Postoji prikrivena sličnost između letenja i politike – letači, kao i političari, baveći se svojim pozivom, retko dodiruju zemlju. Shodno tome, pobedniku u trci za Senat ispred savezne države Arizone, ne bi trebalo teško da padne navikavanje na novo okruženje.
U pomenutom nadmetanju, 3. novembra birači će se opredeljivati između nekadašnjeg vojnog pilota, Marte Maksali ispred Republikanske partije i demokratskog kandidata, astronauta Marka Kelija. Njih dvoje se bore za jedno mesto u Senatu, a rezultat će odlučiti da li će, po prvi put posle dugog niza godina, ova država u gornjem domu Kongresa u potpunosti „poplaveti“.
Još u martu smo pisali o aktivnoj kampanji dvoje kandidata – veliki broj tada otvorenih tema i danas je na dnevnom redu, uz bitnu razliku koja se odnosi na trenutnu zaokupljenost javnim zdravljem iz poznatih razloga. Ipak, pedeset dana pred izbore, kampanja dobija novi zaokret najavom prve debate koja je zakazana za 6. oktobar. Sigurno je da će Maksali i Keli sučeljavati stavove o krizi izazvanoj virusom korona i u vezi s tim, zdravstvenoj zaštiti, zatim obrazovanju i ekonomiji, prenose lokalni mediji.
Većina anketa daje prednost demokratskom kandidatu. Ta prednost kreće se u rasponu od pet procentnih poena, pa sve do 17 procentnih poena u korist Kelija (po anketi koju je uradila medijska kuća Fox News). Podsećanja radi, ovakav odnos kandidata manje-više je nepromenjen od otpočinjanja kampanje.
Marta Maksali po mnogim analitičarima spada među najranjivije republikanske kandidate na ovogodišnjim izborima. Ona je ranije gubila izbore za Senat – 2018. godine – prepustivši tako poziciju jednom demokratskom kandidatu prvi put nakon 1995. godine. Međutim, posle smrti senatora Džona Mekejna, Maksali biva postavljena na njegovo mesto do specijalnih izbora (u novembru 2020. godine). Sudeći po anketama, sve su šanse da ni ovoga puta iz trke neće izaći kao pobednik. Ako se to obistini, Arizona će odigrati jednu od ključnih uloga u pomoći demokratama pri mogućem preuzimanju većine u Senatu.
S obzirom na to da je reč o specijalnim izborima, te nastavku mandata koji je Džon Mekejn osvojio 2016, treba imati u vidu da će ovogodišnji pobednik na poziciji ostati do januara 2023. (ne punih šest godina).
Očekuje se da će okosnica napada na Maksali u predstojećoj debati biti fokusirana na njene veze sa Donaldom Trampom, kao i dvogodišnju delatnost u Senatu. Kada je Mark Keli u pitanju, u centru pažnje će nedvosmisleno biti navodne veze sa Kinom, kao i pitanje finansija. Povodom poslednjeg, republikanci su izradili seriju reklamnih spotova, a njegova protivkandidatkinja je u više navrata izjavljivala kako bi Keli „uradio bilo šta za novac“ i rekao bilo šta da pridobije glas.
https://www.youtube.com/watch?v=51dwdO7horU
Ukoliko bude izabran, nekadašnji astronaut našao bi se među najbogatijim članovima zakonodavnog tela SAD. Finansijski izveštaji Marka Kelija upućuju na enormne zarade koje dolaze sa različitih strana. Naime, samo posredstvom konsultantske kuće Kelly Aerospace Consulting, ovaj takmac za senatora, zaradio je u prethodnoj godini 289.000$, što je skromnije za 1,5 milion u odnosu na prethodni izveštaj. Ipak, to je nadomestio prodajom akcija kompanije Pinterest u vrednosti od oko milion dolara. Slična je i suma koju je prikupio na račun održavanja govora u periodu pre otpočinjanja kampanje, kada je delio svoja iskustva o radu u NASA.
Transakcije pomenute konsultantske firme, koja posluje po principu društva sa ograničenom odgovornošću, republikanci smatraju paravanom za prikrivanje izvora novca i „sumnjivih poslovnih veza“, što Kelijev portparol negira. Maksali svom oponentu spočitava i poslovanje kompanije koja proizvodi balone za letenje, a čiji je on suvlasnik, uz tvrdnju da je ova sklopila nepovoljan ugovor sa jednim od okruga u Arizoni, po kom prisvaja ogromne količine novca „na račun poreskih obveznika“.
https://www.youtube.com/watch?v=ZwxVk0HEXNg
U svakom slučaju, finansijski jaz između dva kandidata deluje nepremostivo. Što se tiče novčanih sredstava u kampanji, sudeći po podacima koje nudi opensecrets.org, radi se o najskupljoj trci za senatora u istoriji Arizone. Istovremeno, indikativan je sledeći podatak – sa dosad prikupljenih 75 miliona dolara, reč je o finansijski najmasivnijoj kampanji u svom rangu ove godine.
Prethodne napomene navode na zaključak da se radi o nadmetanju od presudnog značaja. Posebno, treba imati u vidu da je izlaznost po pravilu veća kada se izbori za druge funkcije uporedo odvijaju sa predsedničkim nadmetanjem, nego u slučaju tzv. midterm elections (izbora koji se odigravaju na polovini predsedničkog mandata).
Valja napomenuti i to da će birači Arizone za manje od dva meseca odlučivati i o sastavu zakonodavnog tela same savezne države. Tu se demokratama pruža prilika da nakon 54 godine povrate većinu u Senatu, i tako dovrše krečenje države u plavo.
Nikola Lukić