Veliki padovi na berzama, sledi li kriza?

Buran dan na berzama širom sveta je za nama.

Nakon neuspeha u pregovorima između Rusije i Saudijske Arabije po pitanju cena nafte berze su u ponedeljak vrlo burno reagovale i poobarale razne negativne rekorde koji su postavljani u nekim vrlo delikatnim momentima tokom ranijih godina, poput ekonomskih kriza ili ratova na Bliskom istoku. Ovakav razvoj situacije je nastao nakon što su tokom prethodnih dana Saudijska Arabija i Rusija pregovarali o tome da se smanji proizvodnja sirove nafte kao odgovor na globalnu epidemiju virusa korona. Nakon propasti ovih pregovora, Saudijska Arabija se odlučila da poveća svoju proizvodnju sirove nafte, koja se u velikoj meri oporavila nakon prošlogodišnjih napada dronovima za koji je optužen Iran. Saudijci su odlučili da povećaju proizvodnju na 10 miliona barela dnevno i da istovremeno snize cene kako bi kaznili Rusiju koja je za cilj imala da pogodi severnoameričke proizvođače uljanih škriljaca. Ovo nadmudrivanje između Vladimira Putina i Mohameda Bin Salmana dovelo je do najvećeg pada cena sirove nafte još od Zalivskog rata 1991. i imalo je katastrofalne posledice na berze u ponedeljak.

Sve je počelo u ponedeljak ujutru, kada je zabeležen pad na azijskim berzama, nastavilo se velikim padom akcija i na evropskim berzama, a kulminiralo je značajnim padom akcija na Njujorškoj berzi, gde je nakon pada S&P 500 indeksa za 7,62%, i to odmah nakon otvaranja berze, trgovanje zaustavljeno na 15 minuta, što se poslednji put desilo još 1997. Ovakva mogućnost uvedena je nakon sloma berze 1987. i iskorišćena je samo 1997, a može se opet iskoristiti ukoliko S&P 500 indeks padne za više od 13%. Drugi važan indeks Njujorške berze, Dau Džouns (Dow Jones Industrial Average) zabeležio je pad od čak 2 014 poena (7,8%), najveći pad u istoriji u toku jednog dana i prvi put da je ovaj indeks pao za više od 2 000 poena. Sve ovo dešava se manje od mesec dana nakon što su postavljani (pozitivni) rekordi na berzama. Da bi se ilustrovalo koliki su to gubici treba napomenuti da je pre oko 3 nedelje Dau Džouns bio na istorijskih 30 000 poena, a da je sada pao ispod 24 000. Kompozitni indeks druge značajne njujorške berze Nasdak (NASDAQ) je zabeležio pad od 6,9%. Takođe, sirova nafta tipa „Brent“, međunarodni standard, zabeležila je pad od oko 20%, dok su pad akcija zabeležile i velike naftne kompanije poput BP-ja, Rojal Dač Šela (Royal Dutch Shell) i Ekson Mobila (ExxonMobil).

Reakcije stručnjaka na ova događanja su različite. Mohamed El-Erian, glavni ekonomski savetnik Alijanca (Allianz) smatra da ovo nije početak finansijske krize s obzirom na to da, za razliku od ekonomske krize, globalni bankarski sistem nije u opasnosti, već da ekonomija prolazi kroz jedan period nevolja koji uzrokuju širenje virusa korona, nemogućnost centralnih banaka da se izbore sa nestabilnošću i pomenuti sukob oko cena nafte Saudijske Arabije i Rusije. S druge strane, Nurijel Rubini (Nouriel Roubini), profesor Njujork Univerziteta (New York University, NYU) i čovek poznat po predviđanju kriza (između ostalih i one iz 2008.), kaže da će biti krize usled epidemije virusa korona, navodeći neke parametre koji to jasno pokazuju.

Sva ova dešavanja, ukoliko se nastave, mogu značajno da naškode kampanji predsednika Donalda Trampa. Naime, tokom celog njegovog mandata, ekonomija je funkcionisala relativno dobro, postavljani su novi rekordi na berzama,beležen je ekonomski rast, a stopa nezaposlenost je na najnižem nivou u poslednjih 50 godina čime se Tramp redovno hvalio i isticao kao svoj glavni adut u kampanji. Trend stvaranja novih radnih mesta nastavljen je i u februaru, sa 273 000 novih radnih mesta, međutim ta brojka je zabeležena pre nego što je otpočeo pad na berzama u poslednjih nekoliko nedelja. Nakon ovakvog razvoja događaja očekuju se dalji potresi u ekonomiji, kao i dalje širenje virusa korona, što sve na veliki test stavlja sposobnost Trampa i njegove administracije da se izbore sa jednom ovakvom krizom. U reagovanju na dešavanja na berzi, Tramp je u svom tvitu pokušao da smiri stvari upoređujući broj ljudi koji svake godine umire od sezonskog gripa sa virusom korona i dodajući da „ništa nije zatvoreno“ i da „život i ekonomija idu dalje“. Takođe, na brifingu u Beloj kući vezanom za ovaj virus, rekao je da će u utorak održati konferenciju za štampu o tome kakve će dalje korake preduzeti po pitanju ekonomije i oporavka zemlje. Ono što je za sada sigurno jeste da, ukoliko ova kriza potraje i ukoliko se dogodi usporavanje ekonomije, uz dalje nesigurnosti po pitanju epidemije korona virusa, biće to veliki udarac za Trampa i prilika za demokratske kandidate u daljoj kampanji za izbore.

Nikola Milinković