Do predsedničkih izbora u Sjedinjenim Američkim Državama ostalo je nešto više od dva meseca, a oba predsednička kandidata, Džozef Bajden (Joseph Biden) ispred Demokratske i Donald Tramp (Donald Trump) ispred Republikanske partije, pokušali su (ili će pokušati) da na konvencijama svojih partije dodatno motivišu svoje birače i ubede neopredeljene da im prilože glas 3. novembra.
Nije nikakvo iznenađenje da je prednost koju je Bajden imao u odnosu na Trampa porasla nakon Demokratske nacionalne konvencije, koja je bila održana od 17. do 20. avgusta. Prema istraživanjima javnog mnjenja koje je sproveo CBS/YouGov bivši potpredsednik u administraciji Baraka Obame (Barrack Obama) vodi za 10%. Još jedna pozitivna stvar za bivšeg senatora iz Delavera je i činjenica da se njegova „dopadljivost“ (favorability) među biračima povećala i da ona sada iznosi pozitivnih 5% (45% prema 40%), dok je ona pre konvencije iznosila negativnih 3% (40% prema 43%), navodi se u istraživanju koje je sproveo ABC News/IPSOS. Međutim, i dalje veliki procenat Bajdenovih birača navodi da će glasati protiv Trampa, a ne za Bajdena. U istraživanju koje je sproveo CNN taj broj dostiže 58% potencijalnih Bajdenovih glasača. Poređenja radi, 2004. godine sličan procenat glasača demokratskog predsedničkog kandidata Džona Kerija (John Kerry) se izjasnio da će više glasati protiv Kerijevog konkurenta, Džordža Buša Mlađeg (George W. Bush), nego za senatora iz Masačusetsa. Keri je te izbore izgubio.
Deo populacije u kome nijedan kandidat ne briljira su mladi glasači. Bajden je ovaj problem imao još za vreme unutarstranačkih izbora u Demokratskoj partiji, kada su ljudi mlađi od 35 godina u velikom broju pružali podršku njegov glavnom konkurentu, senatoru iz Vermonta, Berniju Sandersu (Bernie Sanders). Iako je Bajden prihvatljiviji za mlade, kako navodi i novinar CNN-a Hari Enten (Harry Enten), demokratski kandidat teško da može da očekuje da će privući glasove mladih birača samo na osnovu toga što oni ne podržavaju Trampa. Glavni razlog za to je i činjenica da su mladi ljudi skloniji apstinenciji nego ljudi srednjih godina i penzioneri. Ovo potvrđuje i anketa koju su sproveli Washington Post i ABC News, u kojoj je 65% ljudi mlađih od 29 godina izjavilo da pomno prati izbornu trku, dok taj procenat kod ljudi starijih od 65 godina iznosi 92%. Sa obzirom da nijedan kandidat nije omiljen među mladima, ne treba da nas začudi ukoliko i na ovim izborima izlaznost među mlađim biračima bude niska.
Vuk Mišković