Simbol Trampove kampanje za predsedničke izbore, a kasnije i same administracije, postala je tvrda imigraciona politika, koja se smatra ključnom za njegov izborni uspeh 2016. Najskorije analize javnog mnjenja pokazuju da 62% republikanskih glasača odobrava politiku vlade Sjedinjenih Država prema migrantima koji pokušavaju da pređu granicu sa SAD. Slično tome, 78% Republikanaca zid na granici sa Meksikom vidi kao neophodan za sprečavanje ilegalne imigracije, dok 75% glasača podržava obustavu imigracije svih izbeglica u SAD na 120 dana, bez obzira na državu porekla.

Ovog puta, Donald Tramp kampanju za predsedničke izbore vodi pod sloganom „Obećanja su data, obećanja su održana“ (“Promises Made, Promises Kept“), u koja uključuje i uspehe imigracione politike njegove administracije – zaštitu američkog naroda i države i unapređenje bezbednosti granice. U prethodnih nedelju dana javila su se spoticanja oko ovih politika, što nas je navelo da se zapitamo koliko će lako Trampovo obećanje biti ispunjeno.

Petak i „Ostanak u Meksiku“

Federalni žalbeni sud (Ninth Circuit) je u petak ujutru kamen temeljac Trampove imigracione politike proglasio „nevažećim u celosti“, zbog nesaglasnosti sa postojećim zakonima. Politika „Ostanak u Meksiku“ (zvanično nazvana „Protokoli za zaštitu migranata“, „Migrant Protection Procotols“ – MPP) trenutno je Trampova esencijalna brana ilegalnim migracijama, pomoću koje je procenat hapšenja na južnoj granici spušten za 75 procenata. Aktivirana je u januaru 2019, od kada je značajno produžila trajanje procedure ulaska u SAD i omogućila vraćanje 60.000 tražilaca azila natrag u Meksiko, gde su mnogi izloženi zabrinjavajućim životnim uslovima.

Prethodna politika predviđala je da su lica koja su čekala na granici ili bila zaustavljena pri ulasku, bivala zadržana u prostorijama Ustanove zaštite carina i granica SAD, sve dok nije bilo utvrđeno da li bi ih trebalo pustiti, prebaciti u imigracioni centar, ili deportovati. Predsednik Tramp se od aprila 2018. osvrtao i na „bezbednosni izazov“ karavana nevladine organizacije „Selo bez granica“ (“Pueblo sin fronteras“) kojim su centralnoamerički državljani putovali sa ciljem zahtevanja zaštite od strane Sjedinjenih Država ili Meksika.

Tvrdeći da je nedovoljno striktna politika doprinosila zaobilaženju zakonskih procedura, MPP sada predviđa vraćanje ovih lica u Meksiko, gde čekaju odluku o svom slučaju i dolaze u SAD samo radi prisustva sudskom saslušanju. Važno je napomenuti da se ova politika ne primenjuje na državljane Meksika.

Osporavajući ovakvu politiku, Sud je izneo da ona dovodi u pitanje američko poštovanje obaveza međunarodnog prava oslikanih u Konvenciji UN o statusu izbeglica iz 1951. i njenom Protokolu iz 1967. Prema Zakonu o izbeglicama, „izbeglica“ je lice koje ne može ili ne želi da se vrati u svoju državu porekla zbog „osnovanog straha od progona“ na osnovu rase, članstva u određenoj društvenoj grupi, političkog mišljenja, religije ili nacionalnog porekla. Proterivanje tog lica zabranjeno je u mesto gde bi ono bilo izloženo pretnji po život ili slobodu na osnovu prethodno navedenih karakteristika.

Istog dana, nakon hitnog zahteva Sudu, politika je vraćena na snagu sve dok ovo pitanje ne bude presuđeno od strane Vrhovnog suda SAD. Po rečima Vlade, „blokiranje politike stvara supstantivni rizik nastajanja momentalnog haosa na granicama, preteći nepopravljivom štetom po vladu, migrante, i javnost SAD“. Očekuje se da Vrhovni sud uskoro preuzme stvari u svoje ruke.

Nedelja i Kučineli

Još jedan zanimljiv događaj sa obrisima imigracione politike desio u nedelju, 1. marta. Naime, imenovanje Kena Kučinelija (Ken Cuccinelli), zaštitnog lica Trampove imigracione politike, na poziciju rukovodstva Službe za državljanstvo i imigraciju SAD (United States Citizenship and Immigration Service – USCIS) u junu 2019. proglašeno je nezakonitim od strane Okružnog suda Distrikta Kolumbija. Zamerka se odnosi na obavezu traženja „saveta i saglasnosti Senata“ pre nego što zvaničnik stupi na poziciju rukovodstva izvršnih agencija. Trampova praksa postala je da u cilju brže i fleksibilnije procedure tu obavezu zaobilazi putem prava postavljanja privremenih vršilaca dužnosti.

Postupak protiv Kučinelija započet je tužbom petoro tražilaca azila iz Hondurasa zbog nove direktive o smanjenju raspoloživog vremena za spremanje intervjua o osnovanom strahu od progona. Kako je Sud utvrdio, usled činjenice da Kučineli nije bio u poziciji da donese direktivu, ona se ne može primeniti na slučaj lica iz Hondurasa, a odluka o njihovom uklanjanju se mora preispitati.

Kučineli je u svom odgovoru izrazio svoje neslaganje sa odlukom Suda, rekavši da je ona vanserijska, a da će u USCIS-u biti uvedene privremene mere kako bi se nastavilo sa ubrzanom procedurom intervjua sve dok se pitanje njegove funkcije ne razreši.

Ponedeljak i Vrhovni sud

Reči o imigracionoj politici bilo je i u Vrhovnom sudu SAD, kada je u ponedeljak saslušan slučaj koji potencijalno može da se odrazi na obim prava tražilaca azila. Odeljenje za unutrašnju bezbednost (Department of Homeland Security – DHS) v. Thuraissigiam zahteva od Suda da presudi o pitanju prava lica da pokrenu postupak o preispitivanju odluke zvaničnika imigracionih službi. Li Gelernt (Lee Gelernt), tužilac u Američkoj uniji za građanske slobode (American Civil Liberties Union – ACLU), rekao je da ovaj slučaj ima „istorijske posledice veće od svih imigracionih odluka koje je Tramp doneo“.

Takozvano „ubrzano uklanjanje“ (“expedited removal“), postupak koji postoji od 1996. godine, predviđa proceduru odlučivanja o deportaciji određenih nedržavljana na teritoriji SAD. Ona daje imigracionim zvaničnicima „ulogu tužioca i sudije“, odnosno, autonomiju da osobu premeste bez njegovog prava na savetovanje ili redovno saslušanje pred sudom. Iako je Tramp bezuspešno pokušao da ovu politiku proširi na druge kategorije lica, ona se trenutno primenjuje na lica koja se nalaze unutar 160 kilometara (100 milja) od granice i nalaze se manje od 14 dana u Sjedinjenim Državama, kao i osobe koje su stigle putem mora.

Navedena politika ne bi trebalo da se odnosi na tražioce azila, koji imaju pravo da u razgovoru dokažu „osnovani strah“ od progona. Ovakav intervju jeste održan u slučaju pripadnika tamilske etničke grupe i političkog aktiviste izloženog nasilju u Šri Lanki, ali ACLU je uočio mnoge nepravilnosti u njegovom sprovođenju. Tvrdeći da jedino federalni sud može ponuditi adekvatne garantije nezavisnosti, iz ove organizacije poručuju da se odluka imigracionih zvaničnika o deportaciji mora preispitati u tom forumu. ACLU se zalaže za izmenu procedure ubrzanog uklanjanja još od njenog usvajanja 1996. godine, a sada je odluka na Vrhovnom sudu.

Koliki je stvarni ulog ovih procesa?

Kontrola imigracije ostaje izvor velikih neslaganja na liniji Republikanaca i Demokrata. Dok je trenutna administracija koristi kao alat za unapređenje bezbednosti države, opozicija u prvi plan ističe humanitarne posledice akcija.

Za sada deluje kao da postojeća politika nije uzdrmana, iako je u slučaju „Ostanka u Meksiku“ lopta u dvorištu Vrhovnog suda. Sara Pirs (Sarah Pierce), politički analitičar u Institutu za migracione politike, navela je da bi slučaj pred Vrhovnim sudom mogao da otvori vrata ispitivanjima ponašanja zvaničnika DHS prema drugim tražiocima azila. Međutim, ona smatra da su šanse da Sud odluči u korist državljanina Šri Lanke „upitne“, imajući u vidu tiho odobravanje Trampovih imigracionih politika tokom prethodnih godina.

Slično tome, nije mnogo verovatno da će ekspeditivnija procedura intervjua tražilaca azila biti uklonjena, ili značajno izmenjena. Međutim, Gelernt i samo predstavljanje slučaja na saveznom nivou vidi kao uspeh,  s obzirom na to da su u ranijim situacijama ljudi deportovani veoma brzo. On je izjavio da, uprkos „ogromnoj moći u oblasti imigracije“ koja leži u rukama Kongresa i predsednika, nije se desilo da Vrhovni sud dozvoli uklanjanje vida kontrole političke grane.

Stoga, deluje kao da će se ishod trenutnih zbivanja odslikati ne toliko u samoj politici, već pre u načinu njenog sprovođenja i obimu sudskih garancija koja ovim licima stoje na raspolaganju.

Mina Radončić