Manje od sto dana ostalo je do izbora u Sjedinjenim Državama. Kako zbog epidemiološke situacije u SAD nije bezbedno organizovati glasanje na biračkim mestima, javljaju se ideje da bi glasanje moglo biti obavljeno u potpunosti putem pošte. Naravno, glasanje putem pošte nije novina u Sjedinjenim Državama. Svi registrovani birači imaju pravo da, u slučaju odsustva i sprečenosti da glasaju na biračkom mestu, iskoriste institut tzv. absentee voting (glasanje u odsustvu). Preko 30 miliona Amerikanaca glasalo je na taj način 2016. godine. Međutim, scenario po kome svi (očekivano je da preko 150 miliona građana SAD iskoristi biračko pravo) glasaju putem pošte čini se kao logistički košmar. Upravo zato Tramp ističe da bi veliki broj glasova na taj način mogao da bude pokraden, te da bi moglo doći do zloupotrebe izbornih rezultata. Iz tih razloga je na svom tviter nalogu uputio pitanje pratiocima o mogućnosti odlaganja novembarskih izbora.

U nizu tvitova Tramp je naveo da bi „univerzalno glasanje poštanskim putem“ od novembarskog izlaska na birališta načinilo „najnepreciznije i najnepoštenije izbore“, „najveću izbornu prevaru u istoriji“ i „veliku sramotu za SAD“. Takođe, tvrdi da bi takvo glasanje bilo podložno stranom uticaju. Međutim, ovakve izjave nisu u potpunosti utemeljene na činjenicama.

Pet država: Vašington, Oregon, Juta, Havaji i Kolorado, u kojima se već isključivo glasa poštom, navode da primenjuju neophodne mere da bi se osiguralo da strani akteri ne mogu da poremete glasanje. Eksperti ocenjuju da su svi oblici izborne prevare retki, uključujući i glasanje van biračkog mesta, navodi se u Glasu Amerike.

I dok je Tramp u kritici glasanja poštanskim putem isticao da se time stvara rizik da „hiljade i hiljade ljudi sede u nečijoj dnevnoj sobi i popunjavaju izborne listiće“, brojna istraživanja obavljena na saveznom i lokalnom nivou iznose podatke da takve izborne prevare nisu moguće ili su zanemarljive.

Sa druge strane, ukoliko bi Kongres i odobrio promenu termina, izbori bi mogli da budu odloženi samo nakon donošenja posebnog amandmana na američki Ustav. To je malo verovatno u trenutnoj konstelaciji snaga, s obzirom da Predstavničkim domom dominiraju demokrate. Dodatno, proces ratifikacije ustavnih amandmana uobičajeno traje nekoliko godina.

Tramp nastoji da na svaki način umanji značaj i kredibilitet predstojećih predsedničkih izbora za koje mnogi ugledni analitičari tvrde da će imati ogroman odziv birača koji će glasati putem pošte, zbog čega je američki predsednik veoma zabrinut. Sve to dodatno potkrepljuje njegov tvit kojim ispituje mogućnost odlaganja izbora, čime se primećuje blagi defetizam u sigurnost izborne pobede.

Tramp, koji u većini istraživanja javnog mnjenja zaostaje za svojim protivkandidatom Džozefom Bajdenom (Joseph Biden), je u nedavnom intervjuu za Foks njuz (Fox News), na pitanje da li će se obavezati na priznanje izbornih rezultata, ironično konstatovao da će „razmisliti“. Slične pretnje imali smo priliku da vidimo i pre izbora 2016. godine. Međutim, interesantna je činjenica da je u nekim izjavama u aprilu ove godine, odbacio mogućnost promene datuma izbora, u trenutku kada su mu izborne ankete bile naklonjene.

Zaključno, Tramp nije zvanično zatražio odlaganje izbora. Više je vršio „ispitivanje javnog mnjenja“. Odgovor je dobio i od birača i od svojih republikanaca, koji se većinski protive ovakvoj ideji. Sam Tramp je u seriji novih tvitova, čini se, odustao od ideje odlaganja, ali je jasno da će učiniti sve da do univerzalnog glasanja putem pošte ne dođe.

Lazar Subotić