Debata Demokrata kao uvertira u kokus Nevade

Debata Demokrata kao uvertira u kokus Nevade

U svetlu predstojećeg kokusa koji će se održati u Nevadi 22. februara, sinoć je održana debata predsedničkih kandidata Demokratske partije, u kojima su učestvovali Majkl Blumberg, Elizabet Voren, Berni Sanders, Džozef Bajden, Pit Butidžidž i Ejmi Klobučar. Važnosti debate doprinela je činjenica da je ovo bila prva debata koja je uključila Blumberga, što je drugim kandidatima omogućilo priliku da preispitaju njegova ulaganja u predizbornu kampanju. Sa druge strane, Sanders se sinoć pojavio kao kandidat koji na nacionalnom nivou trenutno vodi dvocifrenim procentom u odnosu na druge demokratske kandidate, ali je održivost njegove politike zdravstvenog osiguranja stavljena pod lupu. Glavne teme o kojima su učesnici raspravljali sinoć bila su pitanja zdravstvenog osiguranja i Medikera (Medicare), transparentnost, rodna ravnopravnost, klimatske promene, poreska politika, kao i prava manjina.

Zdravstveno osiguranje

Prelazeći na prvu temu, Voren je svoju pažnju usmerila na dva protivkandidata – Butidžidža i Klobučar. Rekavši da Butidžidž umesto plana ima powerpoint prezentaciju, a Klobučar samo stiker (post-it) na kome su napisane dve rečenice, ona je naglasila da se ona ne zaustavlja samo na podršci „Medikeru za sve“ (“Medicare for all“), već ima i plan kako da ga sprovede u delo.

Butidžidž je iskoristio nekoliko prilika da ukaže da Sandersov plan nije realan i da u njegovom finansiranju ima matematičkih nedostataka koji ostavljaju prazninu koja je veća od celokupne američke ekonomije.

Transparentnost

Nakon toga, Sanders je bio upitan o njegovom obećanju da će nakon srčanog udara objavljivati sve medicinske izveštaje, koje je ubrzo prestao da ispunjava. Iako je Sanders naglasio da je njegovo zdravstveno stanje stabilno i da su to potvrdili njegovi lekari, te nema potrebe za ovakvim izveštavanjem, drugi učesnici debate smatrali su da bi transparentnost trebalo da se podrazumeva i da ne bi trebalo pratiti trend trenutne administracije koja spušta već uspostavljene standarde. Butidžidž je takođe naglasio da Sanders ne otkriva u potpunosti kako planira da finansira Mediker, tvrdeći da postoji praznina od 25 milijardi dolara koja ostaje nepokrivena pod trenutno poznatim planom.

Sa druge strane, Blumberg je bio napadnut zbog njegovog plana da objavi podatke o svom povraćaju poreza tek za dve nedelje, tvrdeći da je zbog velikog protoka novca na međunarodnom nivou previše komplikovano to uraditi odmah. Debata je promenila pravac dovođenjem u pitanje položaj žena pod Blumbergovim vođstvom, koji je napomenuo jednaku platu muškaraca i žena, kao i da su 75% zaposlenih žene. Protiv njega govorile su optužbe o neprijateljskom radnom okruženju za žene, dok je Voren istakla ugovore o poverljivosti kojima se omogućava prostor za manevrisanje i otvaraju vrata smanjivanju transparentnosti. Blumbergova odbrana bila je fokusirana na slobodnu volju koja stoji iza tih ugovora, zbog čega će oni ostati netaknuti i neće biti objavljeni.

Debata se zahuktala i između Klobučar i Butidžidža oko nedavnog intervjua u kome Klobučar nije mogla da navede ime meksičkog predsednika, kao ni glavne odlike meksičke spoljne politike, ključnog američkog trgovinskog partnera. Klobučar je svoju odbranu započela navodeći svoje iskustvo u pregovorima trgovinskog sporazuma između SAD, Meksika i Kanade.

Međutim, preispitana su i dešavanja u Minesoti kada je reč o stopi ubistava građana od strane policijskih snaga. Klobučar je napomenula da je održano suđenje pred velikim većem u svakom od ovih slučaja ubistava, smatrajući da je to najbolji kanal za njihovo rešavanja. Napomenula je i da se u slučaju ubistva jedanaestogodišnje afričko-američke devojčice zalagala za ispitivanje novih dokaza koji su bili naknadno otkriveni, kao i da u Minesoti ona uživa značajnu podršku afričko-američke zajednice zbog svog truda uloženog u ostvarivanje jednakih prava svih građana. Trvenja su još jednom potegnuta nakon što je Butidžidž doveo u pitanje posvećenost Klobučar zaštiti meksičkih imigranata tokom svoje političke karijere.

Nastavljajući na tom tragu, Blumberg je bio napadnut zbog podržavanja tzv. redlajninga (redlining), rasno diskriminatorne politike različitih cena usluga među naseljima 2008. godine. On je naglasio da se, iako ova praksa i dalje postoji, on kao preduzetnik uvek zalagao za njeno ukidanje. Učesnici su se takođe dotakli i njujorškog programa „zaustavi i pretresi“ (stop-and-frisk), politički kontroverzne teme koju je Blumberg branio 2015. godine. Blumberg je iskoristio ovaj trenutak da se izvini za odluku za koju se tada zauzeo, navodeći da je cilj bio smanjiti stopu kriminala, kao što i jeste bilo urađeno. Voren je napomenula da je Blumbergu potrebno drugačije izvinjenje u vidu plana kako da ispravi rasnu diskriminaciju koja je tom politikom ucrtana.

Ekološka politika

Voren se, obrazlažući svoje rešenje klimatske krize, dotakla teme rasne diskriminacije, fokusirajući se na veću izloženost manjina posledicama klimatskih promena. Navela je da, za razliku od trenutne administracije, veruje u nauku i da zato želi da uveća njena ulaganja deset puta kako bi SAD pretvorila u kolevku inovacija u infrastrukturi i time stvorila deset miliona poslova. Butidžidž je istakao da njegov plan uzima 2020. godinu kao polaznu tačku i omogućava brzo stvaranje novih poslova koji su potrebni kako bi se uspešno nosilo sa posledicama energetske tranzicije. Prema njegovim rečima, potrebni su podsticaji da se „oni koji su obeleženi kao deo problema – poljoprivreda i industrija – uključe u plan i motivišu da urade pravu stvar“. Pored toga, on je istakao potrebu saradnje sa Kinom kao svetskom silom i uloge u globalnoj klimatskoj diplomatiji kako bi se zacrtani ciljevi postigli, sa čime se složio Blumberg. Sa druge strane, Bajden je istakao potrebu ulaganja u energiju, tehnologiju i transportne mreže (autoputeve i železnice), ali istovremeno stvaranje rigidnijeg sistema koji bi garantovao odgovornost velikih naftnih i gasnih preduzeća za zagađivanje životne sredine, kao i ukidanja subvencija za naftu i gas. Sanders i Klobučar dotakli su se teme frekinga (fracking), ekološki štetne tehnologiju proizvodnje nafte i gasa. Sanders je naveo značaj međugeneracijske odgovornosti i stanje u kome se planeta ostavlja, dok je Klobučar naglasila da je freking tranziciona tehnika i da sada treba sprovesti reviziju svih dozvola za prirodni gas.

Poreska politika

Naposletku, Bajdenu je bilo upućeno pitanje o tome kako bi preduzeća manjina osetila promene u poreskoj politici ukoliko bi on vodio administraciju. On je tom prilikom istakao da „treba nagrađivati rad, a ne bogatstvo“ i da bi preduzetnicima trebalo staviti na raspolaganje početni kapital koji će moći da iskoriste za razvoj posla. Voren je imala slično rešenje na umu, navodeći fond od sedam milijardi dolara koji bi bio stavljen na raspolaganje latino i afro-američkim preduzetnicima – što je cifra koja odslikava njihov nejednak položaj. Klobučar je navela da je ona pristalica kapitalizma i da ne planira da zaustavlja prihode građana, ali da njih treba prekontrolisati.

Prethodna istraživanja pokazala su sumnje u vezi sa Sandersom kao socijalističkim kandidatom – Sanders je istakao da je u SAD-u trenutno na snazi pogrešna politika koja stvara „socijalizam za bogate, a okrutni individualizam za siromašne“. Nakon što je Sanders istakao da je u državi suočenoj sa ozbiljnom stopom nezaposlenosti i nejednakosti postojanje milijardera nemoralno, a potom i pohvalio ideju da zaposleni treba da budu vlasnici preduzeća, Blumberg je istakao kako smatra tu ideju suludom i kako je njen istorijski koren u komunizmu.

Debata Demokrata nazvana je „predsedničkom verzijom survajvora“ zbog okršaja prisutnih kandidata. Imali smo priliku da vidimo različite strategije učesnika – Voren je imala ofanzivniji pristup, Bajden se nije suočavao sa mnogo napada za razliku od Blumberga, a Butidžidž i Klobučar su nastavili sa međusobnim neslaganjima. Kokus koji će se održati u Nevadi za tri dana biće indikator toga da li je i kakav uticaj i domašaj imala ova debata.

Mina Radončić