Stavovi predsedničkih kandidata o bombardovanju SRJ

Nesporan je značaj predsedničkih izbora u Americi za sve zemlje sveta, pa tako i za Srbiju, imajući u vidu značaj Sjedinjenih Američkih Država u međunarodnim odnosima i moć koju sa sobom nosi predsednička funkcija. Kandidati se međusobno razlikuju kako po značaju koji pridaju spoljnoj politici u svom programu, tako i po njenom sadržaju. Ono što je izborna kampanja za predsedničke izbore 2008, ali i ove 2016. godine donela Srbiji, jeste ponovno razmatranje pitanja opravdanosti i podrške, odnosno, protivljenja po pitanju bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije 1999. godine.

Ono što je zajedničko za ova dva izborna ciklusa je Hilari Klinton, kojoj je 2008. protivkandidat u demokratskoj stranci bio sadašnji predsednik Barak Obama, a danas je to Berni Sanders čija spoljno politička promišljanja ima dosta sličnosti sa Obaminim.

Kada govorimo o Hilari Klinton, njena nepopularnost među Srbima proističe iz činjenice da je Klintonova uvek sa ponosom isticala kako je pružala podršku svom mužu, Bil Klintonu, i tadašnjem državnom sekretaru Medlin Olbrajt po pitanju bombardovanja Jugoslavije. Ona je izjavila da je insistirala na bombardovanju u telefonskom razgovoru sa svojim mužem (“I urged him to bomb”). Ovu retoriku je zastupala i za vreme obavljanja funkcije državnog sekretara. Međutim izjave Medlin Olbrajt da „Postoji posebno mesto u paklu za žene koje ne pomažu jedna drugoj“, aludirajući tako da sve žene treba da glasaju za Hilari, ali i politika koja je vođena prema Jugoslaviji devedesetih godina, naišla je na osudu pre svega akademske javnosti. Poslednja u nizu jeste bojkot studenata i profesora Kalifornijskog koledža Skrips koji su se usprotivili da Medlin Olbrajt održi govor na dodeli diploma, smatrajući je ratnim zločincem.

U otvorenom pismu koje je objavljeno u studentskim novinama „The Student Life“ oni navode svoje razloge za bojkot. U pismu se navodi da iako je bombardovanje okarakterisano kao „humanitarna misija“, ono je zapravo bilo povezano sa namerom da se osujeti Ruski uticaj u Evropi, kao i da je Jugoslaviji dat izbor između mirovnog ugovora koji bi omogućavao NATO okupaciju ili bombardovanja, osvrćući se na veliki broj žrtava i uništenu infrastrukturu. Ovaj događaj nije usamljen, sličan „doček“ su joj, početkom aprila, priredili i studenti Njujorškog Sirakuza Univerziteta, a na istoj svečenosti govorila je i predsednica Klinton fondacije Dona Šalala. Izgleda da bivša državna sekretarka više škodi kampanji Hilari Klintom zbog brojnih kontraverznih izjava i političkog delovanja u prošlosti.

Ono što bi dodatno trebalo pomenuti jeste nedavna izjava Hilari Klinton da ukoliko postene predsednik planira da uposli i svog supruga, pogotovo na planu ekonomije, a kako je ovo izazvalo buru nezadovoljstva, tim povodom oglasio se i njen portparol koji je naglasio da bi bilo sumanuto ne iskoristiti njegove kapacitete.

Drugi demokratski kandidat Berni Sanders mnogo manje pažnje posvećuje spoljnoj politici u odnosu na Hilari Klinton. Dok imaju dijametralno različite stavove po pitanju rata u Iraku, to se ne može reći i za bombardovanje Jugoslavije. Naime, malo su poznate izjave Bernija Sandersa koji je u vreme bombardovanja bio član Predstavničkog doma Kongresa. Portal feelthebern.org se između ostalog bavio i ovim pitanjem u odeljku „Kosovska kriza“. Iako je bio sklon izjavama da nikada nije podržao ni jedan rat, zapravo je odobravao bombardovanje Jugoslavije opravdavajući ga kao „humanitarnu intervenciju“. On je podržavao napade iz vazduha jer je smatrao da će se tako smanjiti broj američkih vojnih žrtava, kao i da će se povećati šanse za uspeh.

U jednom svom govoru, on kaže da se slaže sa stavovima koje je Joška Fišer izneo po ovom pitanju. Da podsetimo, Joška Fišer je za vreme bombardovanja bio ministar spoljnih poslova SR Nemačke, i zagovarao je bombardovanje kao preventivno sredstvo, odnosno, sredstvo koje bi predupredilo navodni planirani genocid. Ovi stavovi pa i sama intervencija se temelje na kontraverznoj „Operaciji potkovica“ čija se autentičnost i danas uveliko dovodi u pitanje.

Za razliku od Sandersa, Donald Tramp smatrao je da bi ulazak trupa prouzrokovao manje smrti i manje terora nego što je to bio slučaj napadima iz vazduha. Međutim, Tramp je jedini koji je pokazao žaljenje povodom agresije 1999. godine. Domaća štampa prenela je kako se Donald Tramp u emisiji kod Larija Kinga 1999. godine izvinio Srbiji za bombardovanje, međutim to se nije desilo. On je zapravo rekao da bi on to uradio malo drugačije, između ostalog izjavio je: „Pogledajte šta smo uradili toj zemlji i tim ljudima, i stradanja koja smo prouzrokovali.“ Naglasivši da bombardovanje Jugoslavije nikako ne smatra uspehom.

Ono što je donekle zabrinjavajuće jeste nekoherentnost izjava predsedničkih kandidata u izbornoj kampanji, ali i uopšte u svom političkom delovanju. Analiza nekoherentnosti je u Srbiji skoro pa nepoznanica, imajući u vidu da kod nas ove nepodudarnosti u predizbornim aktivnostima i stvarnom delovanju dolaze do izražaja tek nakon izbornog procesa. Tako je Donald Tramp, sklon učestaloj promeni mišljenja, na pitanje novinara odgovorio da se i on sam svakodnevno menja, pa se pod znak pitanja stavlja i težina njegovih izjava. Promena mišljenja ili opravdavanje ranijih pogrešnih/lažnih izjava nije karakteristika samo Donalda Trampa. Hilari Klinton je uhvaćena u laži, opisujući događaj koji se nije desio prilikom njene posete Bosni, s’ obzirom da su kamere zabeležile dijametralno drugačiju sliku, odgovorila je da je za tu njenu izjavu glavni krivac nedostatak sna. Berni Sanders je u tom pogledu bio najoprezniji, i ono što je zanimljivo je da čak i kada njegovi protivkandidati govore o njemu uvek ga opisuju kao iskrenog, to je pridev koji se najčešće može naći pored njegovog imena.

Kako među potencijalnim kandidatima nema bitne razlike po pitanju odnosa prema Srbiji, ostaje nepoznanica za koga će Srbi u SAD glasati. Iako nema zvanične statistike po ovom pitanju Glas Amerike u intervjuu sa predsednicom Srpskog instituta u Vašingtonu, Danijelom Sremac, navodi da će amerikanci srpskog porekla sa pravom glasa veću podršku dati republikancima, kao i da to za koga će glasati zavisi od godina, zanimanja i mesta gde žive, ističući da se politika Hilari Klinton vezuje za politiku Bila Klintona prema Jugoslaviji, a da će mlađa populacija svoje poverenje pokloniti demokratama, kao i da se uglavnom odlučuju za stranku, a ne za pojedinca.