Ankete su se u poslednjoj nedelji pred izbore bavile i time koliko su Amerikanci zainteresovani ove godine da glasaju i kako vide predstojeće izbore.
Prema poslednjoj anketi Galup-a, čak 69% registrovanih birača se izjasnilo da je entuzijastičnije da glasa na izborima ove godine, nego što je to bio slučaj 2016. godine. To je značajan kontrast u odnosu na prethodne izbore, s obzirom da je procenat tada bio izuzetno nizak. Ako uporedimo rezultate od izbora 2004, 2008, 2012. godine i ove godine, ubedljivo su birači bili najmanje zainteresovani da glasaju 2016. godine. Jedan od razloga zašto je prisutan entuzijazam za glasanje je i to što čak 94% registrovanih birača smatra predsedničke izbore i izbore za Kongres izuzetno važnim.
Kada pogledamo koliko su članovi partija zainteresovani za glasanje, takođe je primetno da je i tu vrlo visokom nivou, posebno kod demokrata. Prema Galup anketi, ove godine je želja za glasanjem pristutnija kod 15% više republikanaca i čak 27% više demokrata nego pre četiri godine. Ako posmatramo samo ovogodišnje izbore, demokrate su entuzijastičnije da glasaju u odnosu na republikance (9% više).
Ipak, ono što je razlog entuzijazma čini se da nisu kandidati. Bajdenovi birači nisu presudno entuzijastični zbog njega, samo 48% glasača se tako izjasnilo. Izgleda da je ono što okuplja kandidate više od samog Bajdena – Tramp, tačnije glsanje protiv Trampa. Prema anketi agencije YouGov, 52% Bajdenovih birača se izjasnilo da je njihov glas pre protiv Trampa, nego za Bajdena. Suprotno, pristalice predsednika Trampa su vrlo entuzijastične što će glasati za njega, čak 77% glasača se tako izjasnilo. I dok veliki broj Bajednovih birača glasa protiv Trampa, samo 17% Tampovih glasača glasa protiv Bajdena. Ovo svakako pokazuje da se baza birača koji glasaju za predsednika Trampa u najvećoj meri održala i do ovih izbora.
Međutim, činjenica je da to ko će biti predsednik SAD nakon 3. novembra i kakva će biti raspodela u Kongresu ne zavisi presudno od entuzijazma glasača, već od samog glasanja. S druge strane, upravo taj entuzijazam birača se vidi u činjenici da je do petka popodne glasalo 86,8 miliona ljudi, što je 63% od ukupnog broja glasova 2016. godine. Predviđa se da će na ovogodišnjim izborima biti zabeležno između 150 i 160 miliona glasova.
Analize ranog glasanja smatraju da demokrate imaju prednost 47% naspram 33%, ali to ne mora da znači da će demokrate i pobediti, s obzirom da su većina Republikanaca pristalice glasanja uživo na izbornom danu.
Konačni rezultati izbora očekuju se u danima nakon 3. novembra, a posebno će biti interesantno i značajno pratiti rezultate u kolebljivim državama.
Aleksandra Baklaja
