Džozef Bajden je, nakon što su prebrojani glasovi u saveznim državama Pensilvanija i Nevada, a prema pouzdanim projekcijama vodećih američkih medija i agencija koje se bave višedecenijskim praćenjem izbora, odneo pobedu na predsedničkim izborima koji su održani 3. novembra. Prethodne subote demokratski kandidat je, nakon što je postalo sigurno da je pobedama u pomenute dve savezne države prešao potrebnu brojku od 270 elektora u elektorskom koledžu, održao i pobednički govor u Vilmingtonu (Delaver). Ipak, prebrojavanje glasova (pre svega, onih pristiglih poštom, usled čega se i čitav proces odužio) je svakako nastavljeno u preostalim neizvesnim državama – Arizoni, Džordžiji i Severnoj Karolini.
Dok je u Džordžiji (Bajden vodi za 14.000 glasova) u četvrtak započeto rutinsko ručno ponovno brojanje glasova, istog dana su objavljeni rezultati iz završnog bloka prebrojanih glasova u Arizoni – pri čemu je Džo Bajden zadržao prednost od neznatnih 11.000 glasova (0,3 procenta) i stoga odneo pobedu u ovom (nekadašnjem) republikanskom uporištu (The New York Times, CNN su zatvorili trku i zvanično projektovali Bajdenovu pobedu). Bajden je na ovaj način stekao i 11 elektora iz Arizone, čime je dostigao ukupan broj od 290 elektora.
Ključan doprinos pobedi demokratskog kandidata dali su stanovnici najnaseljenijeg i najbrže rastućeg okruga u Arizoni – Marikopa okruga, u kome se nalazi i Finiks, najveći grad savezne države – prvi put nakon 70 godina demokrata je pobedio u ovom okrugu.
Da stvari budu zanimljivije, ovo je tek druga pobeda uopšte demokratskih predsedničkih kandidata na izborima u Arizoni u proteklih 70 godina (od Harija Trumana 1948. godine) – pored Bajdena, to je uspeo još Bil Klinton 1996. godine. Od tada se Arizona, koja je dala i dva republikanska predsednička kandidata – Džona Mekejna i Berija Goldvotera, pomerila udesno prema republikancima toliko da je istraživanje MIT i Univerziteta Kalifornija 2014. godine pokazalo kako je grad Mesa (Marikopa okrug) najkonzervativniji grad u čitavoj zemlji. Međutim, promene u svega par prethodnih godina (pre svega demografske prirode) su uticale ne samo na Bajdenovu pobedu, već i da od ovogodišnjih izbora oba senatora iz Arizone budu demokrate. Stoga, analitičari očekuju da bi se u narednim izbornim ciklusima Arizona mogla tretirati kao kolebljiva država.
Druga značajna vest, a koju je u petak ujutro eksluzivno preneo Associated Press je da su novoizabranom predsedniku SAD čestitke stigle i iz NR Kine. Gotovo nedelju dana od proglašenja Bajdenove pobede (iako formalno treba da ga 14. decembra izabere i elektorski koledž) na redovnom brifingu sa medijima portparol ministarstva spoljnih poslova Kine je uputio čestitke Džou Bajdenu i Kamali Heris. Nakon što je većina evropskih lidera i tradicionalnih partnera SAD vrlo brzo čestitala pobedu demokratama, u proteklim danima (nakon određenog odlaganja) su to učinili i izraelski premijer, turski predsednik i sada zvaničnici Kine. Zanimljivo, predsednici Ruske federacije i Brazila Vladimir Putin i Žair Bolsonaro još uvek se nisu oglašavali ovim povodom.
Igor Milosavljević
