Sten Grinberg (Stan Greenberg), jedan od dugogodišnjih metodologa Demokratske partije, sugerisao je Džou Bajdenu (Joe Biden) da za svog potpredsednika predloži senatorku iz Masačusetsa, Elizabet Voren (Elizabeth Warren).
Vorenova se istakla kao glavni kandidat još tokom 11. debate unutarstranačkih izbora, s obzirom da važi za osobu koja ima podršku progresivnog dela partije, a da istovremeno ne postoji značajan animozitet prema njoj od strane centrističkog dela stranke. U konkurenciji je svakako bila i Ejmi Klobučar (Amy Klobuchar), senatorka iz Minesote, koja je mogla da privuče glasače iz strateški važnih saveznih država, međutim, dominantna pobeda Džoa Bajdena tokom „Super utorka“ i „Mini super utorka“ donela mu je potrebnu podršku u strateški važnim državama.
Trenutni Bajdenov problem je što iza sebe nema ujedinjenu partiju koja će ga podržati na izborima. Prema pisanju magazina Politico, nešto više od 20% progresivnih glasača neće dati podršku Bajdenu. U sličnoj situaciji se na predsedničkim izborima 2016. godine našla i Hilari Klinton, doduše sa nešto nižim procentom progresivnih glasača koji nisu želeli da joj pruže podršku (15%). Grinberg je svojevremeno poručivao i Hilari Klinton da predloži Elizabet Voren za svog potpredsednika, kako bi ”namakla” glasova progresivaca, ali očigledno da Hilari nije uvažila njegove savete.
Bajden je odmah posle povlačenja Bernija Sandersa (Bernie Sanders) iz predsedničke trke, povukao poteze kojima je želeo da privuče progresivne i mlade glasače. Pokušao je da približi stavove umerenih i progresivnih demokrata po pitanjima imigracije, obrazovanja, reforme bankarskog zakonodavstva, studentskih kredita i slično. Čini se da bi Elizabet Voren kao running mate mogla da zaokruži Bajdenove napore.
U svojoj studiji, Grinberg je istakao da bi najveću opasnost za demokrate pred predstojeće izbore mogao da predstavlja pad podrške kod milenijalaca i fragmentacija na pro i anti-Bajden glasače. Zato bi po njegovom mišljenju Vorenova trebalo da predstavlja zlatnu nit koja će privući one glasače čiji su miljenici odustali od trke. Ono što bi prema njegovom mišljenju moglo da predstavlja problem u njenoj nominaciji, jeste što bi se potencijalno izgubio određeni procenat glasača iz ruralnih sredina, koji se ne poistovećuju sa njenom politikom, a koji bi u tom slučaju bili glavni Trampov „plen“.
Potezi koje je nekadašnji senator iz Delavera povukao, uz želju velikog dela demokratskog izbornog tela da „istisne“ Trampa iz Bele kuće i nominovanje Vorenove za svog potpredsednika, mogli bi da budu dovoljni da privole progresivce na Bajdenovu stranu. Ukoliko zaista dođe do ujedinjenja među demokratama u vrhu stranke, a nakon toga i među glasačima, šanse za izbornu pobedu su mnogo veće.
Lazar Subotić
