Demokrate u Predstavničkom domu američkog Kongresa su ovog utorka predstavili svoj predlog novog paketa ekonomske pomoći u iznosu od 3 biliona (3000 milijardi) dolara. Predložena pomoć veća je od svih paketa ekonomske pomoći koji su do sada bili doneti u cilju borbe protiv pandemije virusa korona. Ukoliko bi bio usvojen, to bi bio najveći paket ekonomske pomoći u istoriji Sjedinjenih Američkih Država. Ovaj rekord trenutno drži paket usvojen u martu 2020. godine čija je vrednost iznosila 2 biliona (2000 milijardi) dolara.
Međutim, šanse da će ovaj predlog demokrata biti odobren u Senatu su vrlo male, na šta upućuje izjava lidera (republikanske) većine u Senatu, Miča Mekonela (Mitch McConnell). On je rekao da zakonodavci treba da privremeno obustave donošenje novih mera ekonomske pomoći. Kao razlog za obustavu novih državnih intervencija u ekonomiju, republikanci često navode drastičan rast budžetskog deficita i javnog duga. Ipak, valja reći da ni oni nisu mnogo razmišljali o budžetskom deficitu i javnom dugu kada su 2017. godine usvojili poresku reformu kojom su smanjeni porezi, ali ne i državna potrošnja. Štaviše, došlo je do rasta državne potrošnje u nekim oblastima kao što je budžet za odbranu. Smanjenju javnog duga, koje je bilo jedno od Trampovih predizbornih obećanja 2016. godine, neće doprineti ni njegova želja da se u naredni paket ekonomske pomoći uvrste novi poreski rezovi, čije je donošenje zagovarao i pre nego što je nastupila pandemija.
Predloženi paket predviđa oko 1 bilion (1000 milijardi) dolara ekonomske pomoći za savezne države i lokalne vlasti, proširenje beneficija za nezaposlene i još jednu rundu direktnih uplata kvalifikovanim građanima u vrednosti od 1,200 dolara. Paket takođe uključuje oko 25 milijardi dolara za Američku poštansku službu (UPS), čemu se predsednik Tramp protivi, kao i 3,6 milijarde dolara za jačanje sigurnosti izbora. Finansijska podrška za savezne države i lokalne vlasti je u poslednje vreme postala predmet stranačkih sukoba, dok je spor oko finansiranja Američke poštanske službe deo šire dvostranačke podele oko načina glasanja u okolnostima pandemije.
Naime, republikanci se generalno protive glasanju putem pošte usled uverenja da se time povećavaju šanse za izbornu krađu i prevaru. Uprkos ovome, republikanski guverneri u nekim saveznim državama su odlučili da biračima, pored ličnog glasanja, obezbede i glasanje putem pošte. Averzija koju republikanci gaje prema ovom metodu glasanja, te njihova relativno veća želja za brzim otvaranjem Amerike kroz ukidanje restriktivnih mera, bi mogla da se objasni opadanjem podrške predsedniku Trampu među starijim biračima (65+ godina).
S druge strane, među demokratama postoji široka saglasnost oko glasanja putem pošte u cilju smanjenja rizika od zaraze. Neki delovi paketa, kao što su pomoć za esencijalne radnike i za otplaćivanje hipoteka i stanarina, te ukidanje poreskih olakšica za bogate, ukazuju na određeno približavanje umerene i progresivne frakcije Demokratske partije oko mera za borbu protiv pandemije. Uprkos tome, neke progresivne demokrate su kritikovale predlog, smatrajući da su potrebne još radikalnije mere, poput univerzalnog osnovnog dohotka i garantovanog zaposlenja.
Obim predloženog paketa ekonomske pomoći ukazuje na razmere ekonomskih posledica pandemije i restriktivnih mera donetih u cilju njenog suzbijanja. Jedan od pokazatelja pritiska pod kojim se ekonomija nalazi usled pandemije jeste činjenica da je u proteklih dva meseca više od 30 miliona Amerikanaca izgubilo posao, a neki eksperti tvrde da bi taj broj u budućnosti mogao biti još veći. Pesimistične projekcije stanja američke ekonomije u narednom periodu pokazuju da je jaka ekonomija izgubila status udarne pesnice Trampove kampanje za reizbor, što će verovatno zahtevati promenu njegove izborne strategije.
Bojan Latinović
