Sjedinjene Američke Države su, bez ikakve sumnje, jedna od najdemokratskijih država sveta. Ono što ovu staru demokratiju čini posebnom, svakako je i njen izborni sistem. Izborna pravila omogućavaju građanima, da pored tradicionalnog načina glasanja, svoje biračko pravo ostvare alternativnim putem. U kontekstu epidemije korona virusa, glasanje poštom može predstavljati ključni faktor koji će ovoj staroj demokratiji omogućiti da održi zadovoljavajući nivo izlaznosti na izborima.

Savezni zakon iz 1845. godine (Presidential Election Day Act) propisuje da se izbori moraju održati prvog utorka, nakon prvog ponedeljka u novembru. Da stvari budu još složenije, 20. amandman na Ustava SAD, propisao je da mandati članova Kongresa počinju da teku od 3. januara, a mandat predsednika i potpredsednika od 20. januara. Sve nam ovo ukazuje da su, uprkos globalnoj pandemiji kojom su Sjedinjene Države najsnažnije pogođene, mogućnosti da dođe do pomeranja izbora, gotovo ravne nuli.

Stoga mnoge države pokušavaju, da u ovakvim okolnostima, izborni proces učine što bezbednijim po zdravlje građana, ali da on istovremeno ne izgubi svoj legitimitet i demokratičnost. Mnogi smatraju da bi rešenje koje bi istovremeno zadovoljilo i kriterijum bezbednosti i kriterijum demokratije, bilo proširenje mogućnost glasanja poštom.

Pre nego što se budemo pozabavili prednostima i manama ovakvog načina glasanja, trebalo bi istaći da izborna pravila u Sjedinjenim Državama nisu uniformna, te da savezne države imaju različite izborne zakone. Tako je, u samo pet država (Kolorado, Havaji, Oregon, Juta i Vašington) glasanje putem pošte redovni glasački metod. Drugih dvadeset i devet država (Kalifornija i Florida npr.), uključujući i Vašington D.C. daju građanima opciju da glasaju poštom, s tim da je na samim biračima da svoj glasački listić zatraže od nadležnih organa. Preostalih šesnaest država (Teksas i Njujork npr.) mada dozvoljavaju biračima mogućnost ovakvog glasanja, zahtevaju od njih da pruže validno opravdanje za svoju sprečenost da glasaju lično. Da li će strah od epidemije biti smatran valjanim izgovorom za glasanje poštom, ostaje da se vidi. Za sada je jedino Nju Hempšir potvrdio da će ovakav tip opravdanja uvažavati.

Nastojanje da se izborni proces prilagodi vanrednoj situaciji, uticao je na zvaničnike četiri države (Arizona, Minesota, Ilinois, Masačusets), da predlože model po kojem će se svim registrovanim biračima slati glasački listići, što bi podrazumevalo da svi glasaju putem pošte. Koliko je ovako nešto izvodljivo i da li je uopšte svrsishodno?

Najpre treba reći, da ne postoji konsenzus među dve najveće partije po ovom pitanju. Naime, republikanci, pa i sam Donald Tramp, snažno se protive naporima da se proširi mogućnost glasanja poštom, ističući da to otvara mogućnost zloupotreba, ali i da favorizuje Demokratsku partiju. Međutim, istraživanja pokazuju da ovaj metod glasanja ne stavlja u povlašćen položaj ni jednu opciju, kao i da su izborne manipulacije jednako male, kao i kod tradicionalnog glasanja.

Ali još veći problem od ovoga mogao bi da bude logističke prirode. Izborna administracija jednostavno nije naviknuta da sprovodi kompletne izbore na ovaj način i to bi za nju zaista predstavljalo veliki izazov.

Proces u kojem treba odštampati i poslati stotine miliona glasačkih listića na kućne adrese ljudi deluje gotovo nezamislivo. Takođe, za svaki glasački listić biračima bi bila potrebna i odgovarajuća koverta namenjena za ovu svrhu. Potencijalni problem mogao bi da nastane i u situaciji promene mesta prebivališta.

Treba podsetiti i da postoje delovi stanovništva koji bi ovakvim sistemom bili diskriminisani, pa čak i lišeni prava da glasaju. To se pre svega odnosi na američke domoroce koji žive u rezervatima, kao i na one bez kućne adrese. Takođe, ovaj metod može da stvori problem u situaciji kada više porodica deli jedno poštansko sanduče.

Još jedan argument koji treba uzeti u obzir, tiče se mogućnosti ukućana da izvrše pritisak na pojedinca i time ugroze njegovo biračko pravo. Međutim, zamerka koja se možda i najčešće upućuje ovakvom načinu glasanja, odnosi se njegovu sporost i nedovoljnu efikasnost.

Na kraju se postavlja pitanje, koliko bi sve ovo koštalo? Mnogi smatraju ovaj metod skupljim od tradicionalnog jer podrazumeva dodatne obuke i kupovinu potrebne opreme. Što se pojedinačnih država tiče, zvaničnici Floride su nedavno izjavili, da oni jednostavno nemaju novca da nabave neophodne mašine za brojanje glasova. Na nacionalnom nivou, međutim, nedavne procene se kreće od nekih 980 miliona dolara do 1,4 milijarde.

To ukazuje da glasanje poštom, ne mora nužno biti skuplje. Ušteda se javlja pre svega iz činjenice, da u ovom sistemu nije neophodno osoblje koje se inače angažuje na biračkim mestima.

Ako ostavimo logistiku i finansije za trenutak po strani, treba se kratko osvrnuti i na neke pozitivne strane ovakvog vida glasanja. Pre svega, podaci ukazuju da su sve one države koje su liberalizovale mogućnost glasanja poštom, uvećale i izlaznost na izborima, što je i jedan od ključnih indikatora legitimnosti izabranih vlasti.

Opšte pravo glasa, predstavlja temelj demokratskog političkog poretka. Stoga je zadatak vlasti, da građanima omogući ostvarenje biračkog prava. Imajući u vidu da je ključna uloga države da svojim građanima garantuje bezbednost, onda nam i to jasno ukazuje da, u kontekstu epidemije koja ovu bezbednost ugrožava, država mora učiniti sve da zaštiti svoje građane.

Demokratija i ljudska bezbednost staju na stranu glasanja poštom. Efikasnost i finansije daju prednost tradicionalnim metodama. Za očekivati je da donosioci odluka u Sjedinjenim Državama, birajući između ovih alternativa ipak pronađu pravu meru, koja neće ugroziti bezbednost građana, niti dovesti u pitanje njihovo biračko pravo, ali koja će takođe obezbediti i potrebnu efikasnost izbornog procesa.

Sava Mitrović