Predsedničke izbore i izbore za Kongres obeležila je i tema o učešću žena u političkom životu Sjedinjenih Američkih Država. Najočitije se ovo moglo videti kroz kandidovanje Kamale Haris za potpredsenicu, a sada je već i izvesno da će upravo ona biti prva žena u istoriji SAD na ovoj poziciji, ali i prva iz Afroameričke populacije i prva Amerikanka azijskog porekla. No, ove izbore je obeležio i njihov ishod u vidu rekordnog broja žena u Kogresu.
Sledeće godine, u 117. Kongresu služiće rekordan broj žena. Iako trka još uvek nije svuda gotova, za sada je poznato da će najmanje 141 žena služiti u Kongresu naredne godine. Prethodni rekord je bio 127 žena koji je zabeležen 2019. godine. U novom sastavu, 116 žena služiće u Predstavničkom domu, u odnosu na rekord 102 mesta u 2019. godini, i 25 u Senatu.
S obzirom da konačni rezultati nisu poznati svugde, interesantna je primer Ajove (drugi okrug) gde se dve žene suprostavljene jedna drugoj, te ono što je sigurno je da će žena biti predstavnik u Predstavničkom domu, samo se ne zna iz koje partije.
Izvor: CNN
Udeo žena je veći u Demokrtskoj partiji, te će čak 89 žena biti u Predstavničkom domu i 17 u Senatu koje dolaze iz ove partije. Trend rasta izbora žena za Kongres u Demokratskoj partiji je prisutan još od 105. sastava Kongresa i nastavio je da dosta stabilno da raste povećavajući se od izbora do izbora. Na ovim izborima se već izabran broj žena Demokratske partije nije značajno promenio, te je taj broj ostao gotovo isti kao i onaj u prošlom sastavu. Ipak, s obzirom na rekordan broj žena u ovom sastavu Kogresa, razliku je napravila Republikanska partija.
Iako je mnogo manji broj žena koje dolaze iz Republikanske partije, na ovim izborima taj broj se duplirao. U prethodnom sastavu, samo 13 žena koje dolaze iz Republikanske partije je služilo u Predstavničkom domu. Ovi izbori su doneli dupliranje tog broja, te ih je sada 26. Pored toga, četiri od devet žena senatorki je bilo u riziku da izgubi svoje mesto. Od njih jedino senatorka Marta Meksali (Martha McSally) iz Arizone nije uspela da očuva svoje mesto, dok će sudbina sentorke Keli Lofler (Kelly Loeffler) iz Džoržije biti određena u januarskom drugom krugu.
U novom sastavu Kongresa biće i najmanje šest žena crkinja – četiri iz Demokratske partije i dve iz Republikanse partije. Među njima su i senatorka demokrata Kori Buš (Cori Bush), aktisitkinja pokreta Black Lives Matter, prva žena crnkinja senatorka iz Misurija i Nikema Vilijams, senatorka koja je izabrana na mesto pokojnog republikanskog senatora Džona Levisa (John Lewis) iz Džordžije. Po predviđanju CNN, konačni broj žena crkinja u 117. sastavu Kongrsa bi trebao da bude 52, za dva više nego u prethodnom sastavu.
Iako će ovaj sastav postaviti rekord po broju žena u Kongresu i rekord po broju žena iz Republikanse partije, žene i dalje čine samo četvrtinu zastupljenosti u ukupnom broju članova Kongresa. Izbor prve žene potpredsednice i sve veći broj žena ukazuje na pozitivni trend koji bi trebao da se i u budućnosti nastavi.
Aleksandra Baklaja
