S obzirom na prednost koju ima u broju delegata u odnosu na Bernija Sandersa (Bernie Sanders), sve su veći izgleda da će Džozef Bajden (Joseph Biden) biti kandidat Demokratske partije na predsedničkim izborima koji se održavaju u novembru ove godine. To sa sobom povlači i direktan „okršaj“ sa aktuelnim američkim predsednikom Donaldom Trampom (Donald Trump), pa su stoga sve aktuelnije ankete koje ispituju podršku koju ovi predsednički kandidati imaju među biračima.
Ukoliko posmatramo istraživanja sprovedena na nivou čitave države, Bajden ima prednost u odnosu na Trampa. Anketa koju su sproveli ABC News i Washington Post pokazuje da bivši potpredsednik ima blagu prednost (49% naspram 47%), slično je i u anketi Monmaut Univerziteta (Monmouth University) gde bivši senator države Delaver takođe vodi malom razlikom (48% naspram 45%). Najveću prednost Bajden beleži u istraživanju Fox News-a (49% naspram 40%).
Ono na šta dodatno ukazuju ove ankete jeste činjenica da Tramp uživa najveću podršku, tzv. approval rating, od početka svog mandata i ona iznosi (48% među glasačima). Važnu ulogu u ovome igra akutelna pandemija virusa korona (COVID-19), koja predstavlja jedan od najvećih izazova sa kojima su se predsednici SAD suočavali u ovom veku. Većina Amerikanaca smatra da Tramp na dobar način upravlja situacijom i ti procenti su približno isti u sva tri istraživanja (52% naspram 45% – ABC News i Washington Post; 51% naspram 45% – Moumouth University; 51% naspram 46% – Fox News).
Međutim, kada ove brojke uporedimo sa onima koje aktuelni predsednik beleži u direktnom duelu sa Džozefom Bajdenom primećujemo da postoji određena razlika. To nam govori da, iako u suočavanju sa virusom korona Tramp uživa određenu podršku među glasačima koji su priklonjeni demokratama (16%) i onima koji su nezavisni (36%), on ipak ne može da računa da će isti ti birači glasati za njega u novembru.
Ono što Trampu svakako ide na ruku je nivo entuzijazma koji je prisutan među njegovim pristalicama. Naime, 53% predsednikovih pristalica se oseća „veoma entuzijastično“ i sa nestrpljenjem iščekuju da ga podrže na izborima. Kod Bajdena je taj broj znatno manji, 24%, što može predstavljati problem za kampanju bivšeg potpredsednika, zaključuju istraživači ABC News-a i Washington Post-a.
Trenutna situacija umnogome podseća na 2016. godinu i duel Donalda Trampa i Hilari Klinton (Hillary Clinton). I tada je nivo entuzijazma kod pristalica bivše senatorke države Njujork bio mali (oko 30%). Nisu demokratski kandidati bili jedini koji su se součavali sa manjkom entuzijazma. Kandidati Republikanske partije na izborima 2008. i 2012. godine, Džon Mekejn (John McCain) i Mit Romni (Mitt Romney), su imali isti problem (17% Mekejnovih glasača je bilo veoma entuzijastično, dok je u Romnijevom slučaju taj broj bio nešto veći, 23%). Ono što bi trebalo da zabrine Bajdena jeste činjenica da su sva tri prethodno navedena kandidata izgubila na predsedničkim izborima.
Sa obzirom da smo tek u mesecu martu i da je do 3. novembra ostalo još puno vremena, nesumnjivo je da će se se stvari drastično menjati. Istorijat američkih izbora, aktuelna pandemija virusa korona (COVID-19), kao i nagli uspon Bajdena kao prvog kandidata demokrata, su nas naučili da očekujemo neočekivano. Više od sedam meseci, koliko je preostalo do izbora, ostavlja prostor za čitava jata „crnih labudova“.
Vuk Mišković
