Virus korona je doveo predsedničku trku u SAD-u do zamiranja. Broj bolesnih u Sjedinjenim Državama je dostigao brojku od 14 329, dok je broj preminulih 217. Nakon proglašenja vanrednog stanja, demokrate su primorane da odlože svoje primarne izbore, a republikanska administracija pokušava da stavi novu bolest pod kontrolu, ali i da stabilizuje ekonomiju. Nezgodna situacija u kojoj se SAD nalaze su odličan test za administraciju i potencijalna prilika da se ulije poverenje neodlučnim glasačima da je sadašnji predsednik zaslužio još jedan mandat. Povodom problema koje su snašle SAD, predsednik Donald Tramp je održao konferenciju za novinare na kojoj je najavio strategiju koja će pomoći američkoj ekonomiji da izdrži udare pandemije i pada cene nafte.
Najvažnija mera koju je Tramp najavio je ubrizgavanje jednog biliona dolara u američku privredu, pola građanima u vidu čekova, druga polovina preduzećima. Fokus je stavljen na mala preduzeća koja će biti najteže pogođena krizom. Predsednik je izjavio da će veće cifre na čekovima dobiti porodice sa više članova i oni sa nižim primanjima. Ipak je ostalo nejasno iz koliko delova bi se moglo očekivati isplata kao ni to koliku prednost će imati oni najsiromašniji i ko spada u tu kategoriju (prema navodima sajta Politico, federalni porez nema da plati 75 miliona Amerikanaca).
Avio industrija koja trpi ogromne gubitke usled pandemije virusa korona i biće na vrhu prioriteta ovog paketa pomoći. Tramp smatra da je normalan avio saobraćaj garant zdrave ekonomije i najavljuje pomoć od oko 50 milijardi dolara. Neki demokratski kongresmeni smatraju da davanje novca prema uslovima koji su najavljeni može da ide u korist direktorima avio kompanija, a da će radnici ispaštati i predlažu striktnije uslove pod kojima se ova pomoć može koristiti. Ono što će izazvati glavne polemike i rasprave jeste najava da će 150 milijardi otići na pomoć privrednim granama koje su od esencijalne važnosti za SAD. Koja su to grane, ostaje nerešena misterija. Najveći deo kolača ide malim preduzećima kako bi im se omogućilo da plate radnicima plate za narednih 8 nedelja. Ekonomisti ipak imaju primedbe na ovu ideju – šta će država učiniti ako pandemija potraje duže od 8 nedelja? Takođe se postavlja pitanje kako će mala preduzeća vratiti pozajmljeni novac.
Demokrate se slažu da je neophodno doneti generalni plan za stabilizaciju situacije, ali su više za zaštitu radnika nego kompanija i malih preduzeća. Neke od zamerki su nedovoljno plaćeno bolovanje za radnike, nedovoljna pomoć najugroženijima, osiguranje od gubitka posla kao i nedostatak mehanizama kontrole nad time kako će se novac trošiti. Među najglasnijim kritičarima je Nensi Pelosi, ali i bivša kandidatkinja za demokratsku nominaciju, Ejmi Klobučar. I među republikancima ima nezadovoljnih – najglasniji je senator iz Južne Karoline, Lindzi Grejem. Njegova zamerka idu u pravcu toga da će siromašni dobiti premalo i da bi upravo fokus treba preneti na najugroženije.
Početak dogovora oko programa je najavljen za petak ujutru, a da bi republikanci dobili podršku za svoju ideju, pored svojih glasova, trebaće im još 7 demokratskih senatora. Može se očekivati da će i pored nesuglasica oko programa republikanci ispratiti Trampovu zamisao, ali ipak ostaje problem dobijanja podrške druge strane. Brba oko toga ko je prioritet za pomoć u ovako kriznoj situaciji je svakako i borba za glasače, posebno ako situacija eskalira i dovede do još većih ekonomskih poremećaja koje samo država može da reši. Stranka čiji predlog pobedi definitivno može računati na veliku i vatrenu podršku te grupacije na izborima. Ono u čemu su obe strane složne je to da se program mora doneti što pre, kako se situacija ne bi pogoršala i izmakla kontroli.
Aleksandar Bogićević
