Treće veče Demokratske nacionalne konvencije je prošlo u znaku žena: za govornicom su se smenjivale najistaknutije političarke Demokratske partije: Kamala Haris, Hilari Klinton, Nensi Pelosi, Elizabet Voren i druge. Sve kritike su bile usmerene na delovanje predsednika Donalda Trampa tokom njegovog prvog mandata.
Možda najzvučnije ime na virtuelnom podijumu je bio 44. predsednik SAD Barak Obama, koji je svoj govor održao iz Muzeja Američke revolucije. Nekadašnji predsednik je, između ostalog, optužio svog naslednika za korupciju i zloupotrebu svog položaja. Odabir Baraka Obame za glavnog govornika treće večeri Demokratske nacionalne konvencije ima jednu svrhu: da ujedini pristalice podeljene na umerenu i progresivnu struju. Naglašavajući potencijalni trošak propuštene prilike da se smeni administracija Donalda Trampa, Obama je ukazao na istorijski značaj ovih izbora rekavši da se ovaj put ne vodi borba samo oko političkog programa, već za budućnost države. On je podržao svog nekadašnjeg potpredsednika, Džozefa Bajdena i njegovu kandidatkinju za tu poziciju Kamalu Haris kao jedine branioce američke demokratije i svega što ona podrazumeva.
Govoreći o svom iskustvu sa prethodnih predsedničkih izbora u SAD, Hilari Klinton je pokušala da „otvori oči“ glasačima po pitanju toga šta je potrebno da bi se pobedio Donald Tramp ovog 3. novembra. Klintonova smatra da je velika izlaznost nužan preduslov za ostvarivanje pobede jer bi to predupredilo trenutnog predsednika SAD u pokušaju da „pokrade“ izbore. Imajući u vidu da je pandemija virusa korona i dalje aktuelna tema širom sveta, pa tako i u SAD, može se reći da je ovaj poziv neutemeljen u stvarnosti. Takođe, povučena svojim primerom, opomenula je demokrate da osvajanje većine glasova (makar ona bila i tri miliona) nije dovoljna za pobedu na izborima bez dobijanja većine u izbornom koledžu.
Nensi Pelosi, vođa većine u Predstavničkom domu je iskoristila priliku da ukaže na značaj stogodišnjice od kad su žene u Sjedinjenim Državama dobile pravo glasa i glavni motiv njenog govora je bio usmeren ka ženskoj populaciji. S tim vezi, ona je prikazala odnos predsednika Trampa i Miča Mekonela prema ženama kao loš i neadekvatan (argument koji demokrate koriste da prikažu akcije trenutnog predsednika i vođe većine u Senatu). Isti dvojac ona je verbalno optužila i za manjkavo suzbijanje posledica pandemije COVID-19 kao i za neadekvatan odnos prema radnicima tokom ovog perioda krize. Može se reći da je Pelosi pominjala Miča Mekonela zajedno sa predsednikom Trampom, kako bi suptilno podigla svest kod glasača o izborima za Kongres koji se odvijaju uporedo sa predsedničkim i koji mogu promeniti „krvnu sliku“ oba doma zakonodavnog tela SAD, u korist Demokratske partije.
Senatorka iz savezne države Masačusets i nekadašnja kandidatkinja za predsednika na ovogodišnjim preliminarnim izborima Demokratske partije, Elizabet Voren je svog govor podrške Bajdenu i Haris struktuirala oko pitanja obrazovanja u svetlu povratka đaka u škole za vreme pandemije. Vorenova je ostala upamćena kao kandidat demokrata sa najjasnijim političkim programom i iz tog razloga je njen govor bio orijentisan ka konkretnim predlozima za rešavanje gorućeg pitanja.
Kamala Haris je zvanično prihvatila nominaciju demokrata i bila verovatno centralna figura večeri. Kao i prethodno pomenuti govornici, Haris je iskoristila svoje glavne prednosti i svoj govor usmerila pretežno na rasno pitanje. Kao prva Afroamerikanka i Amerikanka indijskog porekla, pametno je oslikala biračima svoj razvojni put pokazavši da je odličan izbor Džozefa Bajdena u trenutnoj političkoj situaciji oličenoj u rasnim nemirima i protestima širom države. Kao bivša javna tužiteljka, sa lagodnošću je napadala dosadašnje uspehe i neuspehe trenutne administracije na zakonodavnom planu.
Kako bi Demokratska partija doprla do mlađe populacije, značajan segment trećeg dana nacionalne konvencije bio je posvećen borbi protiv klimatskih promena. Demokrate, svesni koje su „slabe tačke“ Donalda Trampa, našli su adekvatne govornike koji bi „pogodili“ te tačke. Tako je primera radi, svojih pet minuta slave imala jedanaestogodišnja Estela Huarez, inače ćerka američkog marinca čija je žena (a njena majka) deportovana u Meksiko kao ilegalni imigrant. Osim škakljivog pitanja migranata, guvernerka savezne države Nju Meksiko, Mišel Luhan Grišam (Michelle Lujan Grischam) se dotakla zaštite životne sredine, naglasivši ovu oblast kao jednu od onih u kojoj će potencijalna demokratska administracija najviše uraditi. Nekadašnja kongreskinja iz Arizone, Gebi Gifords (Gabby Giffords) istaknuta aktivistkinja za kontrolu oružja je „ubola“ i poslednju slabu tačku političkog programa Donalda Trampa i tako dala svoj doprinos u pokušajima da se privuku preostali neopredeljeni glasači i izvojeva pobeda trećeg novembra.
Svako govornik je odigrao ulogu u skladu sa svojim značajem za partiju (i državu) i u skladu sa svojom biografijom. Treći dan je protekao u znaku istaknutih i uticajnih žena koje, svaka sa svoje pozicije doprinosi u borbi protiv administracije Donalda Trampa na različitim poljima poput zaštite životne sredine, prava žena, rasne diskriminacije, kontrole oružja itd. Ostaje nam da vidimo da li će ovakav ujedinjeni demokratski front uspeti da privuče neodlučne glasače i odnese pobedu kako na Predsedničkim izborima, tako indirektno i na izborima za Kongres.
Ivan Životić
