu stranu

Puno je još država u kojima će izborna trka biti veoma neizvesna i koje potencijalno mogu da odluče predsedničke izbore. One na koje sigurno računa Tramp su Florida, Džordžija, Severna Karolina, ali i drugi distrikt Mejna. Najznačajnija od njih je Florida koja nosi 29 elektorskih glasova i koja je pre 4 godina bila jedna od onih koje su donele pobedu Donaldu Trampu. Trenutno prema većini istraživanja u ,,Osunčanoj državi“ vodi Džozef Bajden, ali ta prednost nije tako velika. Agregacijom koju sprovodi RealClearPolitics dolazi se od 1,6% razlike u korist Bajdena, a imajuću u vidu uobičajenu marginu greške od 2 do 3%, dolazimo do zaključka da je na Floridi apsolutno sve neizvesno. Imajući u vidu da je prema portalu FiveThirtyEight, Bajden pre samo dva meseca imao prednost od 7,6%, a da je na današnji dan razlika svedena na zanemarljivih 2%, možemo da konstatujemo da je Tramp dobrom kampanjom, uspeo da održi Floridu u igri. Bez njenih 29 elektora, teško da Tramp može računati na pobedu.

Slična odnos snage je i u Džordžiji koja nosi 16 elektora, sa tim da se ovde minimalna prednost daje Donaldu Trampu. U Severnoj Karolini, koju bismo mogli da označimo kao manje-više tradicionalno „crvenu“ državu, premda je u poslednje četiri decenije demokratski kandidat pobedio samo jednom (Obama MekKejna 2008. godine), izborna trka je takođe prilično izjednačena. Prema anketi CNN-a od pre dve nedelje, Bajden je u prednosti od 3%, dok neke druge favorizuju njegovog protivkandidata. U svakom slučaju, 16 elektora iz Džordžije i 15 iz Severne Karoline, jedni su od onih na koje Tramp mora da igra, ako želi da pobedi Bajdena. Takođe, Tramp računa da će ponovo osvojiti elektora iz 2. distrikta Mejna, jedine države, uz Nebrasku, u kojoj ne važi pravilo „winer takes all“ već postoji mogućnost da predsednički kandidati podele elektorske glasove.

Ako pokupi elektore u ove tri države i jednog u 2. distriktu Mejna, a sve to neće biti nimalo lako, Tramp bi prethodnoj brojci od 187 pridodao još 61 elektorski glas, ali to mu ponovo ne bi bilo dovoljno. Time bi došao do brojke od 248 elektora i falilo bi mu još 22 za pobedu. Da li ih je moguće negde naći?

„Kolebljive države“ koje bi mogle da, mimo očekivanja, odu na Trampovu stranu

Čini se da ovde postoji čak osam država, za koje ne bi bilo sasvim nezamislivo da na ovim izborima stanu uz Donalda Trampa. Najmanje iznenađenje bio bi možda Nju Hempšir ili Pensilvanija, ali je zamislivo da to bude Viskonsin, Mičigen, Minesota, Arizona, Nevada, kao i drugi distrikt Nebraske (za prvi i treći se očekuje da budu Trampovi). Naravno, sve je ovo u domenu teorije, a kako ni jedna od ovih država ne nosi 22 elektorska glasa koja smo izračunali kao neophodna za Trampovu pobedu, najmanje 2 će morati da „pocrvene“ 3. novembra, a to neće biti ni malo lako.

Međutim, ako se setimo 2016. godine, Tramp je mimo svih predviđanja, pobedio i u Pensilvaniji i u Mičigenu i u Viskonsinu, ali i drugom distriktu Nebraske, i potukao Hilari Klinton sa 304 prema 227 elektorskih glasova, uprkos činjenici da je za kandidatkinju Demokrata tada glasalo skoro 3 miliona građana više. Ipak, Džozef Bajden nije Klintonova. Znatno je iskusniji političar i svakako ne toliko omražen kao Hilari, iza koje je, pored brojnih afera, nekako uvek stajao utisak da je sve u politici postigla zahvaljujući svom suprugu. Iako takođe kandidat establišmenta, čini se da je Bajden mnogo bliži medijalnom glasaču Demokratske stranke nego Klintonova, prema kojoj su i mnogi dugogodišnji birači Demokrata gajili izvesne averzije.

Izborna trka uskoro ulazi u 5. ili čak 6. brzinu. Predstoji nam serija debata predsedničkih kandidata, u kojima je prednost svakako na strani Donalda Trampa. Iako je iz trenutne perspektive, ne tako verovatno, ali ne i nezamislivo, da će Donald Tramp pobediti Bajdena, još ima prostora da se situacija promeni. Ono što je sigurno, odgovor na pitanje, da li su istraživanja bila u pravu ili su ponovo napravila ogromne previde, dobićemo tek 3. novembra.

Sava Mitrović