Nakon što novi američki predsednik položi zakletvu i stupi na dužnost 20. januara 2021. godine, uhvatiće se u koštac sa svetom koji se i dalje okreće oko pandemije virusa korona. S druge strane, lideri širom sveta moraće da se prilagode novoj administraciji i politici novoizabranog predsednika. Međutim, nameće se pitanje da li će zaista doći do dramatične promene u politici i retorici kada je američka spoljna politika u pitanju ili se pak „predsednici menjaju, dok politike ostaju iste“?

Politika prema Iranu i Izraelu

Sjedinjene Američke Države već dugo godina imaju veliki uticaj na život građana Irana, stoga ne čudi zašto su ovogodišnji izbori pomno ispraćeni.

Nakon Trampove politike „maksimalnog pritiska“ koja je nagrizala iransku ekonomiju, a nije postigla svoj cilj – promena ponašanja iranskog režima ili njegov krah – Bajden je najavio povratak Amerike Iranskom nuklearnom sporazumu. Uprkos tome, čini se pak da Bajdenov odgovor na iransko pitanje neće biti drastično drugačiji od Trampovog. Iako smatra da ubistvo iranskog generala Kasima Sulejmanija dodatno rasplamsava nasilje na Bliskom istoku i podstiče netrpeljiv odnos prema SAD, Bajden ističe kako se Teheran mora držati ograničenja sadržanih u Iranskom nuklearnom sporazumu, dok bi Amerika pokrenula snažnu diplomatsku aktivnost i ukoliko bi bilo neophodno, upotrebila vojnu silu, kako bi se sprečilo da Iran svojim delovanjem destabilizuje region.

Iz tog razloga je jasno zašto iranski establišment tvrdi kako je za njih nebitno ko je na čelu Sjedinjenih Država. Na izborni dan u SAD, iranski vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei istakao je da ishod predsedničkih izbora u SAD neće promeniti stav Teherana prema Vašingtonu. Međutim, građani ne misle tako. Mnogi se nadaju da Bajdenova pobeda znači olakšanje od teških ekonomskih sankcija čiji su najveći teret upravo oni nosili.

Nakon izbora u Americi, izraelski premijer Benjamin Netanjahu jasno je stavio do znanja da se protivi ponovnom američkom angažovanju s Iranom. „Nema povratka prethodnom nuklearnom sporazumu. Moramo se držati beskompromisne politike kojom ćemo osigurati da Iran ne razvije nuklearno oružje“, naveo je Netanjahu sredinom novembra. Štaviše, prilikom Pompeove posete Jerusalimu, izraelski premijer iskoristio je priliku da se zahvali Vašingtonu na povećanim sankcijama Iranu i politici „maksimalnog pritiska“.

Poznato je da su i Bajden i Kamala Haris dugogodišnje pristalice Izraela i ne očekuje se da će doći do preokretanja nekog od Trampovih koraka ka Izraelu. Ipak, kao jedan od ciljeva Bajdenove administracije prema Bliskom istoku, istaknuta je i obnova podrške Palestincima. Prema rečima Harisove, to bi uključivalo „momentalne korake usmerene ka obnovi ekonomske i humanitarne pomoći palestinskom narodu, rešavanje humanitarne krize u Gazi, ponovno otvaranje američkog konzulata u Istočnom Jerusalimu, kao i rad na otvaranju PLO misije u Vašingtonu“. Svakako, biće zanimljivo ispratiti kako će administracija novog američkog predsednika ispuniti ove ciljeve, a da pritom ne naruši odnose sa Izraelom.

Šta raditi sa rastućom Kinom?

Nakon izbijanja pandemije virusa korona, odnosi SAD i Kine opterećeni su brojim razmiricama. Iako smo početkom godine od predsednika Trampa slušali o „nikad boljim odnosima SAD i Kine“, po izbijanju pandemije, stvari su se promenile. Od nazivanja novog virusa „kineskom kugom“, preko optužbi kineskih vlasti za širenje virusa i uzrokovanje smrti stotina hiljada ljudi i nejasne sudbine trgovinskog sporazuma dve supersile, pa do zatvaranja i upada u kineski konzulat u Hjustonu, odnosi između ovih država su se prilično zaoštrili.

Suočavanje s Kinom je spoljnopolitičko pitanje oko kog se i republikanci i demokrate slažu, samo što im je odgovor na izazove koje Kina predstavlja u pogledu bezbednosti i ekonomije nešto drugačiji. Tramp je, pored nešto oštrije retorike, kao glavni metod konfrontacije sa Kinom koristio ekonomske mere, poput carina i zabrana uvoza ili izvoza, dok je Bajden u prošlosti više radio na povezivanju Amerike i Kine.

Međutim, čini se da je Bajden u poslednje vreme revidirao svoje stavove, te se može reći da Kinu doživljava kao ozbiljan ekonomski, tehnološki, ali i bezbednosni izazov. Osudio je ugrožavanje ljudskih prava u Sinđangu, hvalio je protestante u Hong Kongu, a u februarskoj debati demokratskih kandidata nazvao je Si Đinpinga razbojnikom i čovekom koji u sebi nema „ni d od demokratije“.

U svakom slučaju, Bajden i njegova administracija imaće ozbiljan zadatak da osmisle novu strategiju prema Kini, i to u prilično zategnutim odnosima između dve države. Kina se nalazi u ekonomskoj, tehnološkoj, kulturnoj i vojnoj ekspanziji, te Sjedinjene Države moraju naći ravnotežu između saradnje i suočavanja sa novom verzijom Kine.

Rusija: dodatno zaoštravanje?

Pored Kine, važno pitanje uvek predstavlja i politika prema Rusiji. Svojevrsno „resetovanje“ odnosa sa Rusijom je jedno od retkih predizbornih obećanja koje Tramp nije uspeo da ostvari za vreme svog mandata. Bajden, s druge strane, „upozorava da Rusija pod Vladimirom Putinom napada temelje zapadne demokratije nastojeći da oslabi NATO, podeli Evropsku uniju i potkopa američki izborni sistem“. Takođe, ističe i značaj sankcija koje su Evropska unija i SAD uvele Rusiji, te se iz toga može zaključiti da će Bajden zauzeti nešto oštriji stav u odnosu na Trampa.

Čemu Srbija može da se nada?

Vrlo prisutna tema u srpskim medijima poslednjih nedelja jeste pitanje da li će se i koliko stav Amerike promeniti prema Srbiji s dolaskom novog predsednika, naročito pošto je predsednik Vučić podršku na izborima pružio Trampu.

Međutim, ne bi se moglo reći da će američka politika prema Srbiji biti značajno drugačija. Ono što se pak donekle može očekivati jeste ujedinjen pritisak SAD i EU prema Beogradu i Prištini da postignu konačni sporazum. S druge strane, predsednik Srbije nedavno je izjavio da veruje da će u prvoj polovini 2021. godine imati priliku da se sretne sa novoizabranim predsednikom SAD.

Što se tiče tzv. Vašingtonskog sporazuma, ambasador SAD u Srbiji Entoni Godfri ocenio je da promena američke administracije neće uticati na njegovo sprovođenje, iako nova administracija pravno nije u obavezi da se pridržava odredaba sporazuma. Takođe, američki diplomata naglasio je da je članstvo Srbije u EU u interesu SAD i da će Amerika nastaviti da podržava Srbiju na tom putu.

Dakle, na spoljnopolitičkom planu, od Bajdena se očekuje povratak multilateralizmu. Ostaje da se vidi da li su kritike upućene Kini bile samo oružje u predizbornoj kampanji ili će se „demokratski svet ujediniti protiv Kine i njenog visoko tehnološkog autoritarizma. Odnos prema Rusiji će biti u skladu sa mejnstrim mišljenjem većine demokrata – SAD treba da ulažu u NATO kako bi se odvratila ruska agresiju na zapadnu demokratiju.

Ono što je jasno jeste da spoljna politika, bar u prvim mesecima, Bajdenu neće biti prioritet. Pandemija virusa korona stvorila je brojne probleme američkom društvu, pa će oporavak ekonomije i potencijalna reforma zdravstvenog sistema, koji je ove godine više nego ikad pre pokazao svoje manjkavosti, biti na vrhu agende novog predsednika.

Ivana Janković