U svetlu protesta širom Sjedinjenih Država koji su nedavno otpočeli, demokratski kandidat za predsednika, Džozef Bajden, mogao bi nenadano brzo da suzi izbor svoje političke saputnice na novembarskim izborima.

Brojni aktivisti i predstavnici afroameričke populacije širom SAD, uključujući i političare, u prethodnim danima izrazili su zabrinutost za sudbinu demokrata na predstojećim izborima, ukoliko se na listiću pored Bajdenovog imena ne nađe potpredsednica koja će s jedne strane imati potencijal da ujedini partiju, a u isto vreme omogućiti široku bazu podrške u onim državama koje je Tramp 2016. odenuo u crveno.

Ubistvo Džordža Flojda ne samo da je pokrenulo masovni talas protesta i izazvalo žestoke reakcije nadležnih, već je iznova otvorilo pitanje rasne diskriminacije, poglavlja koje u Americi nikad nije zatvoreno. U posebno otežanim okolnostima još uvek aktuelne borbe sa virusom korona i masovne nezaposlenosti, rasna netrpeljivost dolazi kao „ulje na vatru“.

Prva kandidatkinja koja će najverovatnije platiti političku cenu u novonastalom obrtu je senatorka iz  Minesote, Ejmi Klobučar. Klobučar se u ovom trenutku ističe kao naročito kontroverzna opcija za Bajdena, zbog svoje profesionalne prošlosti u pravosuđu. Džim Klajburn, uticajni demokratski kongresmen afroameričkog porekla, istakao je da je „ovo naročito teško vreme za Klobučar“.

Pre nego što je postala senatorka, Ejmi Klobučar bila je glavni tužilac u okrugu Henepin u Minesoti (koji obuhvata grad Mineapolis), a taj angažman dosta ju je koštao u prethodnoj predsedničkoj kampanji. Naime, obavljajući funkciju tužioca, čini se da je imala prilično skroman rezultat kad je u pitanju procesuiranje slučajeva koji su uključivali nasilje nad Afroamerikancima. Klobučar to poriče, dodajući da je za vreme njenog službovanja stopa hapšenja Afroamerikanaca opala.

Da stvar bude gora, za vreme njenog mandata u pravosuđu, 2006. godine, vođen je postupak protiv policijskog službenika koji je pre nekoliko dana usmrtio Džordža Flojda. Iako netačna, informacija da je Klobučar odbila da ga osudi pre 14 godina, dodatno je oslabila ionako krkhu poziciju senatorke. Kancelarija pravobranioca u Minesoti je negirala povezanost slučaja sa Klobučar, što nije donelo veliku promenu u stavu o neprikladnosti ove kandidatkinje.

Grupa MoveOn prošlog petka pozvala je Ejmi Klobučar da se povuče iz trke za potpredsedničku kandidatkinju, što je senatorka odbila prebacujući teret odabira na Bajdena.

U datim okolnostima, veliki je pritisak na Džozefa Bajdena da odabere kandidatkinju crne puti, iz više razloga. Demokrate tradicionalno uživaju podršku manjinskih grupa, što bi u pojedinim državama moglo da preokrene situaciju i Trampu izmakne tlo pod nogama. Međutim, ni ta podrška nije bezuslovna, naročito usled nedavnog Bajdenovog ispada da svi Afroamerikanci koji u njegovom duelu sa Trampom razmišljaju za koga da glasaju, „nisu crnci“.

Kao moguće opcije navode se senatorka iz Kalifornije, Kamala Haris, kongresmenka sa Floride, Val Demings, Stejsi Abrams iz Džordžije koja je ranije bila članica Kongresa i Suzan Rajs, savetnica za nacionalnu bezbednost u Obaminoj administraciji.

Međutim ni ovde stvari neće teći glatko, s obzirom na činjenicu da su i Kamala Haris i Val Demings u ranijoj karijeri radile u organima reda – Haris u tužilaštvu, a Demings u policiji – i da se za taj period vezuju neke od kontroverzi. Rojters prenosi izjavu Stiva Filipsa, afroameričkog donatora Demokrata, u kojoj se navodi da bi bilo „izazovno“ odabrati bilo koga iz organa reda za drugu po značaju osobu u SAD.

U kolumni za Vogue, Ana Vintur apeluje na Bajdena da požuri u svojoj odluci: „On mora da se okruži najboljim […] umovima koji predstavljaju čitavu Ameriku – a to znači da treba da izabere ženu druge boje kože (woman of colour – prim. prev) za potpredsednicu, i to što pre.“

U istom magazinu, novinarka Moli Jong-Fast navodi da je Kamala Haris „harizmatična politička figura“, pozdravivši pritom njen potez – odlazak među masu u protestima – koji odudara od reakcija većine njenih političkih kolega.

Val Demings, o kojoj se spekulisalo sa dosta pažnje pre nekoliko nedelja, mogla bi u aktuelnom kontekstu da upotrebi sopstvenu životnu priču da se približi biračima. „A Demings zna kako da iskoristi momenat“, zaključuje novinarka magazina Vogue, aludirajući na autorski tekst kongresmenke za Vašington post od prošle nedelje, pod naslovom: Draga braćo i sestre u plavom, šta vi dođavola radite? „Zašto se loše stvari događaju?“, pita se Demings, „Loš um, loše srce ili loša politika?“

Stejsi Abrams i Suzan Rajs i dalje se suočavaju sa problemom da ih javnost ne prepoznaje kao favorite.

Sudeći po svemu navedenom, Bajdenova politička saputnica moraće da balansira između nekoliko značajnih faktora – birači u njenom odabiru moraju da vide osobu koja će ujediniti partiju i eventualno moći da zameni Bajdena. Naročito ako se uzmu u obzir znaci koji ukazuju na malu verovatnoću za njegovu kandidaturu 2024. godine. U intervjuu za Politico, Hari Rid, nekadašnji demokratski senator, istakao je da je Bajdenov odabir „političke saputnice“ jedan od najvažnijih u prethodnih nekoliko decenija. To je izbor koji umnogome može da definiše smer u kom će se partija kretati u budućnosti.

Nikola Lukić