Jedanaesta po redu debata između kandidata za nominaciju Demokratske partije održana je juče u Vašingtonu.

Nacionalni demokratski komitet je desetak dana uoči debate pooštrio kriterijume za učešće. Da bi se kandidat kvalifikovao za debatu, morao je da osvoji minimum 20% delegata na dosadašnjim preliminarnim izborima, što znači da su pravo da učestvuju na jučerašnjoj debati stekla dva kandidata: bivši potpredsednik Džozef Bajden (Joseph Biden) i senator iz Vermonta, Berni Sanders (Bernie Sanders). Sa osvojena dva delegata, Talsi Gabard (Tulsi Gabbard) nije uspela da se kvalifikuje. Iako je još uvek zvanično u trci, jasno je da se borba ipak vodi između ove dvojice kandidata.

Debata je prvobitno trebalo da se održi u Arizoni, jednoj od četiri savezne države u kojoj se preliminarni izbori održavaju 17. marta, ali je zbog mera predostrožnosti usled pandemije virusa korona, odlučeno da se dvojica demokratskih kandidata ipak suoče u Vašingtonu (Distrikt Kolumbija) i to bez publike.

Debata u vreme virusa

Generalno posmatrano, sinoćna debata protekla je u svetlu virusa korona i vanrednog stanja sa kojim se Amerika trenutno suočava. Obojica kandidata iznela su svoje stavove o tome kako bi trebalo postupiti u ovakvim okolnostima. Složili su se da bi sve troškove nastale usled pandemije trebalo da snosi država, ali se Bajden pritom jasno ogradio od Sandresovog programa “Zdravstvena zaštita za sve” iznoseći svoje predloge za specijalizovane bolnice, pojačanu saradnju za drugim zemljama i plan za proširenje kapaciteta za testiranje. Sanders je akcenat stavio na potrebu da se obezbedi da svi građani budu svesni da neće izgubiti prihode ukoliko se razbole.

Obojica kandidata pružila su primer odgovornog ponašanja u cilju sprečavanja širenja virusa:  obustavljena su sva okupljanja, njihovi saradnici rade od kuće, a izostalo je i tradicionalno rukovanje na debati, pa su se Bajden i Sanders samo „pozdravili laktovima“ (Elbow bump). S obzirom da pripadaju grupi najugroženijeg stanovništva, kandidati su istakli da su na oprezu, ali da su za sada dobrog zdravlja i bez simptoma virusa.

Sanders se ne predaje

Iako Bajden ima prednost u broju delegata, Sanders je pokazao da nema nameru da se preda. Tokom debate bio je “napadač”, preispitujući odluke koje je Bajden donosio kao senator, glasavši za rat u Iraku ili “Hajd” amandman. Bajden je odgovorao u manje agresivnom tonu i ukazivao na pitanja oko kojih se slaže sa senatorom iz Vermonta: zdravstvena zaštita kao pravo, a ne privilegija, problem obrazovanja, studentska dugovanja, klimatske promene. “Mi se slažemo oko principa. Sa ovim predsednikom se u osnovi ne slažemo ni oko čega”, istakao je  Bajden. Reklo bi se da je prvu debatu “jedan na jedan“ Bajden iskoristio ne da se distancira od Sandersa, već da se obrati njegovim pristalicama i pokuša da ih privoli da ga podrže ukoliko postane kandidat Demokratske partije.

Ko može da pobedi Trampa?

Jedno od pitanja koje se tokom debate postavilo bilo je i koji od dvojice kandidata ima više šanse za pobedu u novembru. Sanders je upozorio da Bajdenu nedostaje energija koja je potrebna za pobedu, ističući mladost i entuzijazam svojih pristalica. Uprkos činjenici da zaostaje po broju delegata, Sanders je proglasio “ideološku pobedu”, ukazujući na to da i u državama u kojima je Bajden odneo pobedu veliki broj ljudi veruje u “Zdravstvenu zaštitu za sve”. S druge strane, Bajden je podsetio na rezultate koje je ostvario i dodao da je porast izlaznosti u mnogim od država u kojima je trijumfovao pokazatelj da uspeva da podstakne i okupi birače.

Pobednik debate: žene koje su podržale Bajdena

Najveća novost jedanaeste debate definitivno jeste izjava Džozefa Bajdena da će za potpredsenika izabrati ženu. “Ima mnogo žena koje su kvalifikovane da sutradan postanu predsednice”, dodao je. Bajden je još tokom kampanje najavljivao mogućnost da za potpredsednika izabere nekog od svojih rivala tokom unutarstranačkih izbora, uključujući Ejmi Klobučar (Amy Klobuchar), Kamalu Heris (Kamala Harris) i Elizabet Voren (Elizabeth Warren). Klobučar i Harisova već su pružile javnu podršku Bajdenu. Ranije je takođe govorio i o Stejsi Abrams (Stacey Abrams), bivšoj kandidatkinji za guvernera Džordžije, Megi Hasan (Maggie Hassan) i Džin Šahin (Jeanne Shaheen), senatorkama iz Nju Hempšira i bivšoj državnoj tužiteljki Seli Jejts (Sally Yates) govorivši o potencijalnim kandidatima za potpredsedničko mesto.

Sjedinjene Države nikada do sada nisu imale predsednicu niti potpredsednicu, a samo su dve žene iz redova dve glavne partije do sada bile kandidatkinje za potpredsedničko mesto i to bivša guvernerka Aljaske, Sara Polin (Sarah Palin) 2008. i bivša kogresmenka iz Njujorka, Džeraldin Feraro (Geraldine Ferraro) 1984. godine. Ovakva odluka može biti još jedan od načina da Bajden okupi širu koaliciju glasača i ujedini demokrate, ali i korak bliže prvoj ženi potpredsedniku Sjedinjenih Američkih Država.

Ivana Milićević