Praznik rada je za nama, a u SAD važi pravilo da kampanja za izbore postaje “ona prava” upravo nakon ovog dana. Iako se 1. maj širom sveta obeležava zahvaljujući radnicima u Čikagu koji su tražili veća prava, među kojima i osmočasovni radni dan, to za Ameriku ne važi. Dan rada u Sjedinjenim Državama obeležava se prvog ponedeljka u septembru još od 1894. godine. S obzirom da je 1. maj asocirao na pobune radnika, tadašnji američki političari, među kojima i konzervativni demokratski predsednik Grover Klivlend, plašili su se da bi obeležavanje praznika rada početkom maja moglo da ojača radničke i socijalističke pokrete. Ipak, ne zna se tačno odakle je potekla ideja o prvom ponedeljku u septembru, ali duga tradicija je da se tog dana organizuju ulične parade i marševi kao demonstracije solidarnosti među radnicima koje često uključuju i govore radničkih i sindikalnih lidera. Dan rada pad taman između Dana nezavisnosti (4. jul) i Dana zahvalnosti (četvrti četvrtak u novembru), smatra se i nezvaničnim krajem leta, a i krajem odmora za mnoge Amerikance koji iskoriste prednost još jednog slobodnog dana.

Političari u kampanji takođe znaju da iskoriste Praznik rada kada su u kampanji kako bi se obratili radnicima, objasnili im koliko ih vole i koliko će uraditi za njih i kako je sve što je potrebno za veća radnička prava samo njihov glas na izborima. Ni ova godina nije bila izuzetak. I predsednički i potpredsednički kandidati su bili aktivni. Predsednik Tramp održao je svoju konferenciju za štampu, Džo Bajden je razgovarao sa predstavnicima radnika i sindikata u Harisburgu (Pensilvanija), potpredsednik Majk Pens i njegova potencijalna naslednica Kamala Haris su bili u Viskonsinu.

I Majk Pens i Kamala Haris su se našli u Viskonsinu, ne za zajednički događaj u kampanji ili nešto slično tome, već naravno svako za sebe. Kamala Haris je bila u najvećem gradu Milvokiju u svom prvom samostalnom događaju otkako je postala potpredsednička kandidatkinja demokrata. Njen potencijalni nadređeni, Džo Bajden, bio je u poseti prošle nedelje, kao i Pensov šef, predsednik Tramp, dva dana pre Bajdena. Ovom prilikom, senatorka iz Kalifornije sastala se sa sindikatom električara, afroameričkim preduzetnicima i porodicom Džejkoba Blejka, momka koji je upucan pre 10-ak dana u Kenoši od strane policije što je pokrenulo masovne proteste. Kamala je tom prilikom rekla da su oni neverovatna familija i da “nose mnoge glasove na svojim ramenima”. Na konferenciji je isticala i investiranje u mala preduzeća i stvaranje nove klase preduzetnika kao jedan od prioriteta Bajden-Haris administracije. Istakla je i to da je živela u Viskonsinu i da je to deo njene priče, s obzirom da su njeni roditelji jedno vreme radili u Viskonsinu kao učitelji.

Potpredsednik Majk Pens je u ponedeljka posetio grad La Krosu u Viskonsinu, ističući da američki radnici imaju svog najvećeg saveznika u predsedniku Trampu. U vrlo smirenom i staloženom polučasovnom govoru, Pens je govorio o, naravno, ekonomiji, o padu nezaposlenosti i o tome kako ova administracija predvodi najbrži mogući ekonomski oporavak. Takođe je isticao i to kako oporavak teče mnogo brže od onog koji su predvodili Obama i Bajden posle krize 2008. godine. Pens je isticao i ostale uspehe Tramp-Pens administracije na kojima zasnivaju svoju kampanju za reizbor, stavljajući ih nasuprot Bajdenovim planovima koje je kritikovao. Iskoristio je priliku da podseti radnike da je Kamala Haris bila jedna od samo 10 senatora koji su glasali protiv USMCA sporazuma sa Meksikom i Kanadom koji je zamenio NAFTA sporazum koji je, po rečima Pensa, bio destruktivan za američke radnike. Na kraju je rekao da će učiniti Ameriku ponovo velikom, ponovo, očigledno prepoznajući i trenutnu krizu.

Nakon potencijalne potpredsednice i sadašnjeg nosioca te pozicije, red je osvrnuti se i na bivšeg potpredsednika i sadašnjeg izazivača Donalda Trampa za najvažniju poziciju u zemlji. Džo Bajden je bio u Harisburgu (Pensilvanija), sastao se sa, naravno, radnicima, i imao virtuelni događaj u organizaciji sa AFL-CIO, najvećem federacijom sindikata u SAD. Bajden je u jednom pomalo ljutitom tonu napao predsednika Trampa vezano za njegovo loše upravljanje krizom izazvanom pandemijom COVID-19, nezaposlenost i tešku ekonomsku situaciju. Isticao je i to da, za razliku od Trampa, on ne meri ekonomski uspeh po stanju u kom se nalazi berza i najbogatiji, već po tome kako žive radnici. Bajden je govorio i o svom radničkom poreklu, pokušavajući da naglasi razliku u odnosu na predsednika Trampa koji je milijarder iz Kvinsa. Takođe, rekao je i da će se vakcinisati protiv COVID-19, ali samo ako stručnjaci kažu da je bezbedno, odgovarajući na kritike Trampa da on i Kamala Haris, koja je nedavno rekla da se ne bi vakcinisala vakcinom koju bi Tramp odobrio, podrivaju nauku, optužba koju ovaj duo često upućuje Trampu.

Prema onome što su kandidati rekli za Praznik rada, deluje da će radnici, pogotovo oni u Viskonsinu, trećeg dana novembra biti na pravim slatkim mukama koga da izaberu. Ono što je važno je da prava kampanja počinje i da ćemo u naredna dva meseca gledati sve više ovakvih dana. Već ove nedelje i jedna i druga kampanja će organizovati veliki broj događaja, a Bajden i Tramp će u petak biti u Šenksvilu (Pensilvanija) na obeležavanju godišnjice 11. septembra. Deluje da obe kampanje za sada najveću pažnju poklanjaju upravo Pensilvaniji i Viskonsinu, kolebljivim državama u kojima je Tramp tesno pobedio 2016. godine.

Nikola Milinković