Uprkos najvećem broju broju obolelih od COVID-19, ali i onih koji su podlegli toj bolesti, predsednički prajmeri u saveznoj državi Vašington, zakazan za 10. mart, ne da nije bio otkazan nego je biračima nedelju dana ranije upućen neobičan savet – i to još u rimi: Bez obzira da li ste zdravi ili bolesni, ne ližite! (Whether healthy or sick, please don’t lick!).

Ono što bi u tom trenutku, zbog naglog širenja epidemije, bilo gde nagoveštavalo košmar oko organizovanja glasanja, u Vašingtonu je prošlo kao da je baš sve normalno, a u večernjim satima i u narednim danima analiza izbornog dana pretvorena je u poslovično raspredanje oko toga da li će tu državu dobiti Bajden ili Senders i kolika je izlaznost!

Prema i dalje nekompletnim podacima (da, u toj državi i dalje traje prebrojavanje glasova, a o razlozima za to u nastavku teksta), na predizborima u obe Velike stranke glasalo je oko 2,1 miliona glasača, ili skoro polovina registrovanih za ostvarivanje aktivnog glasačkog prava. Naravno, najveći broj glasao je na prajmeriju Demokratske stranke – blizu 1,5 miliona – budući da u rivalskoj, Republikanskoj stranci ne vlada ni gram neizvesnosti u pogledu obezbeđivanja nove predsedničke nominacije sadašnjeg predsednika SAD Donalda Trampa.

Kako s toliko ljudi koji su učestvovali u izbornom procesu niko nije dizao frku oko koronavirusa? Pa, lepo – u „Zimzelenoj državi“, kako glasi nadimak države Vašington, velika većina biračkog tela ima taj običaj da glasački listić ne ubacuje direktno u biračku kutiju (u prenesenom značenju) već najpre u koverat, a potom i u poštansko sanduče (opet u prenesenom značenju).

Otuda onaj savet biračima da u doba koronavirusa kovertu ne oblizuju, već da za njeno zatvaranje koriste alternativne metode. Otuda i vrlo smirena izjava državne sekretarke Kim Vajmen da koronavirus na prajmari proces u toj državi neće uticati onako kako će uticati na države koje moraju da otvaraju biračka mesta (u tim državama otkazivanja i odlaganja predizbora već su počela).

Neko bi rekao da su zakonodavci u Vašingtonu bili dalekovidi kad su odlučili da od 2011. uvedu ovakav način glasanja – da svim registrovanim biračima bude ponuđeno da svoj glasački listić vrate putem pošte do kraja izbornog dana, s tim da uvek imaju mogućnost da ispunjeni listić ubace direktno u glasačku kutiju u za to posebno određenim lokacijama.

Istina, takav način glasanja nije uvek važio za predsedničke predizbore – do ove godine delegati iz Vašingtona za završnu konvenciju demokrata birali su se na kokusima. Odluka da se taj izbor više ne obavlja putem okupljanja građana u javnim prostorima, kakav karakteriše Ajovu, već na prajmeriju na kome se glasački listić popunjava kod kuće, takođe se, u svetlu aktuelne pandemije, može smatrati dalekovidom. Uz sve to je učešće birača Demokratske partije u tom procesu uvećan za oko sedam puta!

Gde se još glasa putem pošte

Država Vašington nije jedina koja je zakonski optirala za ovakav vid glasanja. U Oregonu se glasanje putem pošte na svim izborima praktikuje još od 2000. godine – i upravo tako će organizovati svoj prajmeri 19. maja – Kolorado je sa tim počeo 2013, a Havaji će premijeru imati ove godine.

Još  jedan broj saveznih država dozvoljava ovakav način glasanja, poput Kalifornije i Jute gde se takva mogućnost ostavlja okruzima na odlučivanje. Neke druge pak tu opciju koriste u samo određenim situacijama, poput specijalnih ili lokalnih izbora.

Istina, glasanje poštom, generalno, nije neuobičajena pojava u SAD, ali je u većini slučajeva pre reč o izuzetku nego o pravilu. Tzv. absentee ballot je opcija koja se koristi u situacijama kada birač, iz različitih razloga, zna da na dan glasanja neće moći da ode do biračkog mesta. Međutim, samo u 34 države birač nije dužan da navede konkretan razlog zašto nekoliko nedelja pre izbora traži da mu se poštom dostavi glasački listić; u 16 i dalje postoje ograničenja oko korišćenja te opcije (pored ostalog, traži se obrazloženje).

Upravo zbog pandemije koronavirusa, glasanje putem pošte postalo je naprasno tema o kojoj bi trebalo/će morati da se razmišlja, naročito ako se ispune crne slutnje o tome da bi virus na jesen mogao da nastavi da hara.

Pošto je organizacija izbora i predizbora u nadležnosti saveznih država, trenutno se čini da su minimalne šanse da će lokalni zakonodavci u kratkom roku uspeti da izmene potrebne zakone u vezi s načinom glasanja na predizborima, ali do opštih izbora u novembru, zlu ne trebalo, još ima vremena.

Zakonski predlog senatora Vajdena

U tom pravcu, senator iz (a odakle bi drugo?) Oregona, Ron Vajden – i sam u Senat prvi put izabran 1996. zahvaljujući glasovima koji su upućeni poštom – predložio je nedavno zakon koji prati upozorenje da ukoliko Kongres ne reaguje promptno, koronavirus ima sav potencijal da značajno naškodi predizborima i novembarskim izborima u ovoj godini.

„[Korona]virus će vrlo verovatno uticati na to da glasači neće smeti da napuste svoje domove, dok će uvođenje karantina, obaveznog ili onog koji naloži vlada, takođe uticati na izbore. Dodatno, prema nekim analizama, oko 58% radnika na biračkim mestima na izborima 2018. godine bili su stariji od 60 godina, ključna populacija koja je ugrožena COVID-19“.

Senator Vajden predlaže da se odredbe iz njegovog zakonskog predloga aktiviraju i primenjuju na sve savezne države u slučaju da četvrtina saveznih država proglasi vanredno stanje zbog COVID-19, neke druge zarazne bolesti ili prirodne nepogode. U tom slučaju, svim registrovanim glasačima bilo bi ponuđeno da da glasaju putem pošte.

Prednosti i mane glasanja poštom

Između 2000. i 2018. izlaznost na opštim izborima u Oregonu kretala se između 68 i 85 odsto, dok je u Vašingtonu taj procenat u periodu 2012-2018. išao i do 81 odsto (na predizborima i specijalnim izborima izlaznost budeDeeeee značajno manja). Ovolika izlaznost, a pre svega glasanje koje ne podrazumeva različite vidove diskriminacije određenih demografskih grupa, opravdana je bojazan, mogla bi da bude ključni razlog zbog čega u pojedinim državama ideja o glasanju poštom, uprkos zdravom razumu, verovatno ne bi dobila političku podršku.

Protivnici ovakvog načina glasanja imaju u rezervi još kontrargumenata – da to uvećava troškove izbornog procesa (zagovornici, pak, tvrde da su klasični izbori mnogo skuplji), ali i da određenim delovima stanovništva takvo glasanje ili ne bi bilo u potpunosti dostupno ili proces ne bi bio skroz čist (američki domoroci koji žive u rezervatima; oni bez kućnih adresa; oni koji dele poštanski pretinac), a ukazuju i na mogućnost da članovi porodice mogu međusobno da vrše pritisak oko toga čije ime treba zaokružiti. Naposletku, tvrde, brojanje glasova dospelim poštom traje (pre)sporo – što je tačno (u državi Vašington taj proces i dalje traje).

I za kraj: održavanje stranačkih predizbora još je, kako vidimo, i moguće prolongirati (stranačke prajmerije organizuju savezne države, koje imaju nadležnost i u određivanju načina održavanja opštih izbora na svojoj teritoriji), ali sa terminom izbora za federalne institucije (predsednik, Senat i Predstavnički dom) to bi išlo veoma teško, do granice nemogućeg. Naime, za promenu termina novembarskih predsedničkih izbora morao bi da bude promenjen zakon iz 1845, ali i Ustav, tačnije njegov 20. amandman, koji nalaže da prva sednica novog saziva Kongresa, nakon novembarskih izbora, počinje 3. januara u podne, a da mandat novog (starog) predsednika SAD, izabranog takođe na novembarskim izborima, počinje da teče od podneva 20. januara naredne godine.

I, da: predsednik SAD ne može kroz izvršnu naredbu da odloži ili prolongira novembarske izbore. Možda jeste najmoćniji šef države na svetu, ali na ovom polju ima manje moći od guvernera saveznih država.

Denis Kolundžija

Novinar. Zamenik glavnog i odgovornog urednika Cenzolovke. Piše za nedeljnik Vreme o američkoj politici. Živi u Novom Sadu.