U sredu ujutru je na naslovnici konzervativnog dnevnog lista Njujork Post (New York Post) osvanula ekskluzivna, kontroverzna vest pod nazivom „Tajni Bajdenovi mejlovi“. Pozivajući se na i-mejlove mlađeg sina aktuelnog demokratskog predsedničkog kandidata Džozefa Bajdena – Hantera – u tekstu se ukazuje na sastanak između bivšeg potpredsednika Sjedinjenih Američkih Država i visokog zvaničnika ukrajinske naftne kompanije Burizma Holding, u čijem upravnom odboru se nalazio upravo i pomenuti Hanter. Preciznije, ključni dokaz na koji se referiraju jeste mejl Vadima Požarskog iz 2015. godine, u trenutku kada se vodila istraga protiv Burizme zbog optužbi za korupciju, a u kome se on zahvaljuje Hanteru Bajdenu na prilici da upozna njegovog oca. Autori sugerišu da je ovime potvrđeno kako je Džo Bajden lagao kada je ranije izjavljivao da se nije mešao u sinovljeve poslove, a dodatno se podgreva priča o tome da je Bajden u završnoj godini svog potpredsedničkog mandata vršio pritisak na ukrajinske vlasti da smene tužioca u pomenutom slučaju (što se na kraju i desilo).

Prema navodima, dati mejlovi su originalno pronađeni na laptopu koji pripada Hanteru Bajdenu i koji je bio ostavljen na popravci u servisu računara u Delaveru, a Njujork Post je kopije dobio od Rudija Đulijanija, Trampovog advokata i bivšeg zvaničnika administracije, nakon što ih je nešto ranije – krajem septembra – još jedan Trampov bivši savetnik, Stiv Benon, obavestio o postojanju istih. U uzavreloj atmosferi izborne kampanje, koja ulazi u finiš i u petoj je brzini ovakva „ekskluziva“ (bez obzira na način na koji se došlo do nje i verodostojnost iste) podigla je novu buru na američkoj političkoj sceni.

Iz kampanjskog tima Džoa Bajdena ubrzo je stigao demanti i oštra osuda pisanja Njujork Posta. Endru Bejts, Bajdenov portparol, izjavio je da je pregledom zvaničnog rasporeda bivšeg potpredsednika tokom 2015. godine konstatovano da eventualnog sastanka sa Požarskim nije bilo. Nadalje, kaže se da su istraživanje medija, kao i dve istrage senatskih komiteta potvrdile da Bajden nije zloupotrebljavao svoja ovlašćenja i delovao suprotno od zvanične američke politike prema Ukrajini. Nekolicina Bajdenovih viših savetnika je u razgovoru za Politico naglasila da veruju kako je ovo deo šire kampanje širenja dezinformacija iza koje stoji Rusija. Kako piše NBC News federalni istražitelji trenutno ispituju da li je navodno otkriće mejlova, čija autentičnost je još uvek upitna, deo strane obaveštajne operacije.

Sa druge strane, republikanski senatori su iskoristili priču kao prilog optužbama protiv Hantera Bajdena, koje su već mesecima ispituju u okviru senatskih komiteta. Donald Tramp je uvodnih 10-ak minuta svog skupa u Ajovi, u sredu uveče, posvetio ovoj temi, ističući da bi inkriminišući navodi trebalo da diskvalifikuju kandidaturu njegovog glavnog oponenta.

Da se stvari dodatno zakomplikuju, uticala je odluka Tvitera i Fejsbuka da blokiraju ili ograniče pristup i deljenje vesti Njujork Posta na pomenutim društvenim mrežama. U žiži javnosti i posebno izložena lavini kritika bila je kompanija Tviter. Uklonjeni su i blokirani svi linkovi ka tekstu Njujork posta, a uz to i privremeno zaključani nalozi osoba koje su tvitovale o tome, uključujući i pojedine novinare i portparolku Bele Kuće Kejli MekEnani. Zvanično obrazloženje za takve akcije se sastoji u tome da tekst „Tajni mejlovi Bajdena“ sadrži privatne informacije, kao i da se time narušavaju pravila i politika Tvitera protiv distribuiranja hakovanog materijala. Fejsbuk je zauzeo nešto blaži pristup i ograničio vidljivost i deljenje članka, iako to nije sprečilo da objave koje sadrže pomenuti članak ili se referišu na njega budu one sa najvećim brojem interakcija i u sredu uveče i tokom narednih dana.

Uz opštu histeriju na društvenim mrežama, pre svega konzervativaca i pristalica predsednika Trampa, i kritike koje stižu sa Fox News, televizije bliske republikancima, na preduzete korake Tvitera i Fejsbuka su posebno oštro reagovali vodeći čelnici Republikanske partije. Senator Džoš Holi iz Misurija napisao je tvit u kome optužuje Fejsbuk i Tviter za „otmicu“ američke demokratije cenzurom medija i poziva njihove rukovodioce na svedočenje o cenzuri pred Kongresom. Teksaški senator Ted Kruz okarakterisao je odluke kao vid neverovatne cenzure i takođe podržao predlog zahteva za svedočenjem odgovornih lica. Kongresmenka iz Vašingtona Keti MekMoris Rodžers izjavila je da cenzura usled političkih razlika, bilo od strane vlade ili tehnoloških kompanija, nije u američkom stilu i dodala da se zalaže za izmenu odeljka 230 Zakona o pristojnosti komunikacije.

Korak dalje je otišao Kevin MekKarti, lider manjine u Predstavničkom domu, koji je predložio ukidanje pomenutog odeljka, kojim se onemogućava da kompanije budu tužene zbog sadržaja koji postavljaju korisnici na njihovim društvenim mrežama ili zbog načina na koji oni taj sadržaj ograničavaju. Najzad, nešto kasnije se i predsednik SAD Donald Tramp u svom stilu saglasio sa prethodnim konstatacijama.

Tokom jučerašnjeg dana, suočeni sa negativnim feedback-om, čelnici Tvitera su odlučili da promene svoj stav i implementiraju drugačiju politiku ograničenja i zaštite od dezinformacija (od one koju su koristili za blokiranje članka Njujork Posta). Izvršni direktor Džek Dorsi je sam priznao pogrešku u akcijama i komunikaciji kompanije. Kako je šefica pravnog tima obrazložila Tviter više neće brisati ili blokirati hakovani sadržaj, osim ukoliko ga ne dele direktno hakeri ili oni koji deluju u dogovoru sa njima, a biće dodata i oznaka koja daje kontekst o izvoru informaciju. Ostale politike ograničenja u vezi sa privatnim informacijama ostaju na snazi.

Kako će se čitava afera, počevši od članka Njujork Posta, preko akcija vodećih kompanija u oblasti društvenih mreža, koje su tradicionalno nenaklonjene republikancima, odraziti na izborni rezultat i da li će imati uopšte značajnijeg uticaja saznaćemo za manje od tri nedelje.

Igor Mirosavljević