Portal Američki izbori 2016 će objavljivati tekstove monitoring grupe “Faith Matters” koju čine asistenti i studenti na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu, a koji će se tokom trajanja izbornog procesa baviti ulogom religije, kako u izbornom procesu tako i u političkom životu SAD generalno. Za početak, tekstu ispod prenosimo razgovor dnevnog lista DANAS sa članovima ove grupe, čiji deo je već objavljen u tom dnevnom listu.
Poznato je da su građani SAD među najreligioznijim na svetu, i da predsednički kandidati ne bi trebalo da zanemare tu činjenicu ako žele dobar rezultat na izborima. Istraživanja potvrđuju pretpostavku da neko ko nije vernik ne može biti izabran na funkciju predsednika SAD, te da se ateizam smatra za jednu od najznačajnijih otežavajućih okolnosti za kandidate. Pored toga, do sada je samo jedan američki predsednik, Džon F. Kenedi, bio rimokatolik, dok su svi ostali bili protestanti. Naravno da religija nije najznačajniji faktor američkih izbora, ali svakako zavređuje posebnu pažnju akademske javnosti – kažu u razgovoru za Danas studentkinje i studenti Fakulteta političkih nauka u Beograda okupljeni u monitoring grupi „Faith Matters – uloga religije u američkim predsedničkim izborima 2016.“, koja deluje u okviru napredne grupe na predmetu „Politikologija religije“.
Zašto je religija toliko važna u SAD?
Od samog osnivanja SAD-a, religija je egzistirala kao veoma značajan činilac u svakodnevnom životu ljudi ovog dela sveta. Njen značaj se primećuje i u Ustavu ove zemlje, gde je sloboda veroispovesti među prvim slobodama koje ovaj akt garantuje. Takvo stanje prouzrokovano je i postojanjem velikog broja različitih verskih zajednica koje su naseljavale ovaj prostor, a koje su uglavnom bile proterane iz Evrope upravo zbog svoje vere. Tako je verski pluralizam postao jedan od stubova moderne američke države.
Da li postoji veza između određenih verskih grupa i političkih stranaka u SAD?
Postoji tendencija grupisanja nekih religijskih tradicija oko jedne ili druge stranke. Oko Republikanaca se najčešće grupišu evangelisti, protestanti, za koje bi se moglo reći da su najreligiozniji i konzervativni. Kampanje republikanskih kandidata na primarnim izborima, Teda Kruza i Marka Rubia, a naročito Karsona, koji su se u svojim govorima itekako pozivali na Boga i religiju, pružile su nam jasnu sliku o tome šta je okosnica njihovog političkog programa. Jedan deo umerenijih protestanata takodje daje podršku ovoj stranci. Oko Demokratske stranke se češće grupišu katolici, kojih posle evangelista ima najviše, crni protestanti, takođe deo umerenih protestanata, kao i Jevreji, budisti, muslimani i ostale religijske grupe, zbog čega ova stranka ima moderniji i progresivniji pogled na određena politička pitanja.
Smatrate li da pitanja religije imaju svoje mesto u predsedničkim kampanjama 2016.?
Da, i to možemo reći da je na američkoj političkoj sceni trenutno prisutno asimetrično oslanjanje na religiju. S jedne strane, pitanje religioznosti skoro uopšte nije zastupljeno u Demokratskoj partiji. Hilari Klinton kao hrišćanka, i Sanders kao Jevrejin, retko su se pozivali na religiju. Mada, ta mogućnost se ne isključuje prilikom direktnog sukoba na nacionalnom nivou protiv republikanskog kandidata. Sa druge strane, tokom celokupne kampanje u Republikanskoj partiji kao da je trajalo utrkivanje ko je veći “hrišćanin”, što je dovelo do krajnje radikalnih stavova. Prvobitni favorit Džeb Buš, smatrao je da treba primati samo hrišćanske izbeglice iz Sirije. Kandidat Ben Karson, koji stavlja svoju religioznost u prvi plan, izjavio je kako musliman ne može biti predsednik Amerike. Tramp, kao najpopularniji kandidat koji je više puta nosio svoju omiljenu knjigu (Bibliju) sa sobom, izjavio je kako će biti najbolji predstavnik hrišćana ukoliko pobedi, a istovremeno smatra da postoji “muslimanski problem” u SAD i u svetu.
Kako religija konkretno utiče na rezultat izbora?
Konkretan uticaj religije na izbore se najlakše vidi kad se spominju pitanja poput abortusa, homoseksualnosti, istopolnih brakova, veličine države, socijalne uloge države, kao i pogleda na teoriju evolucije u koju mnogo građana SAD ne veruje, iako je SAD zemlja visokog naučnog i tehnološkog razvoja i sa jednim od najboljih obrazovnih sistema u svetu. Kada su u pitanju spomenuti sporni stavovi, evidentno je da su oni u velikom delu američkog naroda izrazito negativni jer su često formirani pod uticajem religije kojoj pojedinci pripadaju, zbog čega neka od ovih pitanja kako na lokalnom tako i na federalnom nivou, još uvek nisu rešena. Sve ovo utiče, naravno ne presudno, na to koga će građani da biraju na izborima.
Da li se ovi izbori razlikuju od prethodnih kada je u pitanju religija?
U suštini nema nekih bitnih razlika. Jedno od kontroverznijih pitanja prethodnih izbora, pitanje veroispovesti Baraka Obame, ponovo je pokrenuto i ove godine. Može se reći da Republikanska stranka ostaje antimuslimanski nastrojena, a Donald Tramp nastoji da igra na ovu kartu kako bi pridobio glasače, te na taj način utiče na zabrinutost posebno konzervativnih hrišćana, čemu u prilog ide i činjenica da je islamska zajednica najbrže rastuća verska zajednica u SAD.
