Predsednik Donald Tramp u sredu je rekao da se neće obavezati na sprovođenje mirne promene vlasti nakon potencijalnog poraza na izborima 3. novembra. Na taj način je dodatno „rasplamsao“ teorije da se možda neće odreći svoje funkcije ako ne osvoji drugi mandat. Tramp je ranije odbio da kaže da li bi prihvatio izborne rezultate, aludirajući na sličnu situaciju iz 2016. godine i kroz šalu izjavio da će ostati na funkciji i duže od ustavnom dozvoljenih dva mandata. Njegovo odbijanje da garantuje tranziciju bez nasilja otišlo je dalje i verovatno će uznemiriti svoje protivnike, koji su već dovoljno izrevoltirani predsednikovim razmeštanjem saveznih organa za održavanje reda kako bi ugušili proteste u američkim gradovima.
Njegova nespremnost da se posveti mirnoj tranziciji bila je utemeljena u, kako je rekao, zabrinutosti zbog glasačkih listića, proširujući njegovu tvrdnju da je glasanje poštom (mail-in voting) prepuno prevara. Ovaj alternativni metod je dospeo u žižu američke javnosti usled izbijanja pandemije virusa korona, kao optimalno zamensko rešenje za standardan način glasanja, i od starta je naišao na kritike i osporavanja od strane administracije Donalda Trampa.
Tramp je ranije rekao da će njegov suparnik Džozef Bajden odneti pobedu u novembru samo ako izbori budu bili namešteni, i sugerisao je da će rezultati izbora biti osporavani sve do Vrhovnog suda Sjedinjenih Američkih Država. Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da trenutno Tramp zaostaje za Bajdenom na nacionalnom nivou dok je u izbornom koledžu situacija nešto neizvesnija. Spiker Predstavničkog doma SAD, Nensi Pelosi predložila je tokom leta da će Donald Tramp možda morati biti isteran iz Ovalnog kabineta ukoliko bude odbio da prihvati rezultate izbora.
Do predsedničkih izbora je ostalo nešto više od pet nedelja i situacija se sve više zahuktava. Kao ni 2016. godine, istraživanja javnog mnjenja nisu dovoljno pouzdana i stoga ne postoji jasan favorit. Društvo je dodatno polarizovano usled raznih pitanja počevši od rasnih, ekonomskih, ekoloških i naravno onih koja se tiču javnog zdravlja. U takvoj situaciji, preispitivanje osnovnih postulata američke demokratije i ustavnog poretka predstavlja još jednu kap u naizgled prepunoj čaši. Ostaje nam samo da vidimo da li će i kada se ova „čaša“ preliti?
Ivan Životić
