Ako je bilo ikakvih sumnji o tome ko će biti kandidat demokrata na predsedničkim izborima 2020. godine, jučerašnjim odustajanjem Bernija Sandersa sve je postalo jasno – to će biti Džozef Bajden. Bajden je dva puta (1988. i 2008. godine) bezuspešno pokušavao da se domogne predsedničke nominacije. Ovaj treći pokušaj, očigledno je i „treća sreća“ za Bajdena. Međutim, tek mu sada predstoji žestoka borba za mesto najmoćnijeg čoveka u najmoćnijoj državi sveta. U toj borbi, protivnik će mu biti Donald Tramp, aktuelni predsednik kome ne pada na pamet da uskoro postane bivši, čvrsto rešen da osvoji drugi mandat.

Izborna trka koja nas očekuje će bez sumnje biti uzbudljiva, ali i bitno drugačija od onih na koje smo u uobičajeno navikli. Imajući u vidu globalnu pandemiju virusa korona (Kovid-19) koja je možda i najsnažnije pogodila upravo Sjedinjene Države, za očekivati je da će se i kampanje predsedničkih kandidata fokusirati na ovu temu, pored toga što će uticati i na mogućnost organizovanja predizbornih skupova. Uspeh ili neuspeh aktuelnog predsednik u suočavanju sa pandemijom i posledicama koje nosi, mogu bitno da odrede njegove šanse za reizbor.

Mnogi predsednici su se za drugi mandat borili dok je zemlju pogađala snažna ekonomska kriza. Bilo je i onih koji su paralelno sa izbornom kampanjom imali i najveću odgovornost – spasavanje života američkih građana. Međutim, izazov pred koji je u svojoj borbi za reizbor stavljen Donald Tramp, objedinio je ove dve odgovornosti. Na njemu je da istovremeno spreči recesiju i urušavanje privrede, ali i da broj žrtava epidemije svede na minimum.

Najnovije istraživanje koje je radio ,,Si-En-En“ (CNN), pokazuje da čak 55% ispitanika ne smatra da savezna vlada radi dobar posao na suzbijanju virusa. Rezultati takođe pokazuju da, natpolovična većina građana ne odobrava način na koji predsednik rukovodi ovom krizom. Za očekivati je da će ove brojke u nedeljama i mesecima borbe protiv virusa puno varirati.

U kontekstu duela Tramp-Bajden, interesantno je pomenuti način na koji aktuelni predsednik pokušava da pronađe alibi za potencijalno slabije rezultate u suzbijanju virusa, prebacujući loptu u Bajdenovo dvorište. Naime, Tramp je optužio administraciju Baraka Obame (čiji je Bajden bio potpredsednik), da nije na najbolji način vodila zdravstvenu evidenciju građana, te da to sada stvara probleme njegovoj administraciji. Kasnije je optuživao Narodnu Republiku Kinu da je odgovorna za ovu pandemiju, zlonamerno nazivajući Kovid-19 „kineskim virusom“. Na kraju se nije libio da za pandemiju okrivi i Svetsku zdravstvenu organizaciju.

Sada kada znamo da je i definitivno Džo Bajden taj koji će 3. novembra izazvati Donalda Trampa, valjalo bi pogledati šta istraživanja javnog mnjenja govore o njihovom duelu. Agregacija deset najrelevantnijih istraživanja koju vrši portal RealClearPolitics pokazuje da Bajden ima podršku od 49,7% ispitanih, dok Trampa podržava 43,4%. Zanimljivo je da u svih ovih deset istraživanja Bajden vodi u odnosu na aktuelnog predsednika. Ta prednost varira od visokih 10% u anketi Harvarda (Harvard-Harris Poll), do gotovo zanemarljivih 2% prednosti koliko pokazuju istraživanja Vašington posta i Ej-Bi-Si-a (Washington Post-ABC News poll).

Međutim, imajući u vidu specifičnost američkog izbornog sistema, znamo da tzv. „glas naroda“ (popular vote) ne mora uvek da budu odlučujući. Al Gor je osvojio oko pola miliona glasova više od Buša, a Hilari Klinton skoro tri miliona više od Trampa, ali su oboje izgubili predsedničku trku. Prema tome, mnogo je važnije pogledati istraživanja u nekoliko ključnih, takozvanih „kolebljivih država“ (swing state).

Jedna od njih je svakako Florida, koja nosi 29 elektorskih glasova. Koliko je ona važna Trampu, pokazuje činjenica da je prošle godine čak registrovao svoje prebivalište u ovoj državi, kao i da je svoju izbornu kampanju otvorio upravo u tzv. „Osunčanoj državi“ (The Sunshine State). Međutim, uprkos svemu tome, istraživanja portala FiveThirtyEight pokazuju da se Bajden na Floridi trenutno kotira bolje od Trampa (46% : 40%). Premda neka druga istraživanja daju blagu prednost Trampu, RealClearPolitics vrši agregaciju ovih istraživanja prema kojoj Bajden ima minimalnu prednost od 0,4%.

Tri države iz tzv. „pojasa rđe“ (rust belt) koje zbirno nose 46 elektora, donele su pobedu Donaldu Trampu 2016. godina i na ovim izborima će one takođe biti glavno „borbeno polje“. U najvažnijoj od njih, Pensilvaniji, koja nosi 20 elektora, trenutno vodi Džo Bajden sa 3,8% prednosti. U Mičigenu, gde će se kandidati nadmetati za 16 elektorskih glasova, takođe je Bajden u vođstvu sa 4,4%. Na posletku, pomenućemo i Viskonsin koji „vredi“ 10 elektora, i u kojem Bajden takođe ima blagu marginu od 2,7%.

Kako nam trenutne brojke pokazuje, Džozef Bajden je u ovom momentu u boljoj poziciji od Donalda Trampa, kako na nacionalnom nivou, tako i na nivou pojedinih ključnih država. Aktuelnog predsednika očekuju meseci teške borbe protiv pandemije Kovid-19, i svih ekonomskih i socijalnih posledica koje će ovaj virus neminovno prouzrokovati. Ukoliko iz te borbe Sjedinjene Države izađu kao pobednik, za očekivati je da iz pobede profitira i Donald Tramp. U tom slučaju, svi procenti koji trenutno naginju na stranu Džoa Bajdena, mogli bi se vrlo lako preliti aktuelnom predsedniku, čime bi Tramp obezbedio drugi mandat.

Sava Mitrović