„Borite se za stvari do kojih vam je stalo, ali radite to na način kojim ćete navesti druge da vam se pridruže“
Rut Bader Ginsburg
Sudija Vrhovnog suda Rut Bader Ginsburg (Ruth Bader Ginsburg) preminula je u petak uveče u 87. godini. Nije značajna samo po tome što je preoblikovala američko pravo, već i kao zagovornica ženskih prava i borbe protiv rodne diskriminacije, čime je postala kulturna i politička ikona, snažno liberalno orjentisana. Poznata je po progresivnim stavovima i isto takvom glasanju u nekim od najvažnijih slučajeva u poslednjih nekoliko decenija u SAD, te mnogo ocenjuju da se može smatrati najvažnijom ženom pravnicom u istoriji SAD-a.
Rut Bader Ginsburg rođena je 1933. godine u Bruklinu. Odrastajući tokom Holokausta, identifikovala se sa Jevrejima koje je proganjala nacistička Nemačka. Decenijama kasnije, piše da je sudija, rođena, odrasla i ponosna Jevrejka. Školovala se na Kolumbija univerzitetu, gde je postala prva žena redovni profesor.
Sedamdesetih godina učestvovala je u nizu slučajeva rodne diskriminacije pred Vrhovnim sudom SAD-a ispred Američke unije građanskih sloboda i njenog novostvorenog projekta za ženska prava, čiji je bila direktor. Osamdeste godine, predsednik Džimi Karter izabrao je Rut Bader Ginsburg kao sudiju Apelacionog suda SAD iz distrikta Kolumbija. Predsednik Bil Klinton ju je nominovao 1993. godine za Vrhovni sud Sjedinjenih Američkih Država, a izabrana je sa samo 3 glasa protiv.
U dokumentarnom filmu o svom životu 2018. godine, istakla je da je postala advokat kad advokatura nije želela žene, kao i da imala osećaj kao da je vasptačica u vrtiću jer sudije nisu mislile da postoji rodna diskriminacija.
Jedna od najpoštovanijih sudija u istoriji Vrhovnog suda Sjedinjenih Američkih Država, bila je tek druga žena sudija u istoriji koja je izabrana na ovu poziciju. Ginsburg je bila i najstariji sudija suda i drugi član sa najdužim stažom u Vrhovnom sudu. Napisala je neka od najistaknutijih mišljenja Vrhovnog suda o rodnoj diskriminaciji, uključujući i većinsko mišljenje u predmetu iz 1996. godine SAD protiv Viržinije, kojim je Virdžinijski vojni institut otvoren za žene.
Njen uticaj je prevazišao rodne slučajeve. U hitnom slučaju Buš protiv Gora (Bush v. Gore), koji je doneo osluku o predsedničkim izborima, bila je jedna o četiri sudije koje su glasale suprotno većini. Ginsburg je 2012. godine napisala vitalnu saglasnost – neslaganje u podeljenoj odlucu u slučaju Nacionalna federacija nezavisnog biznisa protiv Sebeliusa, čime je podržala aspekte Zakona o pristupačnoj nezi (Obamaker).
Tokom kampanje 2016. godine, više puta je snažno kritikovala predsedničkog kandidata Donalda Trampa, te se našla na meti kritika onih koji su smatrali da sudije ne bi trebalo da budu uključene u političke borbe, a njene napade komentarisao je na Tviteru i Donald Tramp u julu 2016. godine.
U godini koja je odnela impičment protiv predsednika Trampa, a u kojoj je virus korona odneo 200 000 života u Americi i prouzrokovao ozbiljan ekonomski pad, odlazak Rut Bader Ginsburg je jedan od najtežih trenutaka, ali i politički veoma značajnih. Borba da se popuni njeno mesto može imati značajne političke uticaje, posebno sa izborima koji su iza ugla.
Smrt Rut Bader Ginsburg otvara mogućnost predsedniku Trampu da popuni treće upražnjeno mesto u Vrhovnom sudu i zapečati njegovu konzervativnu većinu. Poslanici će dobro morati razmotre da li će izabrati kandidata koga bude predložio predsednik Donald Tramp, imajući u vidu da su izbori u novembru i da može doći do promene predsednika. Sličan primer je smrt sudije Antonina Skalija (Antonin Scalia) u februaru 2016. godine, kada je vođa većine u Senatu Mič Mekonel najavio da neće primiti kandidata koga predloži predsednik Barak Obama zbog izbora u novembru 2016. godine. Ovaj stav je potkrepljen izjavom da se ovo pravilo primenjuje samo kada predsednik i većina u Senatu dolaze iz različitih političkih stanaka. Pitanje je da li će se na ovu izjavu osloniti i sada kada je u pitanju predsednik Tramp i njegov kandidat, uprkos predstojećim izborima. Poslednji predsednik koji je postavio više od dvoje sudija bio je Ronald Regan, koji je popunio tri mesta, a videćemo da li će predsednik Tramp biti sledeći.
Za Sjedinjene Američke Države ovo je veliki gubitak, ali i za ceo svet koji je izgubio borca za pravdu i ženska prava.
Aleksandra Baklaja
