Do predsedničkih izbora u Sjedinjenim Američkim Državama ostalo je svega 7 dana i jasno je da što se više bližimo 3. novembru i samom danu glasanja, to analize o potencijalnim „putevima“ do pobede predsedničkih kandidata Donalda Trampa (Donald Trump) i Džozefa Bajdena (Joseph Biden) postaju sve učestalije. Prema aktuelnim istraživanjima javnog mnjenja čini se da je demokratski kandidat bliži pobedi.
Pored toga što ima osetnu prednost na nacionalnoj nivou (oko 8%), bivši potpredsednik u administraciji Baraka Obame (Barack Obama) vodi i u ključnim „kolebljivim“ državama. Gotovo sva istraživanja javnog mnjenja ukazuju na to da će Bajden bez većih problema uspeti da odnese prevagu u svim saveznim državama u kojima je Hilari Klinton (Hillary Clinton) pobedila Donalda Trampa na predsedničkim izborima 2016. godine. Ukoliko bi se to i obistinilo demokratskom kandidatu bi falila još 43 elektora do konačnog trijumfa.
Mnogi analitičari ukazuju na pojas takozvanog „plavog zida“ kao područje u kom su najrealnije šanse da će Bajden ostvariti dobre rezultate i doći do neophodnih elektorskih glasova. Termin „plavi zid“ odnosi se na savezne države koje su bez izuzetka podržale demokrate na predsedničkim izborima između 1992. i 2012. godine. Tu se ubrajaju savezne države poput Kalifornije, Njujorka, Ilinoisa, Vašingtona, Oregona, Minesote, Viskonsina, Mičigena i Pensilvanije. Koliko su demokrate bile ubedljive u ovim saveznim državama potvrđuje i činjenica da ni Džordž Buš Mlađi (George W. Bush), koji je dva puta trijumfovao na izborima (2000. i 2004.), nije uspeo da ostvari pobedu ni u jednoj od navedenih saveznih država.
Mit Romni (Mitt Romney) je 2012. godine pokušao da imenovanjem Pola Rajana (Paul Ryan) za svog potpredsedničkog kandidata, kongresmena iz Viskonsina, ostvari pobedu u ovoj saveznoj državi. Međutim, taj njegov pokušaj se završio bezuspešno. Prekoret se desio 2016. godine kada je aktuelni predsednik SAD Donald Tramp pobedio Hilari Klinton u Mičigenu, Viskonsinu i Pensilvaniji, čime je „srušio plavi zid“ i postao 45. predsednik Sjedninjenih Država.
Pažnja američke javnosti je i ove godine usmerena na ove tri države sa obzirom da pobeda u njima nosi velikih 46 elektorskih glasova koji bi mogli da odluče ishod ovogodišnjih izbora. Ukoliko je verovati trenutnim istraživanjima javnog mnjenja Bajden će gotovo sigurno odneti pobedu u Mičigenu, gde njegova prednost iznosi nešto više od 8% u odnosu na Trampa. U Viskonsinu prednost demokratskog kandidata iznosi 5,4%, dok je izvesno da će se najveća borba voditi u Pensilvaniji, gde je Bajdenova prednost manja od 5% i stoga se čini da je ova savezna država označena od strane Trampove kampanje kao ona u kojoj je najlakše ostvariti pobedu i približiti se reizboru. Pored toga, Bajdenovi nejasni stavovi o nafti i fracking-u, svakako idu na ruku aktuelnom predsedniku, s obzirom da je Pensilvanija umnogome zavisna od naftne industrije. Tramp je juče posetio tri gradića u Pensilvaniji i u njima održao čuvene relije, dok je Bajden to učinio u subotu.
Sve u svemu, Mičigen, Viskonsin i Pensilvanija su 2016. godine bile presudni „tas na vagi“ u korist Donalda Trampa. Sa druge strane, čini se da se ove godine situacija promenila i da je teško za očekivati da će aktuelni predsednik poraziti Bajdena u sve tri navedene savezne države. Obojici su dobri rezultati u njima neophodni ukoliko žele da se domognu Bele Kuće, tako da je sigurno da nas čeka velika borba za obnovu ili konačno rušenje „plavog zida“.
Vuk Mišković
