Recesija usled pandemije virusa korona prouzrokovaće Trampov „istorijski poraz“ u novembru, predviđa nacionalni izborni model koji je u sredu objavio Oxford Economics.
Model, koji koristi nezaposlenost, raspoloživi dohodak i inflaciju za predviđanje rezultata izbora, prognozira da će predsednik Donald Tramp izgubiti ogromnom razlikom, osvajajući samo 35% na opštim izborima (popular vote). To je oštar zaokret u odnosu na predkrizni model koji je predviđao da će Tramp osvojiti oko 55% glasova, što bi ujedno bio i najbolji učinak jednog aktuelnog predsednika još od pobede Ronalda Regana 1984. godine. Sa druge strane, ukoliko Tramp zaista osvoji 35%, bio bi to najgori rezultat aktuelnog predsednika još od 23,2% Vilijama Hauarda Tafta na izborima 1912. godine.
Kako je navedeno u izveštaju, ekonomija će biti „gotovo nepremostiva prepreka za Trampa u novembru“. Pretpostavlja se da će američka ekonomija biti u užasnom stanju ove jeseni, sa stopom nezaposlenosti iznad 13%, smanjenim prihodom po glavi stanovnika za gotovo 6% u odnosu na prošlu godinu, te kratkim period pada cena ili deflacije. „Da su izbori održani danas, bivši potpredsednik Džozef Bajden bi verovatno pobedio, izjavio je glavni politički strateg u AGF Investments Greg Valijer (Greg Valliere).
Izgleda da će ekonomija Amerike preći od najveće političke prednosti predsednika Trampa do možda njegove najveće slabosti. Nezaposlenost dostiže do sada neviđenu stopu, potrošnja je na minimumu, a bruto domaći proizvod opada velikom brzinom. Istorija je pokazala da su aktuelni predsednici zbog ekonomskih kretanja poput ovih neretko gubili sve izglede za reizbor.
Izborni model je do sada uspešno predvideo rezultate opštih izbora (popular vote) na svim izborima od 1948. godine, osim 1968. i 1976. (iako su dva kandidata u tom vremenskom periodu izgubila na opštim izborima, ipak su postali predsednici, uključujući Džordža Buša 2000. i Donalda Trampa 2016.).
Ipak, stručnjaci iz Oxford Economics-a kažu da njihovi modeli imaju neka „suštinska ograničenja“, uključujući i činjenicu da isključuju neekonomske faktore poput programa i ličnosti kandidata. Ono što je još važnije, modeli ne uzimaju u obzir moguće promene u pandemiji.
S druge strane, ovi izbori će biti i referendum o Trampovom upravljanju krizom. „Ukoliko se broj obolelih naglo poveća, ljudi će zaključiti da je Tramp prerano otvorio zemlju. Ali, ako taj broj opada, predsednik će dobiti određene zasluge, rekao je Valijer. Važno je i kako pandemija utiče na odaziv birača. Iz Oxford Economics-a navode da bi Tramp, usled velikog odziva demokrata, mogao izgubiti Floridu, Teksas, Arizonu, Tenesi i Džordžiju. Ali i da slaba izlaznost demokrata može doneti Trampu elektorske glasove. Da Tramp ne sme biti otpisan u novembru ukazuju i korisnici platforme PredictIt, koji Trampu daju 50% šanse za reizbor. To je povećanje u odnosu na 45% sredinom marta. Takođe, kvote za izbore favorizuju Trampa, prema proseku koji je sastavio Real Clear Politics.
Postavlja se pitanje da li je prerano za prognoziranje rezultata izbora? Modeli zasnovani na ekonomskim kretanjima nisu političke kristalne kugle, te ne uključuju faktore kao što je pandemija. Takođe, do izbora ima još 6 meseci. A prethodnih 6 meseci je dokaz koliko se svet može promeniti u tako kratkom periodu.
Ivana Vulović
