Izbori u Sjedinjenim Državama planirani su za 3. novembar 2020. godine, ali će prvi glasački listići biti upućeni biračima već za mesec dana. Ostin Kuk, član Demokratske partije iz Severne Karoline, izjavio je da se „izbori ne održavaju za tri meseca – oni počinju kroz 30 dana“. Severna Karolina, jedna od onih država u kojima će se voditi ključni okršaji, počev od 4. septembra, poslaće glasačke listiće svim registrovanim biračima koji su ih zatražili. Kris Kuper, profesor na Univerzitetu Zapadna Karolina, izjavio je da su zahtevi birača za glasanje u odsustvu u Severnoj Karolini, čak šest puta veći nego u ovo vreme 2016. godine.

U Severnoj Karolini, državi koja daje 15 elektora, Donald Tramp je veoma tesno pobedio Hilari Klinton 2016. godine, sa nešto više od 170 hiljada glasova prednosti. Tradicionalno „crvena“ država, u poslednje četiri decenije glasala je samo jednom za demokratskog kandidata na predsedničkim izborima  (Obama je 2008. pobedio MekKejna za svega 14 hiljada glasova). Međutim, trenutno većina istraživanja daju blagu prednost Bajdenu. Prema agregaciji koju sprovodi RealClearPolitics, pretpostavljeni kandidat Demokratske partije je u prednosti za 4,5%.

Nakon Severne Karoline, od 14. septembra, glasački listići će biti poslati biračima u Pensilvaniji i Kentakiju. Što se tiče drugih država koje bi mogle da odluče izbore, biračima u Viskonsinu će glasački listići pristizati od 17, a biračima Minesote od 18. septembra. U ukupno 23 države, birači će na kućnu adresu dobiti svoje glasačke listiće, 45 ili više dana pre samih izbora. Rok za birače da glasački listić sa zaokruženom opcijom vrate natrag razlikuje se od države do države, ali je on uglavnom nekoliko dana pre 3. novembra. 2001:43

Epidemija je uzrokovala brojne promene izbornog procesa kojima će izborne komisije morati da se prilagode. To se ogleda i u sve većoj potrebi za edukacijom birača i to najčešće u kontekstu glasanja putem pošte. Već smo pisali da glasanje poštom, može omogućiti Sjedinjenim Državama da, u kontekstu pandemije virusa korona, očuvaju visok nivo izlaznosti i legitimitet izbornog procesa, pri tom ne ugrozivši zdravlje svojih građana. Međutim, raširena upotreba ovog vida glasanja može imati i reperkusije na izborne rezultate, premda će se neki birači opredeljivati pre drugih i to u samom jeku izborne kampanje. Ipak, jedan od izbornih stratega Demokratske partije, Rodel Molinou, uveren je da su građani najvećim delom već doneli odluku za koga će glasati te da činjenica da će neki imati priliku da glasaju ranije, ne može bitno uticati na ukupan izborni rezultat.

Aktuelni predsednik, Donald Tramp, snažno se protivi ovom vidu glasanja, što dodatno komplikuje čitavu stvar. Tramp je u više navrata istakao da sumnja u validnost izbornog procesa koji bi bio u potpunosti sproveden putem pošte. Da li bi sve šire prihvatanje ovog načina glasanja potencijalno moglo da vodi osporavanju i delegitimizaciji izbornih rezultata i nekoj vrsti izborne krize nakon 3. novembra, ostaje da se vidi.

Sava Mitrović