Predsednik Tramp je nedavno odlučio da, usled nasilnih demonstracija izazvanih ubistvom afroamerikanca Džordža Flojda, označi Antifu kao terorističku organizaciju iz uverenja da je navedeni pokret primarni generator nasilja koje se trenutno odvija na ulicama mnogih gradova širom Amerike. U svojoj odluci američki predsednik je naišao na podršku nekih istaknutih republikanaca, među kojima su senatori Ted Kruz iz Teksasa i Bil Kasidi iz Luizijane. Kruz i Kasidi su 2019. godine neuspešno pokušali izdejstvovati izglasavanje neobavezujuće rezolucije kojom bi pripadnici Antife bili označeni kao „domaći teroristi“ („domestic terrorists“). U vreme Obamine administracije, Ministarstvo unutrašnje bezbednosti SAD (U.S Department of Homeland Security) je neke aktivnosti Antife označilo kao „domaće terorističko nasilje“. Ipak, zbog odsustva Zakona o domaćem terorizmu i zaštita koje garantuje Prvi amandman američkog Ustava, odluka američkog predsednika je, pored ostalog, suočena sa zakonskim i ustavnim izazovima.

Pokret Antifa je privukao pažnju američke javnosti svojim često nasilnim angažovanjem uoči i nakon dolaska Donalda Trampa na mesto predsednika SAD. Njihov rast do prominentnosti je bio obeležen učešćem u nasilnim demonstracijama poput onih u Vašingtonu povodom inauguracije Trampa u januaru 2017. godine. Tada je pripadnik Antife fizički napao lidera alternativne desnice (alt-right) Ričarda Spensera. Ovaj događaj je pokrenuo nacionalnu debatu o slobodi govora, kao i o moralnosti i političkoj mudrosti upotrebe nasilja prema političkim neistomišljenicima. Rast popularnosti ovog pokreta je deo šireg trenda političke polarizacije, rasta političke netrpeljivosti, te jačanja ekstremne desnice tokom Trampovog mandata, na koju se Antifa predstavlja kao svojevrstan odgovor. Proces političke polarizacije vremenski nije ograničen na period predsedništva Donalda Trampa. Međutim, njegov politički uspon je rezultirao u većem i bržem produbljivanju podela unutar američkog društva, koje često poprimaju nasilnu dimenziju, te jačanju radikalnih elemenata na obe strane političkog spektra. Stoga se trenutno stanje američke politike može opisati rečima irskog pesnika Vilijama Batlera Jejtsa: „Sve se razliva; središte popušta“ („Things fall apart; the centre cannot hold“).

Kao pokret koji izrazito naginje ka levoj strani političkog spektra, Antifa je uglavnom sastavljena od anarhista, socijalista i komunista, koji osim užeg cilja borbe protiv rastuće radikalne desnice, imaju širi cilj revolucionarne transformacije političkog, socijalnog i ekonomskog sistema. Ključna odlika i ujedinjujući činilac ovog pokreta jeste upotreba nasilja kao metoda političke borbe protiv onih koje percipiraju kao pripadnike radikalne desnice. Njihov odnos prema radikalnoj desnici je zasnovan na ideji preventivne akcije, koja u ovom slučaju predviđa nasilnu reakciju na političkog neprijatelja u trenutku njegove relativne slabosti, odnosno pre nego što uspe da mobiliše podršku neophodnu za realizaciju njegove političke vizije. Spremnost na nasilje proizlazi iz njihovog skepticizma prema onome što je politički status quo i prema mogućnosti ostvarivanja zacrtanih ciljeva i rešavanja političkih sukoba u okviru postojećih liberalno-demokratskih normi. Deo ovog skepticizma jeste njihovo odbacivanje državnog autoriteta i i njenih aparata prinude, pre svega policije, što neke navodi na sumnju da Antifa podstrekuje bezvlašće i vandalizam na ulicama američkih gradova.

Zbog odstupanja od liberalno-demokratskog načina političkog delovanja, Antifa je postala predmet kritika i osuda sa obe strane političkog spektra. Tako je intelektualna ikona američke levice, Noam Čomski, Antifu opisao kao odmetnički deo levice i kao poklon za desnicu, dok je predsedavajuća Predstavničkog doma američkog Kongresa, Nensi Pelosi, osudila Antifu nakon nasilnih protesta u Berkliju u Kaliforniji 2017. godine. U demokratskim redovima, Antifu su takođe kritikovali i osudili bivši kandidati na ovogodišnjim predsedničkim izborima, Berni Sanders i Endru Jang. Još jedan izvor kontroverzi oko ovog pokreta je bilo targetiranje onih ličnosti i organizacija (liberala, libertarijanaca i konzervativaca) koje ne pripadaju ekstremnoj desnici kao arhineprijatelju Antife. Tako je Antifa 2017. godine nastojala da nasilno prekine planirani govor konzervativca Bena Šapira (Ben Shapiro) u Berkliju u Kaliforniji, dok su 2019. godine pripadnici Antife fizički napali novinara Endija Noa (Andy Ngo) tokom sukoba sa pripadnicima alternativne desnice u gradu Portlandu u Oregonu.

Pripadnici dve vodeće partije nekada koriste Antifu kako bi na posredan način diskreditovali one sa druge strane političke ograde. Demokrate je predstavljaju kao posledicu radikalne retorike i normalizacije ekstremne desnice od strane Trampove administracije i Republikanske partije. S druge strane, republikanci Antifu dovode u vezu sa vrhom Demokratske partije i njima naklonjenih medija, tvrdeći da demokrate koriste Antifu za nasilno obračunavanje sa pobornicima Republikanske partije i podrivanje napora predsednika Trampa da „učini Ameriku ponovo velikom“ („Make America Great Again“).

Osim zakonskih i ustavnih izazova, Trampova odluka o označavanju Antife kao terorističke organizacije se suočava sa dodatnim preprekama koje proizlaze iz prirode samog pokreta. Naime, Antifa nije organizacija u tradicionalnom smislu te reči. Ona predstavlja labavu i decentralizovanu mrežu aktivista koji deluju lokalno, bez direktiva iz nekog centra. Osim toga, Trampova odluka nameće pitanje zašto organizacije i pokreti ekstremne desnice nisu takođe kandidati za etiketu terorista. Uostalom, prema istraživanju organizacije Anti-Defamation League (ADL) ekstremna desnica je u mnogo većoj meri nasilna nego ekstremna levica. U periodu od 2007. do 2016. godine, ekstremna desnica je bila odgovorna za 74% ubistava koja su posledica političkog ekstremizma. U kontrastu s ovim, političko delovanje Antife do sada nije rezultiralo ni u jednom smrtnom ishodu. Poslednja vremenska instanca u kojoj je levi ekstremizam bio predominantan u Americi jeste bio period 70-ih godina, a od 90-ih godina dolazi do izrazite prezastupljenosti desnog ekstremizma. Iako ekstremna levica predstavlja problem koji zaslužuje pažnju, trebalo bi izbegavati povlačenje znaka jednakosti između dva ekstrema u američkom kontekstu.

Zbog njenog statusa vodeće velike sile, za Sjedinjene Američke Države posebno ne važi tzv. „Vegas pravilo“ koje kaže: „šta se desi u Vegasu, ostaje u Vegasu“. Mnoge stvari koje se dešavaju u unutrašnjim političkim okvirima SAD mogu da imaju značajne ako ne i veće posledice u inostranstvu nego kod kuće, što potvrđuje trenutna globalna proliferacija protesta protiv policijske brutalnosti i rasizma u Americi. Isto važi i za Trampovu odluku u vezi sa Antifom. Postojeći autoritarni lideri i oni koji imaju takve ambicije će, usled Trampove odluke, potencijalno biti podstaknuti da svoje političke protivnike označe kao teroriste radi njihove efikasnije političke neutralizacije. Ovo bi naročito mogao biti slučaj u državama koje su pogođene visokim stepenom internog nasilja, a koje doprinosi popularnosti „zakon i red“ narativa („law and order“). U slučaju zemalja sa fragilnim institucijama taj narativ rizikuje da se pretvori u ono što Tom Pepinski (Tom Pepinsky) naziva „red iznad zakona“ („law over order“). Od početka mandata Donalda Trampa, demokratske institucije u Americi su se našle pod pritiskom, ali su do sada bile uglavnom uspešne u obuzdavanju impulsivnog i razdornog predsednika. Njegovom skorašnjom odlukom u odnosu na Antifu, vitalnost najmoćnije demokratije u svetu će ponovo biti stavljena na test, u trenutku velikih unutrašnjih previranja i sve većih političkih tenzija.

Bojan Latinović