Centrala Demokratske partije u Vajomingu objavila je rezultate kokusa u ovoj saveznoj državi. Džozef Bajden osvojio je 72,2% glasova odnosno deset delegata, ostavljajući Bernija Sandersa na drugom mestu sa 27,8% glasova i četiri delegata.

Kokus Demokrata u Vajomingu trebalo je da bude održan 4. aprila, ali je odlučeno da se glasanju pristupi onlajn a rok pomeri za 17. april. Birači su imali opciju glasanja mejlom, a „izlaznost“ je bila svega 38% što je zasigurno posledica samog načina glasanja. Demokratski kokusi u Vajomingu su zatvorenog tipa, što znači da pravo da biraju kandidata imaju samo građani registrovani kao glasači Demokratske stranke – oko 40.600 ljudi.

Zbog promenjenog načina glasanja neki mediji, poput Vašington posta, naznačavali su da se radi o preliminarnim izborima, a ne o kokusu. Ako terminologiju ostavimo po strani, relativno visok procenat glasova koje je Sanders osvojio prouzrokovan je činjenicom da je glasanje bilo u toku u momentu kad je senator iz Vermonta okončao svoju kampanju 8. aprila, i kasnije podržao Bajdena. Podsećanja radi, na kokusu 2016. godine Sanders je osvojio većinu glasova, no, kako je ta većina bila tesna, on i njegova protivkandidatkinja, Hilari Klinton, ravnomerno su podelili 14 delegata, koliko ova država daje.

Složenost američkog izbornog sistema podrazumeva i postojanje više vrsta delegata, od kojih su u datom kontekstu značajni tzv. statewide delegates, odnosno delegati koji se dodeljuju na nivou savezne države, i district delegates, ili delegati koji se raspoređuju na okružnom nivou. Stranačka pravila nalažu da se prva vrsta delegata ne može dodeliti kandidatu koji je obustavio kampanju, što ne važi za glasove na nivou distrikta. Na taj način, shodno rezultatima, Sandersu bi pripala dva okružna delegata. Međutim, rukovodstvo stranke u Vajomingu, u skladu sa okolnostima, odlučilo je da se drži sopstvene formule, po kojoj je Sanders osvojio četiri delegata.

Čitava priča sa delegatima tiče se oblikovanja partijske politike. Bajdenovi i Sandersovi timovi trenutno pregovaraju oko mogućnosti da Sanders zadrži deo dosad osvojenih statewide delegata, čime senator iz Vermonta pokušava da ostvari veći uticaj na formatiranje platforme Demokrata. Sve je pitanje kompromisa, a nesumnjivo je da će deo tih ideja, iako mali, biti ugrađen u agendu sa kojom će Bajden izaći na crtu Trampu. Kao ilustrativan primer da je kompromis moguć, treba navesti skorašnju odluku Džozefa Bajdena da u svoj program uključi i otpis studentskih kredita (dugova), nešto što je prevashodno bilo obeležje kampanje Elizabet Voren.

Vajoming je kroz istoriju predsedničkih izbora uglavnom naginjao ka Republikanskoj partiji. Od 1900. godine do poslednjih izbora, republikanski predsednički kandidat osvajao je elektore čak u 77% slučajeva. Poslednji demokrata koji je ovu državu obojio u plavo bio je Lindon Džonson 1964. godine.

U istom danu kad i u Vajomingu, bilo je predviđeno da kandidati demokrata odmeravaju snage na Aljasci, Havajima i u Luizijani. Ipak, zbog situacije sa virusom korona, izbori su u svim državama pomereni. Aljaska je prva održala glasanje, pa su tako rezultati stigli 11. aprila, dok će se u preostale dve države glasati krajem maja (Havaji), odnosno u julu (Luizijana). Sporno je da li se u ovoj situaciji uopšte može govoriti o biranju, uzimajući u obzir da su svi kandidati osim Bajdena okončali svoje kampanje. Ipak, Sandersovo ime naći će se na glasačkim listićima kada su u pitanju preliminarni izbori i ubuduće, iako je 13. aprila on zvanično podržao Bajdena.

Nikola Lukić