Prvi predsednik koji je

Kada čujemo ime Sjedinjene Američke Države najčešće pomislimo na supersilu sa najmoćnijom ekonomijom i vojskom na svetu. Borba za nezavisnost koju su stanovnici američkih kolonija poveli za oslobođenje od Britanske krune umnogome nalikuje na našu borbu za nezavisnost od Osmanskog carstva sa početka 19. veka. Herojska dela brojno nadjačanih vojskovođa i pojedinaca, opštenarodni pokret za oslobođenje i izgradnja institucija u sred vihora rata samo su neke od sličnosti.

Nakon svake uspešne revolucije sledi period stvaranja i uzleta nacije. Stvaranje, uspostavljanje i napredovanje američke nacije su usko vezani za ličnosti predsednika. Iako je čuveni predstavnik epohe prosvetiteljstva Volter za istoričare rekao:“Istoričari su tračare koji vole da zadirkuju preminule.“ ovaj tekst, prepun „tračarenja“, će se se pozabaviti posebnostima američkih predsednika i njihovim doprinosom razvoju američke nacije.

Prvi predsednik na tlu Amerike bio je Džon Hanson. Osam godina pre donošenja Ustava Sjedinjenih Američkih Država, nastao je Kontinentalni Konges čiji je prvi predsednik bio šestdesetšestogodišnji Džon Hanson. Prvi predsednik Kontinentalnog kongresa je izabran 5. novembra 1781. godine i prema Ugovoru o Konfederaciji (Articles of the Confederation) njegova uloga je bila krajnje ceremonijalna, iako je imao ovlašćenja da potpisuje zvanična dokumenta Kongresa.

Prvi predsednik Sjedinjenih Američkih Država (SAD) bio je Džordž Vašington, poznatiji još kao “Otac nacije”. On je jedini predsednik SAD koji je izabran sa 100% elektorskih glasova, kao i jedini general sa 6 zvezdica (šesta zvezdica mu je dodeljena ukazom Džimija Kartera). Za vreme njegovog mandata grad Vašington je postao glavni grad.

Džon Adams je bio prvi potpredsednik SAD, što znači i da je ujedno bio i prvi potpredsednik SAD koji je postao predsednik. Adams je prvi predsednik koji je živeo u Beloj Kući. Džon Adams je stvorio Mornaricu SAD i uveo običaj obaveznog vatrometa za 4. juli. Adams je prvi predsednik koji se javno suprotstavljao robovlasništvu i prvi od 13 predsednika koji nisu imali vojničku karijeru.

Prvi i jedini predsednik SAD koji je morao da pobegne iz Bele Kuće i na koga je pucano u ratu tokom mandata bio je Džejms Medison. Oba ova nemila slučaja su se desila tokom rata sa Britancima 1812. godine. Za vreme njegovog mandata napisana je današnja himna SAD.

Džejms Monro je prvi predsednik SAD po kome je grad u drugoj državi dobio ime. Monro se zalagao za povratak robova u Afriku i zato je napravio državu Liberiju sa glavnim gradom Monrovijom. Za vreme njegovog mandata nastala je i spoljnopolitička Monroova doktrina. Monro je poslednji predsednik SAD koji je nosio belu napuderisanu periku.

Sin Džona Adamsa, Džon Kvinsi Adams, je prvi predsednik koji je fotografisan. Kvinsi Adams je jedini predsednik koji je poznavao i „Očeve osnivače“ i Linkolna. Jedini je predsednik koji je dao intervju za novine potpuno nag, pošto mu je reporter, kojeg je izbegavao, ukrao odeću dok se Kvinsi Adams kupao i vratio tek nakon završenog intervjua. On je prvi predsednik SAD koji nije uspeo da bude reizabran.

Endrju Džekson je prvi predsednik nad kim je pokušan atentat. Veoma „eksplozivne“ naravi Džekson nije samo preživeo atentat, nego je svojim štapom svojeručno prebio nesuđenog atentatora. Džekson je tokom rata za nezavisnost kao trinaestogodišnji dečak- kurir bio u britanskom zarobljeništvu, što ga čini ujedno i prvim predsednikom koji je u nekom trenutku svog života bio u neprijateljskom vojnom zatvoru. Džekson je usvojio dva Indijanska dečaka i dočekao je da se sa 78 godina nađe na ovoj fotografiji. Za razumevanje istorijske perspektive zanimljiva je i činjenica da je Endrju Džekson rođen 15. marta 1767. godine

Martin Fon Bur je prvi predsednik SAD koji je rođen kao građanin SAD. On je i prvi predsednik koji nije britanskog porekla.

Prvi lekar među predsednicima bio je Vilijam Henri Harison, a ironija sudbine je htela da Harison bude i prvi predsednik koji je za vreme mandata preminuo.

Džon Tajler je jedini predsednik SAD koji je proglašen neprijateljem SAD zbog članstva u južnjačkom Kongresu Konfederacije.

Jedini predsednik koji je bio predsedavajući predstavničkog doma (Speaker of the House) je Džejms Polk.

Mandat Zahari Tejlora je bio veoma kratak, ali je za vreme njegovo mandata prvi put upotrebljen izraz „Prva dama“, što njegovu suprugu Doli Medison čini prvom zvaničnom –„Prvom damom“ u istoriji SAD.

Za vreme mandata Frenklina Pirsa SAD su dobile svoj današnji kontinentalni geografski izgled.

Abraham Linkoln je prvi republikanski predsednik (što ne znači da su njegovi predhodnici bili iz demokratske stranke). Linkoln je prvi predsednik koji je nosio bradu i još uvek drži rekord kao najviši predsednik SAD (1, 93m). Za vreme njegovog mandata 1861. godine je uveden prvi porez na prihod u SAD, a njegovim ukazom „Dan zahvalnosti“ je postao nacionalni praznik. Abraham Linkoln je prvi od 4 predsednika SAD koji je ubijen u atentatu ( pored njega ubijeni su još Džejms A. Garfild, Vilijam MekKinli i Džon F. Kenedi – Zahari Tejlor je umro nakon što je pojeo pokvareno voće za koje neki smatraju da je bilo otrovano). Linkoln je jedini predsednik do danas koji pod svojim imenom ima zaveden patent.

Endrju Džonson je prvi predsednik SAD koji je opozvan (impičovan). Pre nego što je opozvan sa funkcije Džonson je od Rusije za 7,2 miliona tadašnjih dolara (nešto manje od 2 centa po hektaru) kupio Aljasku što je samo doprinelo njegovom odveć lošem javnom imidžu. Jedini je predsednik SAD koji je nakon svog predsedničkog mandata bio član Senata.

(Hiram) Julisiz Simspon Grant, šef generalštaba vojske Unije za vreme Američkog građanskog rata, je poslednji predsednik SAD koji je posedovao robove.

Telefon je u Beloj Kući prvi put zazvonio za vreme predsednika Ruderfort B. Hajes. Aleksandar Graham Bel je svojeručno postavio telefon 1877. godine. Hajes je prvi predsednik SAD koji je posetio zapadnu obalu SAD za vreme svog mandata (1977-1881).

Jedini sveštenik među predsednicima SAD je Džejm A. Garfild. On je ujedno i jedini predsednik SAD koji je postao predsednik dok je bio član Kongresa.

Čuveno „Tako mi Bog pomogao“ (So help me God) je navodno prvi izgovorio prilikom polaganja zakletve Čester A. Artur.

Gruver Klivlend je jedini američki predsednik koji je služio u dva odvojena mandata od 1885 do 1889 i od 1893 do 1897, što ga čini 22. i 24. predsednikom SAD. Sa 33 godine postao je šerif te je Klivlend jedini predsedik SAD koji je bio dželat. Klivlend je jedini predsednik SAD koji se tokom svog mandata oženio. S obzirom da je njegova mlada bila 28 godina mlađa od njega, dvadesetjednogodišnja Francis Folsom je postala, a do danas i ostala, najmlađa Prva dama.

Prvi predsednik koji je potpisao jedan antimonopolski zakon je Bendžamin Harison. Ova zanimljiva informacija može navesti na pomisao da je on pokrenuo privredu SAD, koja se još uvek oporavljala od posledica Građanskog rata, ali na veliku žalost tadašnjih Amerikanaca on je poznat još i kao prvi predsednik koji je potrošio milijardu dolara iz federalnog budžeta. Za vreme njegovog mandata uvedena je električna struja u Belu Kuću. Harison je prvi predsednik koji je putovao od  istočne do zapadne obale SAD u vozu i prvi predsednik koji je bio na utakmici bejzbola. Živeći u dobu naučnih dostignuća Harison je imao čast da bude i prvi predsednik SAD čiji glas postoji u audio zapisu koji se može poslušati na linku- youtube. Prva novogodišnja jelka je ukrasila Belu Kuću za vreme njegovog mandata.

Vilijam MekKinli je prvi predsednik SAD koji je snimljen kamerom (youtube). MekKinli je i prvi predsednik koji se vozio u automobilu (ambulantna kola koja su ga prevezla do bolnice nakon atentata).

Teodor Ruzvelt je prvi amerikanac i prvi predsednik SAD koji je dobio Nobelovu nagradu. Popularno nazivan Tedi je prvi predsednik koji se vozio u avionu i podmornici.

Jedini doktor nauka među američkim predsednicima još uvek je Tomas Vudro Vilson.

Frenklin Delano Ruzvelt je prvi predsednik SAD koji se 30. aprila 1939. godine pojavio na televiziji za vreme otvaranja Svetske izložbe. Hari S. Truman je međutim prvi predsednik SAD koji se 5. oktobra 1947. godine obratio naciji iz Bele Kuće. Ruzvelt je prvi predsednik koji je putovao van zemlje tokom svog mandata i to radi obilaska radova na Panamskom kanalu. Ruzvelt je i prvi SAD predsednik koji je posetio Rusiju (SSSR). Popularno naivan FDR je jedini predsednik koji je izabran na tri i četiri mandata. Endrju Džekson je tri puta imao najviše glasova na izborima za predsednika SAD, ali je zbog izjednačenog broja elektorskih glasova odluka o izboru predsednika doneta u predstavničkom domu. U predstavničkom domu pobedu je odneo Džon Kvinsi Adams.

Dvajt D. Ajzenhauer je prvi predsednik SAD koja je u svom sastavu imala 50 država. Ajzenhauer je prvi predsednik SAD koji je za vreme svog mandata posetio Indiju. Ajzenhauer je prvi počeo da prima predsedničku penziju.

Prvi predsednik koji se rodio u bolnici je Džejms Earl Džimi Karter. Bilo je to 1. oktobra 1924. godine.

Ričard Nikson je prvi predsednik SAD koji je posetio Kinu. Ova istorijska poseta se odigrala 21. februara 1972. godine. Nikson je prvi predsednik koji je za vreme svog mandata posetio svih 50 saveznih država.

Prvu zvaničnu predsedničku posetu Japanu učinio je Džerald Ford. Ford je jedini predsednik i potpredsednik SAD koji nije bio izabran na tu funkciju. Nakon što se Spriro Agnju povukao sa mesta potpredsednika, Ford je preuzeo njegovu funkciju, a zatim je nakon što se Nikson povukao postao i predsednik SAD.

Prvog sudiju Ustavnog suda afro američkog porekla imenovao je predsednik Lindon Džonson. On je prvi predsednik koji je nosio kontaktna sočiva.

Džon F Kenedi je najmlađi izabrani predsednik SAD. Kada je izabran imao je samo 43 godine. On međutim nije najmlađi predsednik ikada. Najmlađi predsednik je bio Teodor Ruzvelt koji je upravljanje SAD preuzeo sa 42 godine nakon atentata na predsednika MekKinlija.

Najstariji izabrani predsednik SAD je Ronald Regan koji je svoj mandat započeo sa 69 godina.

Iako Amerikanci često slave svoje predsednike kao idole, oni su ipak svi ljudi od krvi i mesa sa, sa svim svojim vrlinama i manama koje su često uticale na njihova odlučivanja i činile istorijske procese daleko zanimljivijim. Uz naš portal ćete redovno moći da se upoznajete sa zanimljivom istorijom Amerike, jer kao što je rekla američka spisateljica Perl Bak:“Ako želimo da razumemo Danas, moramo da izučavamo Juče.“.