Tekuća godina biće po mnogo čemu zapamćena, iako još ni njena prva polovina nije prošla. Epidemija virusa korona i nemiri izazvani ubistvom Džordža Flojda izdvajaju se kao najbitnija „trajna vanredna stanja“ za američko društvo. Ova dešavanja će umnogome uticati na rezultate novembarskih izbora. Sa druge strane, 2020. jeste veoma bitna izborna godina. Famozni 3. novembar biće datum na kome će se odlučiti ko je budući predsednik, kakva će biti struktura Predstavničkog doma i naravno, da li će demokrate uspeti da povrate većinu u Senatu.
Američki Senat sastoji se od po dvoje predstavnika iz svake od 50 saveznih država. Ove godine borba će se voditi za 33 senatorska mesta, a dodatno će se održati i dva posebna (specijalna) izbora: jedan u Arizoni da bi se popunilo upražnjeno mesto Džona Mekejna koji je preminuo 2018. godine, a drugi u Džordžiji posle ostavke Džonija Ajzaksona krajem prošle godine. Republikanci poseduju većinu u Senatu od 2014. godine. Trenutni odnos snaga je 53 prema 47 u korist republikanaca. Ipak, ova godina može biti dobra prilika da demokrate posle šest godina povrate većinu.
Šta im je potrebno da bi to postigli?
Matematički gledano, demokratama nije potrebno mnogo da bi preuzeli Senat. Predviđa se sledeći splet okolnosti: demokratama je dovoljno da osvoje 3 mesta u Senatu plus, u slučaju da Bajden pobedi na predsedničkim izborima, njegov potpredsednik postaje činilac koji pomera tas na vagi u korist demokrata.
Postoji nekoliko izrazito važnih država koje će biti ključne po pitanju ovih izbora. Jedna od takvih jeste Alabama. Demokrata Dag Džouns (Doug Jounes) je u ovoj državi izabran na vanrednim izborima 2017. godine porazivši republikanca Reja Mura (Ray Moore) sa veoma malom razlikom u broju glasova. Jedan od dvojice republikanaca biće mu takmac na novembarskim izborima, a u pitanju su Džef Sešns (Jeff Sessions) i Tomi Tubervil (Tommy Tuberville). U ovoj državi se predviđa veoma teška borba i čak velika mogućnost da republikanski kandidat pobedi, kako stoji u anketama portala FiveThirtyEight.
Gubitak Alabame ujedno otežava demokratsko preuzimanje Senata, jer će im u tom slučaju biti potrebna četiri osvojena mandata plus Bajdenov potpredsednik. Koje su potencijalna mesta gde bi demokrate mogle da izvojevaju pobedu? Mogle bi to biti Arizona, Kolorado, Severna Karolina i Mejn. Posebno se ističu države Kolorado i Mejn koje nisu glasale u Trampovu korist na izborima 2016. godine. U ovim državama demokrate imaju velike šanse da preuzmu senatorska mesta, sa čime se slažu i nedavne majske ankete. Arizona takođe predstavlja veoma bitnu državu gde demokratski kandidat, prema istraživanjima, ima prednost. Republikanski senator Džon Mekejn je izabran 2016. po šesti put, ali je u avgustu 2018. preminuo.
Republikanski guverner Dag Dusi (Doug Ducey) imenovao je bivšeg senatora Džona Kila (Jon Kyl) za popunu Mekejnovog mesta, sve do kraja 115. Kongresa Sjedinjenih Država. Nakon 115. Kongresa, Dusi je imenovao Martu Maksali (Martha MacSally) kao kao Kilovu naslednicu za vreme 116. zasedanja Kongresa. Maksali se kandidovala na vanrednim izborima ove godine kako bi popunila ostatak mandata koji ističe 2022. godine. Penzionisani astronaut Mark Keli (Mark Kelly) kandidovao se za demokratsku nominaciju, i prema poslednjim istraživanjima vodi u odnosu na protivkandidatkinju Maksali.
Pored ovih, postoji još nekoliko država u kojima situacija postaje sve neizvesnija: Montana, Kanzas, Teksas, Džordžija (u kojoj se održavaju i vanredni izbori) i Ajova. Ajova je posebno interesantna pošto je dugo bila na strani demokrata, ali je 2016. dala podršku Trampu i postala crvena. Međutim, i u ovoj državi postoje indicije da bi demokratski kandidat mogao pobediti. Junska istraživanje pokazuju da demokratska kandidatkinja Tereza Grinfild (Theresa Greenfield) vodi u odnosu na kandidatkinju republikanske strane Džoni Ernst (Joni Ernst).
Može se reći da će demokrate imati dosta prilika da povrate Senat. Ostaje pitanje samo da li će moći da ih iskoriste. Po svemu sudeći bi mogli, a jedan od pokazatelja jeste upravo sve veća podrška Bajdenu. Bajdenova potencijalna pobeda odrazila bi se i na izbore za Senat i samim tim bi se prelila podrška gorepomenutim demokratskim kandidatima, od kojih je nekoliko već u ubedljivoj prednosti u odnosu na svoje republikanske rivale.
Pavle Janošević
