Šta smo videli u debati Demokrata

Osma debata kod Demokrata: ima li pobednika?

Uvod

Osma po redu debata u okviru unutarstranačkih izbora u Demokratskoj partiji održana je u petak, 7. februara, u Mančesteru, Nju Hempšir. Glavni organizator debate bio je TV kanal Ej-Bi-Si Njuz (ABC News) u saradnji sa svojim partnerskim kanalom u tom gradu WMUR-TV i aplikacijom Epl Njuz (Apple News). Ova debata pratila je jednu izuzetno sadržajnu nedelju u američkoj politici, po mnogima izuzetno dobru (neki kažu do sad i najbolju) za predsednika Trampa i izuzetno lošu za demokrate.

Naime, prošlog ponedeljka održani su kokusi u Ajovi koji su se pokazali kao veliki fijasko za Demokratsku partiju s obzirom na to da su rezultati kasnili i da se uoči same debate nije znalo koliko je ko dobio glasova. Dan kasnije je usledilo predsednikovo redovno godišnje obraćanje naciji pred oba doma Kongresa (engl. State of the Union). Nakon toga je, u sredu, u Senatu održano konačno glasanje u procesu impičmenta Donalda Trampa gde je aktuelni predsednik SAD oslobođen optužbi za zloupotrebu položaja i opstrukciju Kongresa. Sve to je praćeno Trampovim trijumfalnim govorom u četvrtak i otpuštanjem pukovnika Aleksandra Vindmana (jednog od svedoka protiv Trampa u procesu impičmenta) sa njegove pozicije u Savetu za nacionalnu bezbednost.

U međuvremenu, stigao je veliki deo rezultata iz Ajove koji su pokazali da su najviše glasova dobili bivši gradonačelnik Saut Benda, Indijana, Pit Butidžidž, i senator iz Vermonta, Berni Sanders. Nasuprot njima, bivši potpredsednik Džo Bajden završio je tek na četvrtom mestu, iza senatorke iz Masačusetsa Elizabet Voren tako da je za njih dvoje nadolazeća debata bila važna za povratak u trku. Često se u vestima moglo pročitati da je reč o „najvažnijoj debati u istoriji unutarstranačkih izbora“. Možda su takva stanovišta i preterana, ali imajući u vidu izrazito lošu nedelju koja je iza Demokrata, debata u Nju Hempširu je zaista imala poseban značaj. Celokupnu debatu možete pogledati na ovom linku, a o prethodnim debatama i demokratskim kandidatima uopšte možete pročitati ovde.

Tok debate

Za debatu se kvalifikovalo svih 6 kandidata koji su učestvovali u januarskoj debati (Bajden, Sanders, Butidžidž, Voren, Ejmi Klobučar i Tom Stajer), uz dodatak biznismena iz Njujorka Endrua Jenga. Nekoliko dana pre izbora kraj kampanje objavio je Džon Delejni, umereni demokrata i bivši kongresmen iz Merilenda (2013-2019). S obzirom na to da je i pre debate stajao vrlo nisko u anketama, svakako nije bilo šanse da se nađe među učesnicima. Sam početak debate obeležilo je jedno od najvažnijih pitanja za demokratske glasače, a ono se tiče toga ko bi od kandidata mogao da bude najbolji protivnik Donaldu Trampu na izborima u novembru.

Bajden, koji je prvi dobio pitanje od voditelja, je branio svoj stav da bi demokrate previše rizikovale ukoliko bi nominovani nekoga kao što je Butidžidž ili Sanders govoreći da senator iz Vermonta samog sebe deklariše kao demokratskog socijalistu i da kao takav teško može da ujedini zemlju, a da iskustvo gradonačelnika malog grada u Indijani nije dovoljna kvalifikacija za vođenje zemlje. Sanders je uzvratio time da zemlju može da ujedini neko ko će da ujedini radničku klasu oko sebe, dok je Butidžidž sebe isticao kao nekog novog, van Vašingtona.

Na Butidžidžov argument o tome da je on novajlija i neko ko ne pripada eliti u Vašingtonu spremno je odgovorila Ejmi Klobučar. Senatorka iz Minesote je tada rekla kako je „59 novih 38“ poredeći svoje i njegove godine i ističući da ipak nije loše imati malo iskustva u Vašingtonu bez obzira što je u savremenoj eri posebno popularno kritikovati političare u prestonici. Dodala je i da je i trenutni stanovnik Bele kuće novajlija u politici u Vašingtonu i vidimo dokle nas je to dovelo. Uopšteno gledajući, glavnu ulogu u debati i najbolje momente doživeli su upravo Klobučar i Pit Butidžidž. Butidžidž je dobio napade sa svih strana, ali se dobro branio, dok je Ejmi Klobučar bila najagresivnija i deluje da je imala svoje veče.

Bajden je tokom debate dosta isticao svoje iskustvo u vođenju politike na predsedničkom nivou i šta je sve radio kao potpredsednik uz Baraka Obamu. Takođe je u par navrata ponosno podsetio na to kolika je njegova podrška među afro-amerikancima. Primera radi, kada mu je Tom Stajer „natuknuo“ kako je član njegovog tima za kampanju imao rasističku izjavu, Bajden je samo uzvratio da on i dalje ima najveću podršku među manjinama. Bivši potpredsednik je rekao i da je doživeo neuspeh u Ajovi i da će verovatno pretrpeti i u Nju Hempširu koji je tradicionalno za Bernija (pobedio u Nju Hempširu i 2016. protiv Hilari Klinton). Pored ovoga, Bajden je u toku debate nekoliko puta imao probleme da se seti šta je hteo da kaže ili da završi rečenicu. To nije ništa novo, ali bi mu u potencijalnom duelu sa Trampom, koji često zna da misli i govori brzo, to moglo biti veliki problem.

Iako je upravo Bajden u ranijim debatama bio meta kritika zbog svojih stavova iz prošlosti, sada je on bio taj koji je Berniju Sandersu prebacio to što je više puta tokom devedesetih godina glasao protiv određenih zakona vezanih za posedovanje oružja. Berni Sanders je tada priznao da je u međuvremenu promenio svoj stav u pogledu tog pitanja. Berni je tokom debate učestalo ponavljao svoje stavove iz kampanje, uključujući to da je zdravstvena zaštita jedno od ljudskih prava, da bi trebalo više oporezovati najbogatije i da treba ujediniti američke radnike kako bi se došlo do pobede. Naravno, najviše je branio svoj plan zdravstvene zaštite, ističući da zdravstvena nega treba da bude dostupna svima i da on, za razliku od drugih, ne prima pare od osiguravajućih kuća i farmaceutskih kompanija i da, stoga, ne brani njihove interese. Ovakvim stavom je naročito targetirao Butidžidža, navodeći da on (Berni) nema 40 milijardera za donatore.

Pit Butidžidž je nakon Ajove postao glavna meta ostalih kandidata. Bajden mu je prebacivao neiskustvo, Sanders primanje para od milijardera, a Elizabet Voren se naročito zadržavala na pitanjima manjina i toga da se njihov položaj tokom Butidžidžovog mandata u Saut Bendu nije poboljšao, već da je, zapravo, postao lošiji. Takođe je dobijao kritike da njegovu podršku uglavnom čine belci, a da nema značajnu podršku među Afro-amerikancima, Latinosima i Azijatima. Butidžidž se brano govoreći da ima dovoljno širok krug birača koji ga podržavaju. Često je isticao da su stariji kandidati u svoje vreme imali neka odlična ostvarenja, ali da je sada drugačiji momenat i da demokrate treba za njega da budu spremni. Jedan od važnih momenata bio je i taj kada je stao uz Bajdena po pitanju skandala vezanog za Hantera Bajdena i Ukrajinu koji Donald Tramp često ističe (zbog toga je i pokrenut ceo impičment) pokazujući tako jedinstvo cele partije.

Elizabet Voren se više fokusirala na svoje ideje, a manje na okršaje sa ostalim kandidatima, izuzev pomenute situacije sa Butidžidčom. Najviše je govorila o borbi protiv korupcije i o tome kako bi tako trebalo da ujedine celu zemlju i obe strane političkog spektra, ali takođe je i isticala da, ako pobedi, želi da otvori istragu protiv predsednika Trampa zbog svega onoga što sada radi. Takođe, za razliku od prošlog puta, jasno se distancirala od Sandersa zauzimajući stav da je ona kapitalista, a ne demokratski socijalista. Takođe, navodila je i to da samo ona i Ejmi Klobučar ne primaju donacije od milijardera.

Ejmi Klobučar se svojski potrudila da se istakne u ovoj debati, verovatno gledajući je kao poslednji voz da se ozbiljnije uključi u trku. Pored napada na Butidžidžovo neiskustvo i mladost, koji su donekle i očekivani imajući u vidu to da gađaju sličnu bazu, bila je i jedina koja je rekla da je protiv toga da kandidat bude demokratski socijalista. Takođe, naglašavala je to da ona „poznaje Ameriku“. Ovo je bilo naročito značajno na kraju kada je podsetila na priču čoveka koji je za predsednika Frenklina Ruzvelta govorio da on nije poznavao predsednika, ali da je predsednik znao njega i da se borio za njega. Klobučar je tada, prilično emotivno, poručila Amerikancima da i ona njih zna i da se bori za njih i da, iako nije najveće ime u trci, nije ni politički novajlija bez rezultata u prošlosti, već da su njeni rezultati „unapređen život običnog čoveka“.

Endrju Jeng nije često imao reč, a kada je dobijao priliku, uglavnom je govorio o svojoj ideji univerzalnog osnovnog dohotka za koji se on zalaže i o tome kako bi to smanjilo nejednakost koju stvara ubrzani napredak. Pored toga, jednom prilikom je istakao i to da Donald Tramp nije uzrok svih problema i da greše ukoliko se postavljaju kao da jeste pokušavajući da usmeri ostale kandidate tako da manje pričaju o Trampu, a više o svojim predlozima i o rešavanju nagomilanih problema u SAD.

Šampion u usmeravanju debate i ujedinjavanju partije bio je Tom Stajer. Uglavnom je drugim kandidatima govorio da on njih sve mnogo voli i da su svi milion puta bolji od Trampa, ali da moraju da ga pobede tamo gde se on najviše hvali svojim uspesima, a to je ekonomija, misleći pre svega da treba da se fokusiraju na to kako da reše probleme siromaštva i da pokažu da rekordne vrednosti berzi na Vol Stritu ne znače automatski bolji život za prosečne građane. Tokom debate je takođe pokretao i pitanja rase i klimatskih promena, smatrajući da ovim problemima treba posvetiti više prostora.

Pitanje o kome su bili manje-više složni bilo je spoljna politika, naročito vezano za ubistvo iranskog generala Kasena Solejmanija gde su se složili da je to bio neoprezan i pogrešan potez. Tu je bilo i dosta priče o povratku saradnje sa tradicionalnim saveznicima, povlačenju trupa iz Avganistana itd. Bajden je isticao svoje iskustvo kao potpredsednik, ostali su kritikovali angažmane u udaljenim područjima i obećavali povlačenje iz nepotrebnih i skupih ratova. Takođe, bili su jedinstveni u podršci Mitu Romniju zbog glasanja u vezi impičmenta i pukovniku Vindmanu za koga je Bajden rekao da zaslužuje predsedničku medalju slobode za svoje svedočenje.

Šta nam je donela ova debata?

Osma debata demokratskih kandidata je bila nešto drugačija od prethodnih. Sada je glavni fokus bio na Butidžidžu koji se poprilično dobro držao tokom cele debate, ali deluje da je Berni Sanders postao u ovom trenutku glavni kandidat. Zašto? Iz prostog razloga što ima bazu svojih birača koji bi u ovom trenutku teško prešli na stranu nekog drugog. Svi ističu da mogu da okupe širi krug birača, i umerenije i progresivnije, i da zbog toga imaju veće šanse protiv Trampa. Međutim, 2016. su isto tako Ted Kruz, Marko Rubio, Džeb Buš i ostali republikanci govorili da oni imaju veće šanse protiv Hilari nego Tramp, a znamo kako se na kraju to završilo.

Sada svi kandidati za demokratsku nominaciju pokušavaju da stvore bazu kako bi parirali Sandersu, ali deluje da ne pokušavaju da svojim porukama privole njegove birače. Uostalom, svi se jasno distanciraju od njega i njegovih planova i kao da pokušavaju da okupe sve one koji nisu za njega i tako ga pobede u trci za nominaciju. Za sad najbolje ide Pitu Butidžidžu, ali to ne mora ništa da znači jer je ova debata pokazala da se i Klobučar, a i Voren, bore za to biračko telo. Bajden nestrpljivo čeka Južnu Karolinu i Nevadu gde očekuje podršku manjina, pre svega, Afro-amerikanaca i Latinosa, a svakako ne treba zaboraviti ni Majkla Blumberga koji ulaže sve veća sredstva u svoju kampanju. Jeng i Stajer su svojim ujediniteljskim porukama dali znak da im je više cilj da pobede Trampa jer, po njihovim trenutnim rezultatima, imaju male šanse za nominaciju.

O autoru:

Nikola Milinković

Student je III godine osnovnih akademskih međunarodnih studija na Fakultetu političkih nauka. Glavna interesovanja su mu istorija, aktuelna politička dešavanja, međunarodni odnosi i politički sistem SAD. Učestvovao na BIMUN konferenciji 2019. u organizaciji Udruženja za Ujedinjene Nacije Srbije. Od 2019. učestvuje u programu razmene Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu sa Univerzitetom Klemson iz Sjedinjenih Američkih Država, a 2019. učestvovao je i u Letnjoj školi američkih studija u organizaciji Centra za studije SAD FPN-a uz podršku Američke ambasade u Srbiji.