Dok su se policijske sirene oglašavale oko Bele kuće zbog protesta pokreta Black Lives Matter, organizovano je poslednje veče republikanske konvencije. Obeleženo je jednočasovnim govorom aktuelnog predsednika, a od sinoć i zvaničnog kandidata republikanaca za izbore u novembru, Donalda Trampa. Višečasovni maraton koji su republikanci priredili za poslednje veče svoje konvencije krunisano je govorom ispred Bele kuće. Dok je većina republikanaca oduševljena uvertirom u finale, u koje su uvedeni u četvrtak, demonstranti i ostatak kritičke javnosti nije delio oduševljene.

Prvo, mnogi su zapazili očigledno nepoštovanje epidemioloških mera i propisa koji važe u Distriktu Kolumbija, gde se održavalo poslednje veče konvencije. Zbijeni redovi prisutnih bez maski i bez obaveze da se testiraju pre dolaska na zatvaranje konvencije su mogli na početku da uživaju u videu u kome se kritikuje „levica“ predvođena Džozefom Bajdenom zbog primoravanja građana da nose maske.

Ovogodišnja konvencija bila je zasnovana na ličnosti Predsednika i to pokazuje nekoliko činjenica. Republikanci nisu obavili neke od osnovnih zadataka. Primer bi mogla da bude izrada platforme za stranku. Govornici nisu bili kreativni u svojim govorima jer su se hvale na račun Trampa mogle čuti od skoro svakoga za govornicom, stalno. Spisak govornika je bio vrlo raznovrsan, od bivšeg demokrate do vođe evangelista i direktora UFC-a. Pažnju su privukli Džef van Dru (Jeff van Drew) poznat po odbijanju da glasa za impičment predsednika i po preletanju iz redova demokrata u redove republikanaca. Šef odeljenja Bele kuće za komunikaciju i medije Den Skavino (Dan Scavino), takođe je skrenuo pažnju na sebe, ali više zbog svog izraza lica i pogleda nego zbog govora. Sličnim kriterijumima mogli bi da se izdvoje i Ana Dorn, supruga policajca koji je stradao u okršajima na protestima u junu ove godine, bivši gradonačelnik Rudolf Đulijani (Rudolpg Guilani), ćerka predsednika Ivanka Tramp i Majk Pompeo (Mike Pompeo), državni sekretar.

Govori su imali tri ciljne grupe – verne republikance koji će glasati u za Trampa po svaku cenu, Afroamerikance i, treću, stanovništvo predgrađa, posebno žene, koje čini glavni adut demokrata za pobedu na ovim izborima. U situacijama kada predsednik nije bio tema govornika, tu su se nizala apokaliptična predviđanja. Prednjačio je potencijalni Bajdenov mandat obeležen teorijama zavere sa željom demokrata da potope SAD u kriminal i bezvlašće. Sledilo je pretvaranje države u socijalističko čudovište, obeleženo „katastrofalnim“ stopama kriminala u Njujorku u kome je gradonačelnik demokrata Bil de Blazio (Bill de Blasio), navodno fantastična reakcija administracije na pandemiju, hvale na račun stanja ekonomije, poboljšanja položaja manjina i žena.

Nakon izlaganja svih govornika usledio je govor i samog predsednika SAD-a. Bio je nešto kraći nego 2016. godine, ali čak tri puta duži u odnosu na Bajdenov govor (70 minuta u odnosu na Bajdenova 24 minuta). Glavne teme su bile suzbijanje „socijalizma“, borba protiv domaćih „terorista“ širom države, hvaljenje uloge Sjedninjenih Država u svetskoj istoriji i odlični rezultati sadašnje administracije. Tu su, takodje, istupanje iz ugovora o klimatskim promenama u Parizu, energetska nezavisnost (postignuta cevovodima kroz Južnu Dakotu koji su podigli veliku prašinu zbog prolaska preko rezervata domorodaca i zbog ozbiljnog ugrožavanja pijaće vode), otpor Kini, povlačenje iz ratova koje su pokrenule ranije administracije, borba protiv ISIS-a, borba protiv „kineskog virusa“,…

Naravno, glavna tema bili su Bajden i demokrate. Tramp je uspeo za sat i deset minuta da spomene Bajdena imenom 42 puta, a demokrate 18 puta. To bi bilo nešto manje od jednog pominjanja Bajdena i demokrata po minuti. Polarizacija „mi“ i „oni“ mu je, izgleda, bila jednako draga tema jer su ove dve zamenice korišćene ukupno 240 puta, što je tri i po puta po minuti. Ko je slušao predsednika mogao je da zaključi da su Bajden i demokrate trojanski konj socijalista, ksenofobi, kineski pioni, izdajnici, da rade protiv radnika Amerike, uništitelji države, podržavaoci oduzimanja novca za finansiranje policije, ubice beba, protivnici interesa Hispanoamerikanaca i Afroamerikanaca, a da istovremeno mole za njihovu podršku.

Ono što je posebno privuklo pažnju Trampovim protivnicima i analitičarima sklonim istom stavu je broj dezinformacija ili otvorenih laži koje su sinoć izgovorene. Neke krupne laži su dolazile od govornika pre samog predsednika, kao što je bio slučaj sa Denom Vajtom, direktorom UFC-a. On je izjavio da je Tramp jedini čovek koji je mogao ovako dobro da pripremi državu za izazove izazvane pandemijom, iako su u isto vreme Sjedinjene Države svetski simbol lošeg vođenja borbe protiv pandemije, sa najvećim brojem i zaraženih i mrtvih od COVID-19.

Predsednik je prednjačio u preuzimanju zasluga drugih, izdvajanju informacija iz konteksta, pa do očiglednog i lako proverljivog laganja. Prikrivanje konteksta je zabeleženo u slučaju navođenja informacije da su Sjedinjene Države zaposlile novih 9 miliona radnika u prethodna tri meseca. Ovaj podatak je tačan, ali i vrlo varljiv. U nešto dužem periodu, SAD beleže gubitak posla za preko 20 miliona radnika što je podatak koji nije eksplicitno naveden. Slično je i sa njegovim aktima kojima se hvali da su smanjili cene lekova koji se dobijaju na recept, a koji još nisu ni stupili na snagu. Eksperti su sumnjičavi da će to uspeti da postigne željeni efekat. Lagalo se i u vezi poznatog zida na granici sa Meksikom – umesto 300 milja koliko je predsednik sagradio, urađeno je svega 5 milja, dok su neki delovi samo obnovljeni ili nadograđeni. Pored ovakvih slučajeva bilo je i optimističnih prognoza na granici laganja: u jednom delu svog govora predsednik navodi da će vakcina protiv virusa COVID-19 biti dostupna do kraja godine, dok kompanije i instituti koji je testiraju nisu baš optimistični i prognoziraju široku upotrebu tek od 2021. Takođe, zasluge sebi je pripisao i za zakon o kažnjavanju lica koja uništavaju federalnu imovinu, iako postoji već godinama. Sajt Politifact je uspeo da nađe čak 21 netačnu informaciju ili laž samo tokom predsednikovog govora. Do sličnih brojki je došao i novinar CNN-a koji se bavi proverom izjava političara, Denijel Dejl (Daniel Dale), koji je izbrojao preko 20.

Predsednikov govor je trebalo da bude jedno od glavnih sredstava za privlačenje novih glasača koji bi mogli da okrenu izbore u njegovu korist. Izgleda da je javnost više preokupirana brojanjem dezinformacija koje su čuli i epiteta i etiketa koje su zalepljene na demokrate i njihovog kandidata. Utisak poslednje večeri, kao i cele konvencije je – podrediti sve Trampu. Čak i nepisana pravila američke politike nisu više sigurna jer se sinoć mogao videti presedan koji je napravila trenutna administracija – prisutnima se video porukom obratio Majk Pompeo iz Jerusalima, iako državni sekretar ne učestvuje u unutrašnjim pitanjima države poput izborne kampanje. Do izbora je ostalo oko 10 nedelja, a SAD su još uvek opterećene problemima sa pandemijom. Ekonomski rezultati su zabrinjavajući, neredi su širom države, a na pomolu je i novi problem koji bi se mogao pokazati kao poslednji test administracije pred izbore 3. novembra – uragan Laura.

Aleksandar Bogićević