Još jedan četvrtak je obeležila poseta trenutnog predsednika Donalda Trampa nekoj od država koja bi mogla da značajno utiče na rezultate izbora 3. novembra. Nakon posete Mičigenu, na red je došao i Viskonsin u kome je već održao jedan skup u avgustu ove godine u gradiću Oškoš i jedan u Kenoši početkom septembra. Predsednik je svoj govor, slično kao i u Mičigenu, održao na aerodromu, na otvorenom, uz najavljivanje da će se ispuniti sve mere zdravstvene zaštite za prisutne (merenje temperature, maske i sredstva za dezifekciju ruku).
Samo okupljanje je već bilo dovoljno problematično za zvaničnike u Viskonsinu. Ova savezna država u poslednje vreme trpi ozbiljan skok u broju zaraženih virusom korona i svako veće okupljanje je prava glavobolja za sve političare u Medisonu, glavnom gradu države. Poseban problem je i to što je okrug Maraton (u kome se održao skup) u sredu, samo dan pre dolaska predsedničkog aviona, oborio rekord po broju zaraženih u jednom danu. Pokazalo se i da je zabrinutost zvaničnika bila opravdana – i pored svih najavljenih mera, na snimcima predsednikovog govora se moglo videti da je vrlo mali broj prisutnih, a bilo ih je više hiljada, nosio zaštitnu masku.
Teme jednoipočasovnog govora su bile raznovrsne, od vređanja protivničkog kandidata Džozefa Bajdena i kandidatkinje za potpredsednicu Kamale Heris do nemira izazvanih pucanjem u Džejkoba Blejka od strane policije. Donald Tramp je ostao odan svom narativu: Bajden je optužen kao jedan od glavnih krivaca za nestanak američke industrije, kao podstrekivač ratova, pre svega onog u Iraku, a tu je bilo i apokaliptično proviđenje da će pobeda demokrata uvesti komunizam, a da bi pobeda republikanaca vodila Sjedinjene Države u pravom smeru.
Relativna novost u govoru predsednika je inicijativa „Komisija 1776“ koja bi trebala da „promeni školsku nastavu tako da se sačuvaju i neguju patriotske vrednosti“. Najava ovakvog poteza je kontriranje projektu „1619.“ koju je preneo New York Times i koja bi trebala da u školski kurikulum uključi i deo posvećen obeležavanju 400 godina od dovođenja prvih crnih robova na teritoriju SAD. Razlog za moguću izmenu obrazovnog programa, kako prenosi Milwaukee Journal Sentinel, predsednik je obrazložio rečima da je Bajden spreman da preda ključeve obrazovanja dece levičarskoj rulji i da se takvo ponašanje mora sprečiti.
Tri posete Trampa za dva meseca Viskonsinu, a 5 ove godine, nisu imale prevelikog efekta. Naime, prema anketama koje objavljuje eminentni sajt FiveThiryEight, republikanci su i dalje u osetnom zaostatku u odnosu na demokrate u ovoj ključnoj državi – prednost Bajdena varira od 4% do 9%. Republikanski pokušaj da uz pomoć ruralnih i sub-urbanih sredina nadvladaju demokratske urbane tvrđave u vidu Milvokija i Medisona je uspela 2016. godine, ali je upitno da li će isto ponoviti i u ovoj izbornoj trci.
Izgleda da republikanci više ne ciljaju predgrađa Milvokija koja su okrenula leđa Hilari Klinton i donela pobedu Trampu, već je cilj izvesti što veči procenat simpatizera republikanaca kako bi se prevazišao nedostatak glasova sub-urbanih sredina na jugoistoku Viskonsina. Ipak, brojke su pokazivale i 2016. pobedu demokrata u ovoj državi pa su republikanci, uz neverovatno tesnu većinu, uspeli da dobiju 10 elektorskih glasova. Do izbora je ostalo još 45 dana koje će Donald Tramp maksimalno iskoristiti za svoju kampanju. Sledeća stanica je država u kojoj republikanci nisu pobedili skoro pola veka – Minesota.
Aleksandar Bogićević
