Demokratski kongresmen Eliot Endžel dobio je u nedelju preko potrebnu podršku za svoju kandidaturu na izborima za Predstavnički dom. Uz političara koji se bori za podršku birača u 16. njujorškom distriktu (koji obuhvata deo Bronksa) stali su lider većine u Kongresu, Džim Klajburn, i uticajni kongresmen sa zapaženom ulogom u postupku impičmenta koji je obeležio početak 2020. godine, Adam Šif.
Ovakva podrška dolazi u zgodnom momentu pred preliminarne izbore koji će se u pomenutom njujorškom distriktu održati 23. juna. Tog dana, deo Njujorčana biraće kandidata koji će predstavljati demokrate na novembarskim izborima u 16. distriktu, u nadmetanju sa protivkandidatom iz Republikanske partije. Ipak, kako je ovaj distrikt pretežno naklonjen demokratama, trka koja se unutar Demokratske partije intenzivira ovih dana privlačni znatno više pažnje.
Kao najveći favorit koji bi mogao da zameni Endžela, predstavnika ove oblasti više od 30 godina (od 1989), ističe se Džamal Bouman. Iako u njega nisu polagane velike nade kada je prošle godine otpočeo kampanju, četrdesetčetvorogodišnji nastavnik afroameričkog porekla dolazi u fokus posebno u okolnostima masovnih protesta koji već duži vremenski period potresaju SAD. Iza Boumana dosad su stali list Njujork tajms, kao i predstavnici progresivističke struje unutar Demokratske partije, poput senatora Bernija Sandersa i kongresmenke Aleksandrije Okasio Kortes.
Uspeh kandidata profilacije slične Boumenu predstavlja veliki izazov ukotvljenim političarima, poput Endžela, čija duga karijera neretko može da bude izvorište kontroverzi koje se mogu iskoristiti u kampanji protiv njih samih. Stoga, podrška Endželu od strane uticajnog Afroamerikanca u Kongresu, Džima Klajburna, predstavlja veliki politički manevar, naročito u trenucima kada se na protestnom talasu preispituje narativ o suprematiji belog čoveka. „Potrebni su nam lideri u Kongresu sa dokazanim iskustvom u borbi za ljudska i građanska prava,“ naglašava Klajburn za Politico, stavljajući akcenat na dugogodišnju saradnju sa Endželom.
Još jedna okolnost na strani Eliota Endžela jeste njegova uloga u vođenju Odbora za spoljne poslove, intenzivirana u procesu impičmenta Donalda Trampa. Na ovo referira Adam Šif, kada kaže da Endžel „marljivo radi“ na zaštiti američke demokratije.
Spikerka Predstavničkog doma, Nensi Pelosi, vidi Endželovu prednost u ogromnim polugama moći koje ovaj kontroliše, ne samo u Odboru za spoljne poslove, već i u Odboru za energetiku i trgovinu. „On ima jedinstvenu privilegiju […] koja se neće ponoviti.“
Bilo kako bilo, jasno je da iza ovakvih izliva emocionalnosti stoje pregovori, ustupci i interesi i jedne i druge strane. Pitanje je samo da li će apeli koji dolaze iz establišmenta, u datim okolnostima moći da odigraju svoju ulogu, naročito uzimajući u obzir popularnost progresivaca koji podržavaju drugu stranu.
Američki novinari uspostavljanju paralelu sa AOC (Aleksandrija Okasio Kortes) koja je na izborima za Kongres 2018. uspela da napravi smenu generacija u susednom okrugu, zamenivši pritom veterana Džoa Kraulija. Tako nešto mogao bi da učini i Džamal Bouman. Ipak, treba imati u vidu da se na preliminarnim izborima takmiče još dva kandidata koji, iako im se ne pridaje veliki značaj, mogu da poremete konstelaciju glasova između favorita.
Podsećanja radi, Eliot Endžel našao se u centru pažnje početkom juna zahvaljujući ispadu na javnom okupljanju u Bronksu povodom smrti Afroamerikanca Džordža Flojda, kada je, nesvestan da su mikrofoni bili uključeni, izjavio da je pristao da govori isključivo zbog preliminarnih izbora koji predstoje.
Nikola Lukić
