U nedavno izvršenoj analizi, koja je cirkulisala prostorijama američkog Kongresa i Bele kuće, Centralna obaveštajna agencija (CIA) je zaključila da ruski državni organi, pre svega njene obaveštajne službe, preduzimaju različite mere kako bi uticali na američke izbore i povećali šanse za reizbor predsednika Trampa. Za razliku od prethodne analize ruskog mešanja u izbore 2016. godine, ovu analizu odlikuje manji stepen pouzdanosti u pogledu razmera i intenziteta ruskog uticaja na tok i ishod američkih izbora. Neki članovi američkih obaveštajnih krugova ocenjuju da je rusko mešanje ovog puta više fokusirano na negativnu propagandnu kampanju protiv predsedničkog kandidata Demokratske partije Džozefa Bajdena, nego na stavljanje predsednika Trampa u pozitivno svetlo. Američki obaveštajni zvaničnici su takođe utvrdili da se Kina protivi reizboru Trampa, ali da nije preduzela značajne mere u cilju osiguravanja pobede njegovog protivkandidata.

Neki republikanci, uključujući i samog Trampa, osporavali su kredibilitet zaključaka američkih obaveštajnih službi povodom ruskog mešanja u američke izbore 2016. godine. Tvrdnje o ruskom mešanju je američki predsednik opisao kao „podvale“ i pokušaj da se delegitimiše njegova izborna pobeda. Ovo je posebno bio slučaj tokom prve dve godine njegovog predsedničkog mandata, dok je rusko mešanje i dalje predstavljalo „vruću“ temu i kada su se odvijale istrage veza između nekih članova Trampove administracije i Kremlja.

Možda najpoznatija epizoda Trampovog negiranja ruskog mešanja u američke izbore se desila 2018. godine na samitu u Helsinskiju, kada je američki predsednik izjavio da, kada je reč o tom pitanju, više veruje ruskom predsedniku Vladimiru Putinu nego svojim obaveštajnim službama. Moguće je da je njegovo protivljenje takvim tvrdnjama takođe bilo motivisano i željom za poboljšanjem odnosa sa Rusijom, koju je on izražavao na svom putu ka Beloj Kući. To je neuspešno pokušao da učini i njegov prethodnik, Barak Obama, svojom politikom „reseta“ odnosa između dveju zemalja, koja se završila ruskom aneksijom Krima 2014. godine i njenom direktnom i indirektnom vojnom intervencijom u istočni deo Ukrajine. Kao i na izborima 2016. godine, tvrdnje o ruskom mešanju bi mogle predstavljati dodatni otežavajući faktor za priznavanje legitimiteta izbora, zajedno sa kontroverzama i podelama oko glasanja putem pošte.


Bojan Latinović