Sjedinjene Američke Države obeležile su devetnaest godina od najgoreg terorističkog napada u istoriji ove države, u kome je poginulo gotovo 3000 ljudi. Tom prilikom četiri oteta aviona srušila su se u Njujorku u Svetski trgovinski centar, Pentagon i Šenksvil (Pensilvanija).
Obeležavanju jednog od najcrnjih dana američke istorije prisustvovali su i predsednik Tramp i njegov protivkandidat na predstojećim predsedničkim izborima, Džozef Bajden. Različite su ocene kako su oba kandidata obeležila ovaj dan, ali preovladava stav da je pokazan jedan trenutak jedinstva, koji nalaze u pozdravu Džozefa Bajdena i potpredsednika SAD Majkla Pensa na ceremoniji u spomen obeležju Ground Zero u Njujorku. Primetno je i da su se oba kandidata udržala od otvorene kampanje, ali je bila zapažena i njihova odvojena poseta Pensilavniji.
Predsednik Tramp je, u pratnji prve dame Melanije Tramp, prisustvovao jutarnjoj službi u memorijalnom centru u Šenksvilu. Ovo mesto je spomen na Let 93 koji se srušio na polju u Šenskvilu nakon što su 40 putnika i posada sprečili otmičare aviona Al-Kaide da dođu do zgrade Kapitola. Predsednik Tramp je poručio članovima porodica stradalih na letu 93 da je svaki otkucaj srca u Americi vezan za njihov i da je to zajednička tuga američke nacije.
Pre posete Šenksvilu, predsednik Tramp je nakratko zastao u Džonstaunu u Pensilavaniji, kako bi pozdravio pripadnike Nacionalne garde. Predsednik Tramp je tesno pobedio u Pensilvaniji Hliari Klinton 2016. godine, a jedan od gradova u kojima je dobio tom prilikom snažnu podršku je i Džonstaun. Kako se izbori približavaju, a Pensilvanija je jedna od ključnih država za ovogodišnje izbore, predsednik se bori da zadrži podršku na svojoj strani.
Nakon što je u pratnji svoje supruge prisustvovao parastosu i ceremoniji u muzeju 11. septembra u Njujorku, Džozef Bajden se takođe uputio u Pensilvaniju, u Šenksvil. Bajden je prilikom posete Šenksvilu viđen kako pozdravlja članove porodica ubijenih u napadu, a položio je i vence na spomen oboležje Leta 93. Zapaženo je da je kampanja Džozefa Bajdena povukla sve političke oglase sa emitovanja na televiziji u petak, a sam Bajden je rekao novinarima da je to svečan dan i da neće govoriti ni o čemu drugom sem o 11. septembru.
Pored ovog obeležavanja, godišnjica je bila i prilika da se u različitim analizama iznesu mišljenja kako Amerika izgleda 19 godina posle i šta je naučila, kao i šta treba da uradi u budućnosti kada je reč o terorizmu. U jednoj od takvih analiza koju prenosi CNN, smatraju da godišnjica podseća da pretnje Americi danas nisu ništa manje nego što su bile 2001. godine. Navode da je jasno da se nasilje stalno nastavlja, te da društvo nikada ne može da se oseća potpuno sigurno. U prilog tome ide i spisak stranih terorističkih organizacija Stejt departmenta koji se proširio na 69 organizacija, u odnosu na 29 pre dve decenije, a da je dodatna pretnja i brzo rastuća lista domaćih ekstremističkih grupa. Stav ove analize jeste da se Amerika mora posvetiti koordiniranim multisektorskim naporima s ciljem smanjenja broja onih koji se pridružuju redovima ekstremista. Kako bi se uspelo u tome na međunarodnom nivou pozivaju na obnovu saveza i saradnje, koja se pokazala važnom nakon 11. septembra. Na unutrašnjem nivou smatraju neophodnom marginalizaciju svakog govora mržnje i zaštitu grupa koje su se pokazale ranjive na ekstremističko vrbovanje preko mreža, a kada je u pitanju „domaći terorizam“ izjednačavanje krivičnog gonjenja i kažnjavanja bez obzira na etnički status.
Teroristički napadi 11. septembra promenili su kako Sjedinjene Američke Države, tako i svetski poredak koji je postojao, te smo počeli da živimo u jednom još manje sigurnom i bezbednom.
Aleksandra Baklaja
