Uprkos tome što je broj obolelih i smrtnih slučajeva usled pandemije virusa korona u Sjedinjenim Američkim Državama još uvek visok (do sada preko 1.570.000 potvrđenih slučajeva i više od 94 hiljade onih sa smrtnim ishodom), mnogi se već sada pitaju da li je vreme da se država i ekonomija otvore kako bi se izbegle kasnije velike posledice za američku privredu. Ne samo što mnogi republikanski političari, uključujući tu i aktuelnog predsednika Donalda Trampa, i konzervativni ekonomski analitičari zagovaraju što brže otvaranje države, već je u poslednje vreme ova dilema postala i centralno pitanje za američke građane koji predloge medicinskih stručnjaka da se izoluju i ostanu kod kuće vide kao direktni napad na neotuđivu američku vrednost – ličnu slobodu.
Iako je činjenica da pitanje pandemije KOVID-19 suštinski nije političko i da ova bolest ne bira između pristalica demokrata i pristalica republikanca, ne može se poreći da posledice koje ona donosi sežu daleko dalje od isključivo medicinske sfere. Naime, nakon dva meseca socijalnog distanciranja i izolacije, čini se da se američko građanstvo počelo deliti na one koji smatraju da je vreme da se sve vrati na „normalno”, pre-pandemijsko stanje kako bi se izbegle dalje posledice, i na one druge koji veruju da je neophodno poslušati medicinske stručnjake i nastaviti sa predloženim merama dok se situacija na terenu ne poboljša. Ono što su istraživanja javnog mnjenja pokazala po ovom pitanju je da se ova mišljenja jako blisko poklapaju sa partijskom naklonošću građana. Preciznije rečeno. veći broj republikanskih pristalica podržava ukidanje mera i otvaranje države, dok se demokratski glasači mahom opredeljuju za drugu opciju.
Prema istraživanju javnog mnjenja koje je obavio The Economist/YouGov, pokazalo se da čak 88% pristalica demokrata smatra da je trenutni prioritet Amerike da ljudi ostanu kod kuće i sačekaju da se broj potvrđenih slučajeva spusti. Sa druge strane, čak 62% glasača Republikanske partije postavilo je očuvanje ekonomije kao najbitniji cilj u trenutnoj situaciji i naglasilo da je neprihvatljivo zabraniti slobodu kretanja pojedincima bez obzira na stanje. Isto istraživanje je dalje pokazalo da je u odnosu na broj demokratskih pristalica četiri puta više glasača Republikanske partije bilo za otvaranje parkova i škola, pet puta više istih za otvaranje restorana i plaža, a čak sedam puta više njih je izrazilo želju da se ponovo otvore crkve.
Iz ovog istraživanja jasno se vidi koliko su zapravo velike razlike po centralnim pitanjima među američkim glasačima danas. Ne samo što su mnogi republikanski glasači ovde imali priliku da pokažu svoje nezadovoljstvo trenutnim stanjem, već je u poslednjih par nedelja organizovano više protesta (posebno veliki u Mičigenu) i skupova u cilju izražavanja nezadovoljstva vanrednim stanjem. Sam predsednik Donald Tramp je u više navrata izjavio da namerava da otvori državu i ekonomiju što pre i da neće dopustiti da ga bilo ko u tome spreči.
U tome mu pomažu i mnogi drugi republikanski političari svojim kampanjama ”re-open right”, dok su demokratski kandidat za predsednika Džo Bajden i demokratski guverneri deo ”lockdown left” strane. Svega šest meseci uoči izbora za predsednika jasno je da je pandemija već postala još jedan (trenutno najveći i najbitniji) front za sukobljavanje kandidata i ideologija. Ulozi postaju sve veći i meriće se životima i radnim mestima američkih građana.
Jovana Rmuš
